Autorski tekstovi

Međunarodni dokumenti štite Srbiju i njene građane

Međunarodni dokumenti štite Srbiju i njene građane

„Faktičko stanje“ na Kosovu se temelji na zločinu, progonu, deportaciji i etničkom čišćenju nealbanskog stanovništva i kao takvo ne može biti osnova ni za referendumsko izjašnjavanje, niti argument u prilog nezavisnosti, već jedino argument da se naredbodavci i izvršioci tih kriminalnih radnji izvedu pred sud međunarodne pravde.

Kako je to za sada nemoguće, jedina razumna politika Srbije je da se drži domaćeg (Ustav) i međunarodnog prava.


Što se međunarodnog prava tiče, Arbitražna komisija Mirovne konferencije o Jugoslaviji (Badinterova komisija), koju je sastavio Savet ministara Evropske ekonomske zajednice 1991. (EEZ), dala je mišljenje da se SFRJ raspala na ŠEST država, te da se republičke granice proglase međunarodnim granicama tih država koje se međusobno, kao suverene države, mogu udruživati (SRJ) ili razdruživati (Srbija i Crna Gora).


Komisija je bila u sastavu:

·         Robert Badinter - predsednik Ustavnog suda Francuske

·         Roman Hercig - predsednik Saveznog Ustavnog suda Nemačke

·         Aldo Korazanti - predsednik Ustavnog suda Italije

·         Fransisko Tomas i Valiente - predsednik Ustavnog suda Španije

·         Iren Petri - predsednik Ustavnog suda Belgije


EEZ je prihvatila mišljenje Badinterove komisije tako da je Srbija kao jedna od tih ŠEST država dobila svoje međunarodno priznate granice, što znači da je Evropa priznala da je Kosovo i Metohija DEO Srbije.


Ova odluka EEZ (i njene pravne sledbenice EU) nikad nije stavljena van snage, dakle za EU je i danas Kosovo PRAVNO deo Srbije, o nepravnim radnjama (priznanjima Kosova) ne treba trošiti reči, sve je to ilegalno sa stanovišta međunarodnog prava.


Tako ustanovljene međunarodne granice Srbije, zatim štiti Završni Akt iz Helsinkija (1975.) koji izričito zabranjuje promenu granica u Evropi, izuzev kada se postigne opšta saglasnost svih kojih se to tiče, a najviše se tiče građana Srbije i to je razlog zašto je potreban referendum pošto je bez saglasnosti građana svaki potpis mrtvo slovo na papiru jer nema ni legitimitet ni legalitet, samim tim ne čudi režimsko insistiranje na referendumu.


Tako priznate međunarodne granice zatim štiti i Povelja UN i Rezolucija 1244 SB UN (usvojena i glasovima Amerike, Engleske i Francuske) u kojoj izričito stoji da je Kosovo SUŠTINSKA autonomija u okviru suverene, teritorijalno celovite Srbije.


Dakle, jedini razgovor koji treba da se vodi sa Albancima je razgovor o obimu i sadržaju te autonomije u okviru Srbije, što može biti sve osim nezavisne države.


Jedino se tako može doći do kompromisa i „kreativnih“ rešenja - što traži Amerika, zato što dva ekstrema: ukidanje autonomije i priznanje nezavisnosti niti su kompromis niti kreativna rešenja, to su rešenja koja odgovaraju svetskim siledžijama i domaćim izdajnicima.

 


Milovan Jakovljević


Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Milovan Jakovljević

Milovan Jakovljević rođen je 28.09.1967. u Ivanjici.


Po obrazovanju strukovni menadžer (smer – menadžment i preduzetništvo).  


Po profesiji preduzetnik, vlasnik privrednog društva „Plamen J.T.P“ doo, koje se bavi protivpožarnom zaštitom.


Poljoprivredni proizvođač i bavi se proizvodnjom i zamrzavanjem malina.


Oženjen, otac troje dece.


Učesnik rata.


Srpskom pokretu Dveri pridružio se 07.07.2012. godine.


Aktivno učestvovao u formiranju OO Srpskog pokreta Dveri Ivanjica.


Od  2016.godine postavljen za okružnog koordinatora, zaduženog za zlatiborski okrug Srpskog pokreta Dveri.


Od 01.04.2018. godine izabran za člana Predsedništva Srpskog pokreta Dveri.