Predsednik Dveri je na konferenciji u NSRS istakao da se njegovo današnje izlaganje na sednici Skupštine bazira isključivo na izveštaju o radu Državne revizorske institucije koji pokazuje kako se nenamenski troši narodni novac.
Ova institucija je utvrdila 140 načina na koje se nenamenski troši novac na državnom i lokalnom nivou. Državni revizor je utvrdio milijarde i milijarde koje su nenamenski potrošene i podneto je preko hiljadu krivičnih prijava tim povodom. „Da li ste čuli da je bilo koji postupak pokrenut i da je bilo ko odgovarao“ – upitao je Obradović.
Kako ističe, kada predstavnike vlasti suočite sa tim podacima oni krenu sa uvredama, klevetama i napadima na porodicu. On se osvrnuo i na današnja izlaganja poslanika vlasti kojima je predsedavajući dozvolio da, u nekoliko navrata, koriste svoje vreme za raspravu o zakonima da bi klevetali Srpski pokret Dveri, njega lično i njegovu porodicu. Aleksandar Martinović je posvetio celih 15 minuta na govor o Dverima.
Obradović je istakao da oni izgleda ne slušaju ni svog predsednika koji je rekao da ne treba da komentarišu porodice političkih protivnika, i da, kada već pominju porodice treba da vide i to da je upravo porodica Vučić zaposlena u javnom sektoru. Sam Aleksandar Vučić je ceo svoj život na državnoj plati i teško se može poverovati da živi od plate predsednika Srbije koja iznosi 100 hiljada dinara, jer nema drugih prijavljenih prihoda
On se osvrnuo i na komentare poslanika SPS i zapitao se zašto SPS nije odgovarao za ono loše što je radio za vreme Borisa Tadića.
„Dveri nisu opozicija Srbiji i državi, Dveri su opozicija Vladi“ – rekao je Obradović, dodavši da mu nije jasno da poslanici vlasti nisu u stanju da na kritike odgovore argumentima već isključivo ličnim uvredama.
Oduvek je seljak služio državi za „potkusurivanje“. Odnosno bio je tu da plati porez, proda jeftino svoje poljoprivredne proizvode i na taj način obezbedi jeftinu hranu, bez obzira na posledice koje trpi. Danas čini mi se, ne služi više ničemu.
Sistematsko dugogodišnje uništavanje seljaka dovelo je do toga da ljudi više ne mogu ni da prehrane svoju porodicu, a kamoli jedan grad. Dovedeni na ivicu egzistencije, posle višegodišnjeg mukotrpnog rada na svojim imanjima, suočeni su sa poražavajućom činjenicom, a to je da ne mogu da obezbede ekonomsku održivost svog domaćinstva. Poljoprivrednici su danas dovedeni pred svršen čin i imaju na raspolaganju dva izbora: prvi je da podaju zemlju koju decenijama njihove porodice obrađuju ili da se u petoj i šestoj deceniji života zapošljavanju kod stranih investitora, koji umesto njih upravo, dobijaju subvencije od države.
Svaka odgovorna država brine o svojim strateškim interesima, a jedan od njih je svakako proizvodnja hrane. Na primer, susedna nam država Mađarska za svog poljoprivrednika odvaja 230e, dok Srbija u proseku 58e, dok je, prosek u Evropskoj uniji 147e po poljoprivredniku. Što za posledicu ima ovakvo stanje u poljoprivredi, kakvo je danas. Dotrajala mehanizacija, oronuli objekti, usitnjene zemljišne parcele, nepostojanje sistema za navodnjavanje, protivgradne zaštite, itd. Spisak je podugačak. Poljoprivrednici danas u Srbiji su potpuno poniženi, zbunjeni, a kako su naučeni da uvek budu časni i pošteni domaćini koji su odani svojoj državi, osećaju ogroman stid jer se svakodnevno preko sredstava javnog informisanja ubeđuju da su upravo oni krivci za katastrofalno stanje u kojem se nalaze, jer su neradnici i nesposobnjakovići.
Međutim, rešenje svakako nije zapošljavanje kod stranog investitora, već preuzimanje stvari u svoje ruke. Najpre podizanju glave i glasa, a zatim udruživanje, formiranje zadrugarske proizvodnje kako bi i sitni proizvođači mogli da budu konkurentni na tržištu. Zato glavu gore poljoprivrednici. Pedesete jesu godine kada čovek može mnogo toga da pruži i ostvari, ali ne stranom investitoru, već sebi i svojoj državi.
Procene Republičkog zavoda za statistiku, govore o poraznoj činjenici da opština Lučani gubi oko 400 stanovnika godišnje, što je oko 2.000 ljudi manje za 5 godina, odnosno čak 4.000 od popisa do popisa.
Godišnje se u našoj opštini rodi od 125 do 150 beba, dok umre oko 400 stanovnika. Samo na negativnoj razlici rođenih i umrlih, oko 250 ljudi je manje godišnje, dok nas je po optimističnom procenom, još minimum oko 150 manje zbog većeg odseljavanja iz opštine, nego doseljavanja. Ove cifre su u praksi još dramatičnije i nepovoljnije, zbog sve većeg broja ljudi, prvenstveno mladih koji su otišli iz opštine u „beli Svet“ ili u velike gradove, a samo su još fiktivno prijavljeni u Lučanima. Po dostupnim podacima u 2014 godini rođeno je 151 dece, u 2015. godini svega 127, a 2016. godine ukupno 136 dece. Broj umrlih se u istom periodu kretao od 390 do 410 godišnje.
Po popisu iz 2011. godine naša opština imala je 20894 stanovnika. U isto vreme procene su bile da je broj stanovnika u opštini Lučani u 2014. godini bio 2012, u 2015. godini ukupno 19625, a u 2016. svega 19255 stanovnika. To znači, prateći ovakav negativan trend, da je broj stanovnika naše opštine u prvoj polovini 2018. godine oko 18650, i to u najoptimističnijoj proceni.
Broj birača upisanih u birački spisak u martu 2014. bio je 17705 u aprilu 2016. bilo je 17235, a u martu 2017. bilo je 16941 birača. Danas ih je svega oko 16600.
Gde je izlaz iz ovako sumornih trendova , koji karakterišu ne samo našu opštinu, nego i najveći deo naša zemlje? Rešenje je konkretno u kombinovanim i sinhronizovanim merama koje moraju primenjivati kako lokalne samouprave, koje obično raspolažu skromnim sredstvima, ali i snažnom populacionom politikom same Države Srbije. U slučaju opštine Lučani, odbornička grupa Dveri već godinama bezuspešno traži da se u populacionoj politici poveća iznos naknada proporcionalno za svaku sledeću bebu u porodici, kao i da se obezbede značajna sredstva za pomoć kod vantelesne oplodnje parova (VTO) koji ne mogu da imaju decu.
Takođe je predložena i „Porodična Deklaracija“ sa setom mera i politikom kojom bi opština Lučani postala „zaštitnik i prijatelj porodice“. Epilog je da je Opštinsko Veće usvojilo Porodičnu Deklaraciju Dveri, a da ona na Skupštini opštine Lučani nije izglasana na bruku i sramotu većine odbornika vlasti koji je nisu podržali. Takođe svi amandmani Dveri u vezi povećanja nakanda za bebe i vantelesnu oplodnju su od 2015. do 2018. godine bili odbijeni od vladajuće većine. Predlog odluke o Vantelesnoj oplodnji (VTO) koji smo predali pre više meseci nije ni razmatran, kako na Veću, tako ni na Skupštini.
Sa druge strane od 2015. do 2018. godine nije bilo ni razumevanja trenutne lučanske vlasti da se prihvate predlozi i amandmani Dveri da se odobre dodatna sredstva za nove stipendije najtalentovanijim učenicima srednjih škola i studentima državnih fakulteta sa područja naše opštine kako bi smo bar delimično zaustavili odliv mladih ljudi i stimulisali ih za ostanak i buduće profesionalno usavršavanje u našoj sredini. Nema ni partnerskih programa i mera opštine Lučani u saradnji sa dragačevskom privredom, pre svega iz proizvodnog sektora, kako bi se zajedničkim snagama lokalna samouprava i privreda zajedno borili sa problemom nezaposlenosti i snažnim migracijama, posebno iz Gornjeg Dragačeva. Već sada su nam gotovo sva sela ispražnjena i u „starosnoj zimi“, a Guča je poslednjih godina doživela potpuni demografski, socijalni i privredni slom. Srećom sami Lučani se još uvek koliko toliko drže zahvaljujući uspešnom poslovanju „MB Namenske“ i većine privrednika iz industrijske zone u Dljinu, ali brine najava delimične privatizacije kompletne namenske industrije u Srbiji i šta će nam to doneti u Lučanima u budućnosti, u pogledu broja radnih mesta i efekata na opštinski Budžet.
Dužnost Dveri kao porodičnog, narodnog i patriotskog Pokreta je da nastavimo dalju borbu za programske ciljeva, za koje smo se zalagali u mandatu koji je na isteku, kako bi smo bar nešto od ovih pobrojanih negativnih trendova ublažili i usporili, a mere u vezi socijalne, ekonomske, agrarne i populacione politike će biti i okosnica naše politike na predstojećim lokalnim izborima koji su u Dragačevu sve bliži.
Verujemo da su promene na bolje moguće, a svakako su nužne i potrebne.
Pokret za decu je uputio dopis gradonačelniku Zrenjanina sa željom da se ovaj projekat realizuje i u našoj sredini. Na ovaj dopis gradonačelnik nije odgovorio.
Srpski pokret Dveri izražava zadovoljstvo što je republička vlast napokon preuzela inicijativu Dveri, na planu borbe za povećanje nataliteta u Srbiji.
Pored toga, neke lokalne samouprave pokazuju spremnost da se uključe u ovu borbu. Ti pozitivni primeri su Čačak, Lučani i Užice.
U ovim opštinama porodice sa troje i više dece,postaju vlasnici Ponosne kartice, koja je imenovana na majku i donosi popuste u brojnim pravnim subjektima. Realizacija je u saradnji lokalnih samouprava i Pokreta za decu „Tri plus“. Lokalna samouprava pokretu dostavlja imena majki sa troje i više dece, a Pokret za decu potpisuje ugovore sa pravnim subjektima o popustu. Podelu kartica vrši lokalna samouprava.
Ordinacije, pekare, knjižare, igraonice, butici, restorani i mnogi drugi pravni subjekti su smanjili cene za porodice sa troje i više dece.Takođe,gotovo svi sportski klubovi ne naplaćuju usluge deci iz ovih porodica. Procenjuje se da će Ponosna kartica porodicama doneti preko 1000 evra uštede godišnje.
Pokret za decu je uputio dopis gradonačelniku Zrenjanina sa željom da se ovaj projekat realizuje i u našoj sredini. Na ovaj dopis gradonačelnik nije odgovorio.
Postavljamo pitanje zrenjaninskim gradskim čelnicima. Ako ovo mogu da realizuju Čačak, Lučani i Užice zašto ne bi mogao Zrenjanin?
Danas je u sedištu ruske državne novinske agencije Tass u Moskvi održana konferencija za novinare u susret 4.Međunarodnom ekonomskom forumu na Jalti, koji će biti održan od 19. Do 21. aprila na Krimu.
(foto: ItarTass)
O programu predstojećeg foruma novinarima su se obratili predsednik upravnog odbora Fonda „Jaltinski međunarodni ekonomski forum“ i kopredsednik sveruske organizacije „Delatna Rusija“, Andrej Nazarov, bivši premijer savezne države Koruške, Počasni senator Gerhard Dorfler, poslanik Bundestaga Markus Fronmajer, narodni poslanik i predsednik Dveri Boško Obradović i Dragana Trifković, direktor Centra za geostrateške studije.
Na konferenciji koja je trajala skoro dva sata, učesnici su kroz pitanja novinara dotakli i teme evrointegracija Srbije, kao i Kosova i Metohije. Pored opšte poznatih stavova učesnika konferencije iz Rusije i Srbije o ovim temama, zanimljivo je bilo čuti poslanika Bundestaga, g.Fronmajera, koji je na pitanje novinara da li podržava put Srbije u EU, odgovorio: „Za mene je Kosovo Srbija. Neka Srbi sami odluče hoće li ili ne u EU.“
(foto: ItarTass)
Tekst obraćanja predsednika Obradovića prenosimo u celosti:
Veliki nemački mislilac Osvald Špengler, u svom kapitalnom delu „Propast Zapada“, prorekao je da hrišćanstvu Dostojevskog i Rusiji pripada treći milenijum posle Hrista. Takođe, smatrao je da Nemačka može i treba da ekonomski sarađuje, pre svega, sa Rusijom. Ovaj dalekovidi savet Špenglera danas bi trebalo da slede svi evropski narodi. Jer, savremena Evropa i svet ne mogu se zamisliti bez Rusije. Paradoksalno, dok ovih dana jačaju antiruski politički potezi širom Evrope – u Evropi nikada nije bio jači blok političkih partija koje žele Evropu nacija, a ne EU kao američku koloniju, i koje su za mnogo čvršću i bolju saradnju sa Rusijom.
Ovogodišnji 4. Međunarodni ekonomski forum na Krimu je izuzetno važan događaj u tom smislu. Posebno je u ovim teškim danima diplomatske krize i antiruske propagande važno poslati pozitivne signale čitavoj Evropi kao i podršku Rusiji. Budućnost sveta je itekako povezana sa budućnošću Rusije.
(foto: ItarTass)
Teme ove konferencije na istorijskoj Jalti su sjajne i veoma važne za ekonomsku saradnju u Evropi. Srpski pokret Dveri u ekonomskoj saradnji sa Rusijom i evroazijskim integracijama vidi veliku perspektivu, posebno zato što je ekonomska saradnja sa Zapadom često uslovljena nekim političkim pritiscima, poput odricanja Srbije od KiM. To je za nas neprihvatljivo i zato dolazimo na Jaltu da učestvujemo u stvaranju savremenog međunarodnog ekonomskog poretka koji će biti oslobođen političkih pritisaka.
Rusija i Srbija su istorijski prijatelji i saveznici, i to sam imao u vidu kada sam pozitivno odgovorio na poziv na ovu značajnu konferenciju na Jalti. Radujem se novom dolasku na Krim i uspehu ove konferencije!
(foto: ItarTass)
Koristim se prilikom da Vladimiru Vladimiroviču čestitam pobedu na nedavno održanim predsedničkim izborima u Rusiji. To je pobeda čitavog slobodoljubivog čovečanstva, jer predsednika Putina poštuju svi narodi koji drže do dostojanstva i pravdoljubivosti. Mi, Srbi, mnogo smo stradali kroz istoriju upravo zbog toga i zato u Putinovoj Rusiji vidimo zaštitnika slobode i pravde za male narode.
Za kraj, želeo bih da ponovim jednu krilaticu koju sam izgovorio još prilikom svog prvog boravka na Krimu: Krim je Rusija – Kosovo i Metohija su Srbija!
Povodom najvećeg hrišćanskog praznika, Vaskrsa, opštinske organizacije Dveri i Dosta je bilo u Boru, na Veliku subotu, organizovale su podelu vaskršnjih jaja i na taj način čestitali praznik svojim sugrađanima.
Podela vaskršnjih jaja je još jedna akcija u nizu koju sprovode opštinske organizacije Dveri i Dosta je bilo u Boru, nakon zajedničkog nastupa i uspeha na lokalnim izborima 4. marta.
Svim Boranima želimo mir, zdravlje, hrabrost i istrajnost u periodu pred nama, verujući u preporod i obnovu Bora, kao i čitave Srbije.
U ime predsednika Dveri, Boška Obradovića i rukovodstva pokreta čestitamo vam najveći hrišćanski praznik Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista sa željom da u miru, zdravlju i ljubavi provedete ove praznične i sve predstojeće dane.
Ujedno vam predstavljamo i 14. broj el.biltena pod nazivom Porodični glasnik u kome ćete naći izdvojene najvažnije aktivnosti iz prethodnog meseca.
Malo koji grad u Evropi je preživeo stradalnu sudbinu kao Beograd. Jedno od najstrašnijih stradanja grad je doživeo pre 77 godina, kada su nemačke snage izvele operaciju bombardovanja pod tajnim nazivom „Strašni sud”. Bez objave rata, besan što je došlo do promene politike 27. marta, Hitler je naredio bombardovanje grada 6. aprila, i ponovo 7, 11. i 12. aprila 1941. godine.
Beograd su junački branili Šesti lovački puk i jedinice protivvazdušne odbrane Vazdušne zone Beograd. Procenjuje se da su jugoslovenski piloti oborili između 42 i 48 neprijateljskih aviona.
U borbama je poginulo 11 jugoslovenskih pilota i više hiljada civila, a porušen je i oštećen veliki broj zgrada. Pogođena je i Narodna biblioteka sa 350.000 knjiga, čime je agresor pokazao svu prirodu svog dela.
Foto: Der Adler, 1941. – Fotoreportaža o bombardovanju Beograda u nemačkom propagadnom listu
Beograd je rušen više desetina puta, ali je uvek uspevao iznova da se podigne. Sećanje na žrtve i stradanja i čuvanje duha starog Beograda predstavljaju obavezu svih sadašnjih i budućih žitelja belog grada. Srpski pokret Dveri se u svom političkom delovanju zalaže za mnogo aktivniju ulogu društva u negovanju kulture sećanja, posebno među omladinom.
Beograd ne sme da pamti stradanje samo Šestog aprila, već u gradu moraju da postoje stalne manifestacije na mestima svih stradanja koje će svedočiti o našoj sudbini. Posebno smatramo neophodnim da se u svrhu negovanja kulture sećanja, prilagodi prostor stare biblioteke na Kosančićevom vencu, koji već godinama predstavlja neobeleženo ruglo na žalost svih nas.
Kada biste srpskoj vlasti dali nadležnosti da vodi Saharu, za pet godina bi tamo zavladala nestašica peska.
Svedoci smo svakodnevnih pogubnih posledica politike aktuelnog režima, koje su vidljive na svakom koraku i u svakom segmentu života od privrede, školstva, zdravstva i bankarstva. Velika nezaposlenost, male plate, velike kamatne stope, permanentna korupcija, porast stope kriminala i mortaliteta, stalni rast siromaštva, pad nataliteta i životnog standarda, nerešene granice države Srbije, osećaj nesigurnosti i besperspektivnosti i još mnoge druge nestabilnosti jesu glavni uzročnici što mi mladi više ne možemo da vidimo smisao ni kako živeti ni kako preživeti u zemlji Srbiji. Ima li veće tragedije za nas mlade od gubitka poverenja u sopstvenu državu, u sopstvenu privredu, kulturu i jezik, uopšte u smisao života i osnivanja porodice u državi Srbiji?
Državi koja je Bogom dana i prirodnim i humanim resursima i koja ima izuzetan geopolitički položaj. Koja je budućnost Srbije kada sadašnji režim ne samo da se ne brine što svake godine desetine hiljada najškolovanijih mladih beži iz Srbije nego mu čak to i odgovara jer sa onim mladima koji ostaju, koji nemaju toliko škole i koji ne spadaju među talentovane lakše se vlada i manipuliše.
Može li da se pobegne od problema? Čini se da može, diplomu i pasoš u džep i avionska karta u jednom pravcu. Može li se pobeći od svoje otadžbine? Čini se da može, zaboraviš na svoje korene, odrekneš se svoje nacije, svoga jezika i svoje vere i prilagodiš se kameleonski onima koji su te bombardovali, identifikuješ se sa onima koji ti obezbeđuju fizičku egzistenciju. Šta je sa nama koji ne želimo da se odreknemo svojih predaka, svojih gena, njihovih snova i zaveta, sa nama koji ne želimo ni da bežimo u inostranstvo ni da verujemo u dobronamernost i kompetentnost trenutne upravljačke garniture političara? Mi moramo odgovrno da se suočimo i uhvatimo u koštac sa svim tim problemima i da ih rešavamo, jer je obećana zemlja ovde i sada pod našim nogama.
Zato pozivam mlade u Srbiji da ostanemo ovde i da se udruženim snagama izborimo za sopstvenu budućnost i budućnost naših potomaka. Nemojmo više biti nemi i nemušti posmatrači političkih zbivanja, već se aktivirajmo u političkom životu naše države i budimo glavni nosioci pozitivnih promena. Budimo ponosni na to što jesmo, Srbi svi i svuda. Volimo Srbiju i ostanimo u njoj, spremni da je promenimo i učinimo sigurnijom i humanijom za život. Ja sam se odlučio da ostanem i borim se i zato sam se opredelio za Dveri!
A ti, koji je tvoj put?
Pridruži nam se, još uvek nije kasno da spasimo svoju državu i obezbedimo sopstvenu budućnost u njoj.
Na današnjoj konferenciji za medije u Čačku, predsednik Dveri Boško Obradović predstavio je nove članove Predsedništva Dveri iz zapadne Srbije i ocenio da je ovo samo početak kadrovskih i organizacionih promena u Srpskom pokretu Dveri koje je ranije najavio.
Pored Aleksandra Tanaskovića, ekonomiste i šefa odborničke grupe Dveri u skupštini grada Čačka, novi članovi novog Predsedništva Dveri su: Milovan Jakovljević, predsednik opštinske organizacije Dveri u Ivanjici, Gordana Marinković Savović, predsednik opštinske organizacije Dveri u Požegi i odbornik Dveri u skupštini opštine Požega, i Borko Puškić, predsednik opštinske organizacije Dveri u Prijepolju i šef odborničke grupe Dveri u skupštini opštine Prijepolje.
Milovan Jakovljević, preduzetnik i jedan od najvećih poljoprivrednih proizvođača maline u ivanjičkom kraju, rekao je da će njegov resor u Predsedništvu biti da se pokaže da su Dveri, između ostalog i politički pokret srpskog sela i seljaka i da u tom smislu tim stručnjaka radi na izradi nove strategije srpske poljoprivrede kako seljak više ne bi bio poniženi socijalni slučaj već poštovani građanin Srbije bez koga nema ni nataliteta, ni privrede, ni bezbednosti naše države.
Gordana Marinković Savović, jedna od četiri dame u novom Predsedništvu Dveri, prosvetni radnik i jedan od organizatora protesta građana u Požegi protiv bahate i korumpirane lokalne vlasti, istakla je da će se ona baviti uključivanjem što većeg broja žena u rad Pokreta, posebno kada su u pitanju porodična i socijalna politika.
Borko Puškić, novoizabrani predsednik Izvršnog odbora Dveri, kao svoj cilj postavio je formiranje gradskih i opštinskih organizacija Dveri u svim mestima u Srbiji, kao i da nakon sledećih lokalnih izbora Dveri budu parlamentarne u što većem broju mesta, a da u određenom broju lokalnih samouprava postanu i deo vlasti, posebno – kako je istakao – ovde u zapadnoj Srbiji, Čačku kao centru Moravičkog okruga, Kraljevu kao centru Raškog okruga i Užicu kao centru Zlatiborskog okruga. Puškić je istakao da je Beograd važan, ali ne može biti država u državi i da treba brinuti o svim delovima Srbije podjednako. Dveri žele da uključe što veći broj mladih i obrazovanih ljudi koji su budućnost našeg Pokreta i Srbije. Na kraju se Puškić zahvalio dosadašnjem predsedniku IO Aleksandru Tanaskoviću na postavljanju osnova sistema i izrazio nadu da će na tim osnovama razvoj naše političke organizacije u budućnosti biti još uspešniji.
Sindikat kao jedan od najočiglednijih primera kriminala i korupcije navodi da se Uprava za logistiku Generalštaba Vojske Srbije saglasila da se za remont pet vozila marke „PUH“, prosečne starosti 30 godina, isplati čak 131 hiljada evra.
Dalje navode, da je sporno to što je popravka ovih automobila ustupljena privatnoj firmi “Patrimons Automotiv”, a Vojska Srbije, u svojoj formaciji ima najreferentniju ustanovu za remont kako specijalnih tako i vozila marke “PUCH“, a ističu da može da se iskoristi i vojno-tehnički partnerski sporazum, koji su potpisale Rusija i Srbija, po kojem bi Srbija mogla po mnogo povoljnijim cenama i poreskim olakšicama da kupi potrebna vozila.
Vojni sindikat je zaključio da su ministar odbrane i načelnik Generalštaba, izgubili kredibilitet kod srpskih vojnika zbog nesposobnosti i činjenice da neće da spreče korupciju, mobing i sprovođenje loših kadrovskih rešenja.
Zato se i obraćaju predsedniku države sa molbom da ispuni svoje obećanje i spreči kriminal i korupciju u vojsci, posebno sada, kako ističu u saopštenju, kada se situacija na Kosovu i Metohiji zaoštrila, a naša vojska gladuje i napušta svoj profesionalni status.
Vojni sindikat upozorio je predsednika države i vrhovnog komandanta Vojske Srbije, da ukoliko njegova reakcija izostane i ovog puta, saznanja, informacije i dokumentaciju o pljačkama u Vojsci Srbije kojima raspolaže sindikat, biće objavljeni u javnosti.
Otvoreno pismo direktora Informativne službe Dveri uredništvu dnevnog lista „Danas“ povodom teksta objavljenog 4.aprila 2018. pod nazivom „Smenjen Nogo sa čela beogradskog odbora“, koji unosi zabunu u javnost.
Poštovano uredništvo dnevnog lista ”Danas”,
U tekstu koleginice Mirjane Milenković ”Smenjen Nogo sa čela Beogradskog odbora”, od 4.aprila 2018, između ostalog navedeno je da ”Potvrdu naše informacije juče nismo uspeli da dobijemo u Dverima,…”
Pre svega, nije istina da niste mogli da dobijete informacije u Dverima.
I glavnom uredniku Dragoljubu – Draži Petroviću i novinaru Mirjani Milenković, kao i mnogim drugim novinarima vašeg cenjenog lista sa kojima uspešno sarađujemo dugi niz godina, dobro je poznata činjenica o lakoj dostupnosti i komunikativnosti Informativne službe Dveri, kao i da vam je mejl i broj telefona direktora Informativne službe uvek na raspolaganju.
Ako ste informacije tražili na nekom drugom mestu, onda ih s pravom niste dobili. Ali to je već vaša odluka.
Takođe, na isti način ste mogli da proverite ”u Dverima” da formulacija u
saopštenju u vezi sa saradnjom Dveri i radne grupe za KiM nije nespretna i da nedvosmisleno upućuje na to da Glavni odbor potvrđuje spremnost Dveri da se intenzivira saradnja sa Radnom grupom za KiM
koju, pored predsednika Dveri Boška Obradovića
i članova Odbora Dveri za Kosovo i Metohiju,
čine i: Slaviša Ristić, Marko Jakšić, Slobodan Samardžić, Dragan Todorović, Milan Stamatović, Dragana Trifković, Dejan Mirović, Milo Lomar, Kosta Čavoški i Boris Aleksić.
Nemamo sumnju da novinari tako uglednog lista kao što je dnevni list ”Danas”, umeju da protumače složenu rečenicu, te da i ovaj tekst koleginice Milenković nije nastao iz zle namere, već da je u žurbi samo nespretno sročen.
Srdačan pozdrav!
Jugoslav Kiprijanović
Viši savetnik u Poslaničkoj grupi Dveri
i direktor Informativne službe Srpskog pokreta Dveri
