Novosti

Obradović za Geopolitiku: Zaustaviću prodaju resursa i zemlje strancima

Obradović za Geopolitiku: Zaustaviću prodaju resursa i zemlje strancima

Boško Obradović, predsednički kandidat Dveri, dao je svoj intervju za „Geopolitiku“.


Gospodine Obradoviću, Vi kao kandidat za predsednika, za razliku od većine drugih, posebno insistirate na ispravljanju pogrešne ekonomske politike ne samo aktuelne, nego i svih prethodnih vlasti posle 5. oktobra 2000. godine, koja favorizuje strani kapital i strane banke. Molimo Vas da nam nešto više kažete o privilegijama koje imaju strane banke i kompanije, o tome da mnoge od njih ne plaćaju adekvatne poreze, do niza drugih zloupotreba, pošto naši građani veoma malo znaju o tome.


– U Narodnoj skupštini Republike Srbije otkrili smo jednu od najvećih ekonomskih afera koja pokazuje spregu sudstva i interesa stranih banaka. Naime, otkrili smo da strane banke daju sudijama posebne kredite sa minimalnim kamatnim stopama koje važe samo za njih, a ne i za sve druge građane Srbije. Zar takve sudije mogu sutra nepristrasno da sude?


Drugo, godinama država Srbija subvencioniše strane investitore i tako ih stavlja u povlašćeni status u odnosu na domaće privrednike i poljoprivrednike. Strani investitori nigde u svetu, ponavljam, nigde u svetu, nisu doveli do ekonomskog procvata i porasta proizvodnje. Kada postanem predsednik Srbije, obećavam da će srpski privrednici biti privilegovani u odnosu na takozvane strane investitore koji danas dobijaju nenormalno velike subvencije.


Pokrenuću proces povratka srpskog bankarskog sektora i sektora osiguranja u ruke domaćih preduzetnika i akcionara. Narodna banka mora da bude u funkciji razvoja države, a ne u službi stranih finansijskih centara moći. Srbija mora da otpočne proces ponovne industrijalizacije izgrađen na obnovi i povezanosti domaće nauke, tehnologije i privrede.


Sprečiće se spekulativne radnje banaka i banke će biti dodatno oporezovane, a novac koji se na taj način obezbedi biće ponovo odobren kroz dugoročne kredite, i na taj način biće stavljen u funkciju razvoja domaće privrede. Jedan deo tog novca biće usmeren na stvaranje Investicione razvojne banke, koja bi kreditirala sve one delatnosti i poslove u Srbije koje inostrane banke u našoj zemlji danas ne žele da kreditiraju, pogotovo u manje razvijenim krajevima.


Novac koji aktuelni režim daje stranim investitorima preusmeriće se na razvoj malih i srednjih preduzeća. Strani investitori su dobrodošli u Srbiju, neka dođu i neka otvaraju fabrike, ali svojim novcem. Založiću se da se 11 milijardi dinara godišnje, koliko se sada izdvaja za strane investitore, preusmeri domaćim preduzetnicima. Biće uvedene dodatne mere da motivišu novo preduzetništvo – sve novootvorene firme biće oslobođene plaćanja poreza u prvim godinama rada. Porezi i doprinosi na zarade zaposlenih moraju biti smanjeni, a poslodavci oslobođeni plaćanja poreza na investicije iz svoje godišnje dobiti. Svako ko ulaže u dalji razvoj svog biznisa, sport ili humanitarni rad, treba da bude oslobođen od plaćanja poreza, dok treba uvesti progresivnu poresku stopu na godišnji prihod: ko ima veći profit ili primanja – plaća veći porez.


Iniciraću zakon, a ako treba i narodni referendum, o zabrani prodaje poljoprivrednog zemljišta i izvora pijaće vode strancima. Pored ljudi, to su najvažniji resursi koje imamo, i apsolutno moramo zaustaviti proces njihovog otuđivanja. Vodovodi, elektroprivreda, telekomunikacije, aerodromi, rudnici, poljoprivredno-industrijski kombinati i lekovite banje moraju ostati u državnim rukama da ne bismo dolazili u situaciju u kojoj nas privatni i strani monopolista pljačka i ucenjuje. U suprotnom, završićemo kao robovi i nadničari na sopstvenoj zemlji.


 


Takođe, u Srbiji se veoma malo govori o problemu demografskog opadanja Srbije. Veliki broj mladih, a ne samo mladih, napušta Srbiju. S druge strane, u Srbiji se u poslednje vreme drastično povećala stopa smrtnosti. Podaci o povećanju smrtnosti u decembru, januaru i februaru su alarmantni. Veliki broj lekara i medicinskih sestara odlazi u Nemačku i druge zemlje. Šta je uzrok tome i šta, po Vama, treba preduzeti da bi se sačuvala biološka supstanca nacije?


– Pad nataliteta je direktna posledica odsustva porodične politike u Srbiji. Problem bele kuge se rešava isključivo jakom porodičnom politikom, a ne spiskom lepih želja ili dečjim dodatkom. Porodična politika koju zastupaju Dveri predstavlja skup državnih mera koje za cilj pre svega imaju unapređenje ekonomskog položaja porodica, a naročito porodica sa decom.


Podsetiću da Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima UN iz 1948. godine (član 16 stav 3) kaže: „Porodica je fundamentalna jedinica društva i ima pravo na zaštitu države i društva!“ Celokupna državna, društvena i ekonomska politika mora da se kreira tako da interes porodica bude na prvom mestu, a ne da na prvom mestu bude interes banaka i stranih investitora, koji visokim kamatnim stopama i tretiranjem ljudi u Srbiji kao jeftine radne snage uništavaju svaku nadu u bolju budućnost.


Šta država treba da uradi u sprovođenju porodične politike? Treba porodičnim ljudima da omogući finansijske pogodnosti i sigurnost. Finansijske pogodnosti se obezbeđuju konkretnim merama i subvencijama, a sigurnost se postiže promenom zakonske i poreske regulative u korist porodica. Mladi ljudi će se odlučivati na brak i na rađanje dece onda kada im država bude pružala sigurnost i poverenje u budućnost.


Država Srbija danas u budžetu izdvaja za porodice 0,4 %, koliko iznose združeni dečji i roditeljski dodatak. Dveri će izdvajati 4 % BDP-a za mere finansijske podrške porodici, Ja, kao EU skeptik i evropski realista, hoću da Srbija uvede pozitivne i dobre zakone koji postoje u Zapadnoj Evropi kada je porodica u pitanju. Evo jednog zakona: poreska reforma u korist višedetnih porodica, što bi bila mera direktne finansijske podrške porodici. Evo drugog zakona: subvencije za sticanje porodičnog doma. Varate se ako mislite da u zemljama zapadne Evrope nema ovakvih zakona. Naime, Mađarska izdvaja ogromna sredstva za sticanje porodičnog doma sa izuzetno povoljnim kamatnim stopama. A znate li kako je Mađarska postala jedna od najuspešnijih država porodične politike? Tako što je 2013. godine izbacila MMF iz svoje zemlje, tako što je država sprovodila nacionalnu ekonomsku politiku, dodatno oporezovala strane banke, dakle zaustavila pljačku države i u prvi plan stavila interes svojih građana, a ne stranih banaka. Tako je Mađarska stvorila dodatna sredstva u budžetu koja je usmerila ka razvoju domaće privrede i pomoći svim porodicama, a taj iznos u ovoj godini iznosi milijardu evra.


 


Vi ste izašli sa jednom hrabrom inicijativom, „Dveriliks“, koja ima za cilj da razotkrije kriminal u Srbiji. Koliko je za visok stepen organizovanog kriminala u Srbiji odgovorna aktuelna vlast, koliko visokoj stopi kriminala u našoj zemlji doprinose neke druge susedne zemlje, odnosno tamošnji kriminalni klanovi, recimo iz Crne Gore, koliko se zapadne obaveštajne strukture služe uslugama kriminalaca u Srbiji i štite ih? Da li je neko zainteresovan da Srbija bude nebezbedna zemlja, odnosno da li je kriminal oruđe u rukama srpskih neprijatelja?


– Ako hoćete da porobite jedan narod, da rasprodate njegova prirodna bogatstva i da ga učinite robljem u vlastitoj zemlji, onda morate da obezvredite njegov sistem vrednosti, da izvrgavate ruglu njegove kulturne institucije, da podstičete kriminal i korupciju i da ga dovedete u položaj da se stidi sebe i svog naroda. Sve je to dobro opisao u svojoj knjizi Alber Memi: „Portret kolonizatora i portret kolonizovanog“. Petooktobarske promene nisu donele očekivanu slobodu, demokratiju i pravnu državu. Donele su nam prikrivenu okupaciju i sistemsku pljačku. Domaći i strani lešinari otimali su sve ono što su stvarali naši očevi za budućnost nas i naše dece. Za sve to vreme na vlasti i blizu nje gledamo iste ljude, ista lica. U različitim ulogama, sa ovima ili onima, nasmejane ili namrštene, ali uvek ista lica, i uvek u dosluhu sa našim neprijateljima. Umesto da štiti interese srpskog naroda i građana Srbije, ova politička klasa štiti isključivo strane i svoje sopstvene interese. „Dveriliks“ smo pokrenuli sa uverenjem da mora da postoji mesto gde će sve njihove prljave igre biti otkrivene, i da na prvom mestu moramo da se obračunamo sa kriminalom i korupcijom ako hoćemo da živimo kao ljudi.


 




U slučaju da pobedite na predsedničkim izborima, šta će biti Vaši prvi koraci? Od mnogih problema koji muče Srbiju, šta je, po Vama, najhitnije? Šta bi imalo prioritet u Vašoj politici kao predsednika Srbije? Pominjali ste obrazovanje, ulaganje u IT sektor…


– Ja sam jedini predsednički kandidat koji javno obećava da ću se posle 180 dana povući s mesta predsednika ukoliko u tom periodu ne uradim sledeće:


  1. Aktiviraću Antikorupcijski tim pri Savetu za nacionalnu bezbednost;
  2. Zahtevaću donošenje Zakona o ispitivanju porekla imovine;
  3. Predložiću izmene i dopune Krivičnog zakonika kojim će biti propisane duplo veće kazne za učinjena krivična dela na državnoj funkciji;
  4. Predložiću donošenje zakona o zaštiti prezaduženih građana, kojim će biti spaseni od dužničkog ropstva;
  5. Prekinuću pregovore o Kosovu i Metohiji u Briselu i predložiti Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da se tema Kosova i Metohije  na osnovu Rezolucije 1244  vrati u SB UN;
  6. Odložiću primenu odredbe SSP-a na osnovu koje stranci mogu da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji od 1. septembra 2017.
  7. Podneću inicijativu za ocenjivanje ustavnosti i tražiti od Ustavnog suda da se izjasni o sporazumima sa NATO-om, „Beogradu na vodi“ i Zakonu o smanjenju penzija.


Ovo nikada nije uradio nijedan kandidat za predsednika Srbije. Niko nije bio spreman da se unapred obaveže šta će konkretno i u kom roku uraditi.


 


Svedoci smo, tokom kampanje, žestokih optužbi između Aleksandra Vučića i dva prozapadna kandidata, Saše Jankovića i Vuka Jeremića. Kada je u pitanju program ovih kandidata, tu ne postoje nikakve suštinske razlike. Sva tri kandidata podržavaju, recimo, „briselske sporazume“. Molimo Vas da nam date komentar na ovu, kao i na našu sledeću konstataciju: da Zapad često podržava više kandidata na izborima u Srbiji, i da oni mogu biti u vlasti i opoziciji, tako da ko god pobedi, pobedili su njihovi interesi. Da li je ovo pouka da se nacionalne snage ubuduće bolje organizuju, i da se prevaziđu lične sujete, koje su veliki problem u patriotskom bloku?


– Potpuno ste u pravu: suštinski nema nikakve razlike između politike Aleksandra Vučića, Vuka Jeremića i Saše Jankovića. Sva trojica zalažu se za dalji put Srbije ka Evropskoj uniji, sva trojica su nastavljači protivustavnih briselskih sporazuma… To su, po mom mišljenju, sistemsko napravljeni lažni izbori između jednog od ova tri kandidata. Što se patriotskog bloka tiče, smatram da najveći problem prave one kvazipatriotske snage koje koketiraju sa Aleksandrom Vučićem. Kažem „kvazipatriotske“, zato što je jasno da ne mogu biti patriotske snage oni koji podržavaju i brane pogubnu politiku Aleksandra Vučića, koji potpisuje briselske sporazume sa Hašimom Tačijem, umesto da pitanje Kosova i Metohije vrati pod okrilje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, gde imamo pomoć i podršku Rusije i Kine. Ne mogu biti patriote oni koji se prave slepi pa ne vide sistemsku pljačku građana Srbije koju već pet godina sprovodi naprednjačka klika; ne mogu da budu patriote oni, poput Šešelja, koji šuruju sa Vučićem i koga brane dok sve druge napadaju i kleveću.


 


Kako ocenjujete političko i bezbednosno stanje u regionu? Zvanična Srbija, čini se, ima pasivan stav prema događajima u Makedoniji i Crnoj Gori, iako to dotiče njene vitalne interese. Kakva, po Vama, treba da bude balkanska politika Srbije i da li matična država treba odlučnije da stane u zaštitu Srba u susednim državama?


– Hoću da budem predsednik svih Srba, kako u Matici tako i u regionu i rasejanju. U svim okolnim državama Srbi nemaju ista prava kao što u Srbiji imaju sunarodnici iz tih država koji žive u Srbiji. Srbi su potpuno obespravljeni i izvrgavani dnevnim progonima u Crnoj Gori i Hrvatskoj, a u Federaciji Bosni i Hercegovini postoji jasna tendencija ka ukidanju Republike Srpske. Položaj Srba u Makedoniji takođe nije na visokom nivou. Pogubna dosadašnja politika nebrige za srpski narod promeniće se sa mojim izborom za predsednika Srbije.


 


Da li je spoljna politika Srbije pasivna ne samo u regionu, već i šire, u svetu, i da li smo dovoljno iskoristili pobedu Donalda Trampa, koji je počeo da demontira globalistički sistem u međunarodnim odnosima, čije su prve i najveće žrtve bili upravo Srbi?


Na prvom mestu, pobeda Donalda Trampa je dobra zato što je Hilari Klinton izgubila, kao i što je poražen čitav politički establišment koji su istakli Hilari za predsedničkog kandidata. Ista ta ekipa, da podsetim, brutalno je i hirovito izbacila iz trke Barnija Sandersa. Gordost i bahatost se svakome, kad-tad, obiju o glavu! U pravu ste, Tramp demontira čitav jedan globalistički sistem, ali da bi njegova politika došla do međunarodnih odnosa, on prvo mora da globalistički sistem demontira i porazi u svojoj državi. Kao što vidimo, to mu ne ide baš lako, bori se protiv vrlo opasnih i premazanih ljudi i lobija. Nadam se da će uspeti u toj borbi i da će nova američka politika biti pravednija prema Srbima na Balkanu


 


Kakve utiske donosite iz Rusije, gde ste se sreli sa legendarnim filmskim rediteljem Nikitom Mihalkovim? Kako ocenjujete ulogu Rusije danas, kako u međunarodnim odnosima, tako i prema Srbiji?


U toku ove predsedničke kampanje obišao sam Srbiju uzduž i popreko. Neki ljudi me pitaju kako da verujemo Rusiji kada nam nije pomogla 1999. godine kada nas je NATO bombardovao. Davao sam im jasan odgovor: 1999. godine Rusija nije mogla da pomogne ni sama sebi, a kamoli Srbiji. Rusi dobro znaju šta se dogodilo 1999. godine i to im je bila otrežnjujuća činjenica da je došlo poslednje vreme da se trgnu i ustanu. Rusija u ovoj 2017. godini nije isto što i Rusija pre osamnaest godina. To se vidi na svakom koraku, to se vidi u njihovom narodu, njihovoj industriji, to se uostalom vidi i u prekompoziciji svetskih uticaja na globalnom nivou. Rusija se ponovo vraća na veliku scenu i to je dobro: bipolarnost u svetskim okvirima Srbiji može samo biti od koristi.


Nikita Mihalkov je izuzetan čovek i izuzetan umetnik, ruski umetnik. Razgovor sa njim pamtiću celog života, kao i poruku koju je poslao svima nama u Srbiji. Rekao je: „Vreme izbora za bilo koju zemlju i narod je dovoljno uznemiravajuće i veoma je važno da birajući toga kome poveravate svoj život, mislite o tome, da kasnije ne zažalite. Često se događa da se obećanja daju dok izbori traju. A kada se izbori završe, i kada čovek zauzme poziciju za koju se kandidovao, ta obećanja prestanu za njega da postoje. Zato se nadam, verujem i želim srpskim biračima da njihov izbor bude jasan, čist, trezven i da ne zažale posle koga su izabrali. A uopšte shvatam da se mi, slovenski svet, osećamo usamljeno u svetskom prostoru. I vidimo koje probleme nam stvaraju naše kolege i naši partneri, ne želeći da nas prihvate kao ljude koji nose svetlu nadu za to što Božja promisao živi sa nama. I želeo bih da ta misao ne napušta one koji budu birali, jer često nam se čini evo to je radost, to je blisko sve, samo pruži ruku i uzmi. Ali besplatan sir nalazi se samo u mišolovci, postoji takva poslovica. I kada nam Zapad u zamenu za našu unutrašnju, duhovnu slobodu, za naš identitet, nudi duhovni i intelektualni ʼMek Donaldsʼ, nama se čini da je to izlaz iz situacije. Ali to nije izlaz iz situacije. A račun se ispostavlja posle i treba platiti mnogo više nego što možemo platiti za taj hamburger. Prema tome, želim vam da mislite o tome. Sve najbolje!“ Takve reči može da vam uputi samo iskreni prijatelj, poput Mihalkova.


 


Dveri su od svog osnivanja, kroz svoju posebnu misiju koju su imale u našem društvu, preko već čuvenih tribina na Mašinskom fakultetu, posebnu pažnju posvećivale odbrani duhovnog i nacionalnog identiteta, odnosno tradicionalnih, porodičnih vrednosti Veliku posvećenost našim tradicionalnim vrednostima su sve ove godine posvećivale i zapadne strukture u Srbiji ali sa ciljem da ih uruše i relativizuju.


Profesor Milo Lompar, član našeg Političkog saveta i jedan od najuglednijih profesora Beogradskog univerziteta, kaže da je kulturna politika osnova za bavljenje bilo kojim drugim oblikom politike. Zašto bi se neko bavio politikom, ako ne zna šta i koga brani? Dveri su nastale 1999. godine na Filološkom fakultetu, kao pokret za odbranu nacionalne kulture i vrednosti, kasnije su se razvijale kroz humanitarne i socijalne aktivnosti, da bi na kraju ušle i u političku arenu. Kulturna politika, duhovne i nacionalne vrednosti predstavljaju koren političkog stabla Dveri. Zato su Dveri nejasne našim neprijateljima, kao što im je vekovima nejasan i srpski narod: toliko su nas napadali, uništavali, proterivali, ali nisu uspeli da nas pobede. Za iskrene srpske rodoljube, izvori nacionalne energije su nepresušni.


 


Izvor: Geopolitika


Podeli vest: