Novosti

Ministarstvo (ne)rada ne interesuju najteži problemi građana Srbije

Ministarstvo (ne)rada ne interesuju najteži problemi građana Srbije

Osobe sa invaliditetom u Srbiji postepeno dobijaju veću pažnju i pomoć društva, ali veoma sporo i uz veoma licemeran odnos pojedinih predstavnika države.

U kancelariji UN women u Beogradu organizovan je sastanak na temu „Zaštita žena i devojčica sa invaliditetom od nasilja“. Kao član Odbora za ljudska i manjinska prava, ravnopravnost polova i nacionalne manjine, dužnost mi je nalagala da se odazovem pozivu, svakako sam i lično veoma zaniteresovana za ove probleme.

Pored zaštitnika građana bilo je i mnogo drugih relevantnih državnih institucija, stručnih lica, mladih osoba, veoma motivisanih za sistemsko rešavanje najtežih, elementarnih problema života građana sa invaliditetom. Jedino iz Ministarstva za rad, zapošljavanje,socijalna i boračka pitanja niko nije došao.

nije našao za shodno da se upozna sa nalazima istraživanja, da podeli sa zainteresovanima svoja iskustva u radu za koji primaju platu od poreza koji građani Srbije uredno i redovno plaćaju. Ako to posmatramo kroz J(V)ulinovu prizmu, ne treba da nas čudi. I sama sam svedok da je svoj neljudski odnos prema osobama sa invaliditetom pokazao je još oktobra 2016. kada se sakrio od slepih lica i dao obećanja koja nikada nije ispunio.

Ukazala sam na sastanku na sramnu činjenicu da nema predstavnika Ministarstva za rad i na ogroman problem diskontinuiteta izvršne vlasti u Srbiji. Kada državu vode nekvalifikovani, pručeni ljudi, sa jednom jedinom poželjnom osobinom – da su poslušni, sistem je u trajnom v.d. stanju a građani prepušteni sami sebi, jedni drugima na milost i nemilost. To se kristalno jasno ogleda upravo u problemu nasilja nad ženama i devojčicama sa invaliditetom, pre svega na one koje se nalaze u institucijama. Zbog svog intelektualnog invaliditeta one često i nisu svesne da su izložene nasilju, a kada o tome progovore, često im se ne veruje.

U institucijama za zbrinjavanje ovih žena i devojčica često je primenjena kontrola i zastrašivanje, „kultura nasilja“ je rasprostranjena i prihvaćena kao obrazac ponašanja. Žene su naučene na poslušnost, nemaju informaciju o (ne)prihvatljivom ponašanju i kako da se od toga zaštite. Posebno su teške teme prinudnih tretmana kojima su često izložene: abortus, kontracepcija, sterilizacija. Koliko god teška i strašna ova pitanja bila, ako sebe smatrate istinskim zaštitnikom elementarnih ljudskih prava, nemate pravo da okrećete glavu, nemate pravo da ćutite. I iznad svega, nemate pravo da se kao ministar zadužen za ova pitanja ne zapitate da li vaši zaposleni rade svoj posao. Nemate prava da pravite ministarske pauze od jednog do drugog sastava vlade.

Posebno sam naglasila problem diskontinuiteta u bilo kakvom ozbiljnom radu državnih institucija, zbog sumanutih poteza u samom vrhu države. Vučić nas već pet godina drži uspešno u v.d. stanju. Svake godine novi izbori, novi ljudi na odgovornim mestima, novi promašaji. Na ovo moje izlaganje se nadovezala saradnica iz Kancelarije EU, koja je potvrdila koliko je veliki problem što svake godine moraju da obučavaju nove kadrove za rad sa osobama sa određenom vrstom invaliditeta, što se sprečava bilo kakav napredak.

Tu dolazimo do još jedne veoma važne istine o politici Dveri. Kao poznati i argumentovani evroskeptici, nikada nismo destruktivni i protiv pozitivnih promena, bez obzira ko je njihov inicijator. Kao ozbiljna i odgovorna politička snaga, kada budemo došli na vlast svakako ćemo tražiti adekvatan izlaz iz obaveza prema EU, čuvajući bilateralne odnose sa svim članicama, ali pre svega vodeći računa o interesima Srbije.

A interes Srbije je nesumnjivo dostojanstven i pristojan život svakog njenog građanina. Osobe sa invaliditetom mogu da očekuju našu punu podršku i razumevanje.

-

Marija Janjušević, narodni poslanik Dveri

Podeli vest: