Novosti

O kreditima u stranoj valuti i naglim promenama kursa

O kreditima u stranoj valuti i naglim promenama kursa

Nedavni nagli skok švajcarskog franka je pokazao da su u finansijskom sistemu iznenadne, nenajavljene promene sa velikim posledicama relativno retke ali moguće. Takve pojave poput finansijske krize u jesen 2008. godine  je američki profesor Nasim Taleb okarakterisao kao događaje tipa „crnog labuda“.

Početkom  godine su građani koji imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima bili  ponovo ozbiljno pogođeni značajnim skokom ove valute u odnosu na euro. NBS je u međuvremenu bankama i zaduženim građanima  predložila više modaliteta rešenja ovog problema. Svi ti modaliteti su od velike većine pogođenih  ocenjeni  kao neefektivni. Prošle nedelje je udruženje nezadovoljnih bankarskih klijenata  „Efektiva“  kao  najpovoljnije rešenje  zatražilo konverziju ovih kredita u euro po paritetu koji je važio na dan isplate kredita. Glavnica ovih kredita  bi se gotovo prepolovila a rata postala znatno podnošljivija što je svakako pravedan predlog koga treba podržati. Međutim, čak i kad bi NBS i banke prihvatile ovaj modalitet bio bi rešen samo akutni  i vidljivi deo problema u smislu da voda više ne bi bila do grla. Iz te vode se za sada vidi samo problem rasta švajcarskog franka što je zapravo samo  vrh ledenog brega. Ono što je korisnicima  kredita  i široj javnosti kao ozbiljan problem za sada nevidljivo su generalno svi krediti indeskirani u stranoj valuti, tj. problem evetualnog naglog, značajnijeg rasta eura. Taj problem se posebno odnosi na dugoročne stambene kredite od kojih su mnogi dodatno opterećeni i  promenljivim kamatnim stopama. Veći deo građana je kada je uzimao kredite sigurno bio svestan problema porasta kursa ali je računao da će se vremenom već nekako snaći misleći da se neće dozvoliti nagle oscilacije. Mnogima je bilo presudno da ne bacaju u prazno novac na iznajmljivanje stanova čija je cena takođe bila indeksirana u eurima. Od dugoročnog zaduživanja najvećeg broj građana prošlo je 3 do 10 godina pa su mnogi na svojoj koži već dobro osetili rast kursa eura i rate kredita obzirom da najveći deo dužnika nije imao primanja indeksirana u eurima.  Međutim, i pored ne malog ukupnog rasta  kursa ta promena se ipak desila postepeno, preko više relativno manjih skokova između kojih je postojalo određeno vreme potrebno za prilagođavanje novim okolnostima. Tako su zaduženi građani smanjivali  i svodili potrošnju samo na najneophodnije kako bi se kredit vraćao na vreme pa je najveći broj građana ipak nekako  pregurao do sada. Nedavni nagli skok švajcarskog franka je pokazao da su u finansijskom sistemu iznenadne, nenajavljene promene sa velikim posledicama relativno retke ali moguće. Takve pojave poput finansijske krize u jesen 2008. godine  je američki profesor Nasim Taleb okarakterisao kao događaje tipa „crnog labuda“. Te nagle promene se po njemu vremenom akumuliraju i naglo aktiviraju pogotovo ukoliko se neka situacija veštački održava. Tako je švajcarski franak tri i po godine bio vezan za euro, tj. bio  iz određenih razloga veštački potcenjen pre nego što je njihova centralna banka nenajavljeno odlučila da tu vezu raskine. Kada bi upitali zadužene šta misle o kursu dinara u odnosu na euro verovatno bi dobili jedinstveni odgovor da dinar treba da bude jači kako bi se rate mogle otplaćivati normalno. Tvrditi  nekom ko je dugoročno zadužen sa valutnom klauzulom da je dinar veštački precenjen je veoma nezahvalno. Zbog momentalne negativne reakcije veoma je teško objasniti da se vi u stvari ne zalažete da rata njegovog kredita treba da poraste već da je to pre svega konstatacija o veoma ozbiljnom problemu koji pogađa celu ekonomiju Srbije i sve njene građane uključujući i korisnike kredita. Kurs dinara je  međutim godinama veštački precenjen i to  već ubrzo posle petooktobarskih promena i takva situacija traje i danas. To je jedan od najvažnijih elemenata pogubnog, neolibealnog – kolonijalnog ekonomskog modela koji je od tada primenjen u Srbiji. O uzrocima i  faktorima koji mogu uticati na nagle promene kursa kao i posebnoj ulozi koju u tome imaju krediti indeksirani u stranoj valuti možete više pročitati u mom  tekstu „Crni Labud nad Srbijom“.   risks-black-swans   Treba reći da je predviđanje trenutka i visine promene ovakvih događaja zaludan posao i da je mnogo bolje analizirati koliko smo ranjivi, tj. kako stojimo sa mogućnoćšu nastavka otplate ukoliko se desi nagla, velika i neočekivana oscilacija kursa. Sa druge strane ako pretpostavimo da je većini zaduženih građana ostalo bar još deset godina otplate bilo bi racionalno razmotriti kako se možemo zaštititi od ovakvih događaja. Za odbranu od događaja tipa „crnog labuda“ Taleb pored ostalog preporučuje kreiranje finansijskoj bafera koji bi na sebe primio udarac nagle i velike promene. To u ovom slučaju praktično znači da bi zaduženi građanin trebao da ima sklonjeno sa strane dovoljno sredstava da bi mogao da finansira isplatu nekoliko rata kredita (što više to sigurnije). Taj bafer morao bi imati isključivo ovu i nikakvu drugu namenu jer drugačije gubi svrhu zaštite od iznenadnih udara. Primarni cilj ovakve strategije bi bio da se ne aktivira hipoteka u prvom udaru jer bi ovakav događaj verovatno masovno pogodio zadužene građane. Već posle nekoliko meseci plaćanje naglo povećanih rata bi postalo problematično za veliki broj građana pa bi to postao problem na državnom nivou. Ozbiljno bi bile pogođene i privreda, banke i državna kasa. Za izlazak iz ovakve situacije bio bi potreban niz ozbiljnih mera i značajna finansijska pomoć sa strane od kreditora koji ne bi poput MMF-a uslovljavao ekonomsku politiku. Država bi najverovatnije  bila  prinuđena da ovaj problem rešava reprogramom kredita tako što bi se valutni rizik pravednije raspodelio između zaduženih građana, banaka i centralne banke kako bi građani mogli da nastave da otplaćuju rate. Tako nešto je nedavno proaktivno uradila Mađarska. Nameće se pitanje kako da prosečno zaduženi građanin obezbedi  makar 1000 eura kako bi mogao mirnije da spava?  Mnogi  građani koji imaju ovakve kredite su već dugo vremena opterećeni i bilo kakva suma sklonjena sa strane, za bilo koju namenu je za njih verovatno misaona imenica. To pogotovo važi za građane koji školuju decu. Međutim, Taleb u svojim radovima preporučuje postepeno punjenje bafera kad god je to moguće.  Mnogo je lakše odvojiti više puta malu sumu nego odjednom veliku. Sa tog stanovišta mnogo je bolje imati makar do pola, ili koliko toliko napunjen bafer nego nemati nikakva sredstva ih kojih bi se mogla pokriti razlika u trenutku kada je to neophodno. Isto tako, mnogo je bolje znati što se može dogoditi i vremenom se pripremati i razgovoarati sa prijateljima i rođacima o pomoći u datom trenutku nego živeti u neznanju i u iluziji sigurnosti. Konačno za ozbiljnije i dugoročno izbegavanje ovog problema potrebna je promena na političkom nivou i napuštanje pogubnog kolonijalnog ekonomskog sistema.   Autor je član Ekonomskog saveta i Rukovodstva pokreta Dveri
Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.