Српски Покрет Двери поздравља иницијативу Покрајинске владе да се донесе нови закон о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца, те што је она на тај начин препознала значај тог питања на које су Двери указале у свом новом Прогласу за Војводину који смо 1. фебруара представили у Новом Саду.

        Сремски Карловци, које сви знају као место Бранка Радичевића, седиште Богословије, најстарије гимназије у Срба и место оснивања српског Војводства 1848. године, али мало ко зна да је то и место где је 1699. године потписан чувени Карловачки мир између тада највећих светских сила и место где је хиротонисан Свети Петар Цетињски.

Сремски Карловци су управо због свог немерљивог значаја за Србију већ давно требали да добију државу као свог како финансијског тако и на сваки други начин најодговорнијег ментора.

До сада је та брига била само декларативна. Стара здања су, чим се крочи ван центра, оронула и запуштена и не користе се на адекватан начин, што говори о небризи и лошем управљању свих претходних и садашњих власти самом општином.

Двери су у свом новом Прогласу предложиле да Сремски Карловци постану, поред културног, и образовни центар у ком би се налазила истурена одељења елитних српских факултета као и студентски кампуси. Тако би Карловци заживели пуним плућима и, поред великог туристичког потенцијала, имали могућност да постану српски Оксфорд.

Двери, такође, у свом прогласу предлажу да због немерљивог културно-историјског значаја Новог Сада – Српске Атине(имајући у виду и значај Матице српске као светионика и најстарије књижевне, културне и научне институције у Србији, те потребе да он тако постане и центар српске дијаспоре у региону бивше Аустроугарске монархије и опште децентрализације власти), седиште Министарства културе буде у Новом Саду.

 

Подсетимо се како изгледају Сремски Карловци сада: 

 

 

Покрајински одбор Двери за Војводину