Umesto da im njihova starost i zaslužena penzija omoguće mirano i bezbrižno starenje, oni su dovedeni u situaciju da se bore za životnu egzistenciju i preživljavanje
Prvog oktobra je bio dan starih i mi smo dobili priliku da damo svoj doprinos brizi o starima.
Poražavajuća činjenica jeste da upravo ovaj dan, kao i svake godine prolazi neprimetno od strane svih medija, ali i vladajuće političke elite. Međutim, to je sasvim razumljivo jer upravo su oni zaslužni za njihov skrajnut i ponižen status u društvu. Pojedini mediji odvojili su par minuta svog dragocenog i skupog vremena kako bi nam objasnili da su upravo stari stub zdravog društva, znanja i mudrosti. Izostavljajući činjenicu da su upravo oni pretprpeli najveću žrtvu pogubne ekonomske politike Srpske napredne stranke koja podrazumeva nezakonito smanjenje penzija. Umesto da im njihova starost i zaslužena penzija omoguće mirano i bezbrižno starenje, oni su dovedeni u situaciju da se bore za životnu egzistenciju i preživljavanje. Ne tako mali broj starih lica živi bez elementarnih uslova za život, prepušteni sami sebi, sa socijalnom pomoći od četiri hiljade dinara. Zato bih želela da vas sve podsetim na onu staru priču o „Tri hleba“, koja glasi ovako:
„Jedan radnik je svakoga dana kupovao tri hleba. Jednom ga prodavac upita:
„Zašto svakog dana kupuješ tri hleba? Zar vas toliko ima?“
„Ima i nema…“ odgovori radnik. „Evo kako je to: Jedan hleb je za suprugu i mene. Drugi dajem u zajam. Trećim vraćam dug.“
„Ne razumem“, zavrteo je glavom prodavac.
„Da, baš tako“ – odgovori radnik.
„Jedan hleb pojedemo supruga i ja. Drugi pojedu deca. To je na zajam. Treći dajem starom ocu i majci. Tako vraćam ono što dugujem.“
Na državi je da vrati otete penzije i poveća socijalna primanja starih, a svako od nas hleb koji duguje. Svakim danom će biti dan starih.
Dragana Milićević