Na spomenik žrtvama savezničkog bombardovanja Leskovca 6. septembra 1944. godine venac su položili predstavnici Srpskog pokreta Dveri. Komemoracija je početa simbolično u 12:16 sati, jer su upravo u tom trenutku šre 74 godine prve bombe počele da padaju na grad i okolinu. Ovom skupu prisustvovali su i građani Leskovca koji nisu članovi ove političke organizacije.
Član predsedništva Dveri Predrag Mitrović kaže da su srpski hroničari zapisali da je među nebrojenim teškim nesrećama koje su zadesile Srbiju u ratu 1941.-1945. godine, posebno od bombardovanja iz vazduha koje je u Drugom svetskom ratu postalo stravično, grad Leskovac pretrpeo, u razmerama male Srbije, možda najteži vazdušni udar.
„Iako je od tada prošlo više od 70 godina, taj pogrom još uvek nije dovoljno opisan, rasvetljen i dokazan, kao što nisu dokumentovana ni sva druga bombardovanja u Srbiji tih strašnih godina.
Razmere te tragedije i mnogih drugih u Srbiji u tom ratu, mogu se, razumljivo, odmeriti i predstaviti jačinom vazdušnog udara, tj. brojem teških bombardera i količinom bačenog eksploziva, pa brojem žrtava u Leskovcu, i ne samo u Leskovcu, i, na trećem mestu, po stepenu razaranja grada. Broj žrtava nije mogao da se izračuna i dokaže, nigde u Srbiji. Danas su uglavnom poznati razlozi i činioci prikrivanja i umanjivanja ovih važnih i bolnih podataka u svim slučajevima ubijanja i uništavanja pripadnika srpskog naroda. Oni se više nikada ne mogu i neće ni približno tačno prikazati! Razmere razaranja mogle su da se na zadovoljavajući način ocene od raznih komisija za procene ratne štete…“
Mitrović naglašava da danas možemo da tačno i u pojedinostima opišemo, dokumentovano, samo jačinu vazdušnog udara na Leskovac tog 06.09.1944. godine, pošto su vremenska ograničenja o čuvanju ratnih tajni i važnih podataka u svim zemljama istekla i sada se otvaraju mnoge arhive.
„Dobro smo upoznati sa materijalima sa „Skupa povodom 50-to godišnjice“… od tragedije, održanog u Leskovcu 1994. godine, i naročito sa sadržajnom knjigom Momčila Pavlovića – Veroljuba Trajkovića, „Bombardovanje Leskovca 6. septembra 1944. godine“, izdanje 1995. u Leskovcu. Tada je bilo poznato da je Leskovac 6.09.1944. bio napadnut sa 28 teških aviona bombardera „Liberator“ iz formcijske grupe 449. sastava 47., vinga 15. vazdušne armije SAD, iz baze u južnoj Italiji, da su bacili 140 bombi težine po 1000 libri (približno po 500 kg) ili oko 69 tona eksploziva. Dokumenti štaba grupe 449. kažu da su od tih bombi „najmanje dva direktna pogodka bila u predelu cilja (ne zna se šta je bio cilj!), 14 u stambenoj oblasti (!), 47 u otvorenom polju (!) i 21 eksplozija dalje u otvorenom polju (!).
Pomenuto je ovde 84 bombi (2+14+47+21), ne znamo gde su pale ostale bombe do punog broja 140, „samo još 56“… Grupa 449. iz 47. vinga 15. vazdušne armije SAD izvršila je uspešno zadatak bombardovanja malog Leskovca 6. septembra 1944. godine… I ne samo ta grupa! Na naučnom skupu u Leskovcu 1994. godine, dr Slavoljub Cvetković je naveo: „Prema podacima iz Arhiva vazduhoplovnih snaga SAD-a, Leskovac je 6. septembra 1944. bombardovalo 28 aviona B-24 u pratnji 20 lovaca P-30 (to je verovatno P-38), sa visine 21.500 do 23.000 stopa.
Na grad je bačeno 138 bombi od po 1000 libri, ukupne težine 69 tona. Podatke na korišćenje mi je dao magistar Momčilo Pavlović”. Od početka smo bili uvereni da je Leskovac bombardovan sa više od 28 teških bombardera. Na skupu u Leskovcu dr Slavoljub Cvetković je naveo 28 aviona, dr Venceslav Glišić je govorio da je bilo 102 bombardera, pozivajući se na Milovana Dželebdžića, a Dželebdžić je izneo i napisao da je nemačka komanda izvestila Vermaht kako je Leskovac napadnut sa 120 aviona, dok je prisutni svedok Ficroj Maklejn izvestio da je bilo 50 bombardera. U knjizi autora Pavlović – Trajković govori se samo o 28 bombardera koji su pripadali 449. Formacijskoj grupi 47. vinga.
Ako bismo za ving usvojili termin divizija, tada bi ovakve grupe izjednačili sa našim pukovima. U ono vreme bili su nam na raspolaganju samo štabni dokumenti 449. puka (grupe) i štabni dokumenti 47. divizije (vinga) za misiju bombardovanja Leskovca 6.09.1944. godine. Iz tih dokumenata se vidi da je u toj misiji bilo 4 puka: 98., 376., 449. i 450., to je bila cela 47. divizija (ving), za koje se nije raspolagalo potrebnim (nama) podacima, osim za 449. puk (grupu), koji je u toj knjizi jedini obrađen. To se vidi iz više kopija originalnih dokumenata za puk 449. koji su pronađeni u Vašingtonu, kao i iz njihovih prevoda.“
Mitrović naglašava da u dokumentima nema ni pomena o koncentracijama trupa i tenkova kao ciljeva – za njih i ne znaju, niko u 47. vingu(!) gde se nalaze, ako ih je bilo, a nije ih bilo!
„Poznato je da je u ovom teškom bambardovanju bilo poginulo osam nemačkih vojnika, što jasno govori kakva je to bila koncentracija neprijateljskih trupa! Planom bombardovanja je stvarno obuhvaćena cela mala varoš Leskovac – mala za takav vazdušni napad, a tenkovi i nemačke i bugarske koncentracije trupa bili su samo izgovor za izvršenje ovako smrtonosne i rušilačke misije jedne velike i jake avijacije od strane koju mi iracionalno već 70 godina nazivamo savezničkom! Novi podaci koji su mogli da se pronađu nesumnjivo pokazuju da je u napadu na Leskovac učestvovalo mnogo više od 28 aviona navedenih u dragocenoj knjizi autora Pavlović – Trajković.
Našli smo ubedljive dokaze za učešće i 450. grupe (puka), takođe sa 28 teških bombardera. Imamo prevod ovog kratkog dokumenta, ali ga ovde ne iznosim zbog prostora. To je dokument o učešću 450. grupe i njenom sastanku sa grupom 449. posle poletanja u Italiji u pravcu Leskovca. Osnovni podaci u potpunosti se slažu sa onima koje smo naveli napred koji govore o sastanku grupa 449. i 450. iznad Mandurije u određeno vreme i na određenoj visini. Sa ovim se zna da nije učestvovalo samo 28 aviona, nego 56 teških bombardera, ali mislim da ih je sigurno bilo još toliko!“
U istraživanju se došlo i do novih podataka, kaže Mitrović i navodi „da je bombardovanje Leskovca 6. septembra 1944. godine 25 aviona (to bi mogla biti grupa 98.) bacilo 61 tonu bombi na železnička postrojenja, 77 aviona je bacilo 198,5 tona bombi na „taktičke ciljeve“. Tenkovske i ostale jedinice u Leskovcu toga dana bombardovale su 449. grupa (misija 130) i 450. grupa (misija 137). Ove podatke smatram nepotpunim i nepotkrepljenim, i oni se moraju još dokazati na ubedljiv način, ali i ovaj izvor nesumnjivo pokazuje kakve razmere je imao vazdušni napad na Leskovac 6. septembra 1944. godine.
Očigledno je da je on bio, nažalost, daleko veći nego od 28 bombardera, i da je na Leskovac bačeno toga dana ne 69 tona eksploziva, već oko 260-270 tona. Razlika je ogromna i to pokazuje kakav je vazdušni udar pretrpeo 6. septembra 1944. godine mali i nedužni grad Leskovac. To treba da zna Leskovac, treba da znaju svi Leskovčani, cela Srbija, ceo svet“ zaključuje Predrag Mitrović.
Izvor: JugPres