Novosti

Boško Obradović: 2016. najuspešnija u istoriji Dveri, od 2017. očekujemo još više

Boško Obradović: 2016. najuspešnija u istoriji Dveri, od 2017. očekujemo još više

„Ova godina je najuspešnija godina u istoriji Dveri, koje o Savindanu 2017. pune 18 godina postojanja i rada. Postali smo parlamentarna politička snaga u Republičkoj skupštini, gde imamo sedam narodnih poslanika, i u 28 lokalnih samouprava u Srbiji, gde imamo ukupno 70 odbornika. Od nastupajuće 2017. godine očekujemo još više, jer Dveri iz meseca u mesec beleže rast. U 2017. godini očekujemo i pad podrške SNS -u  jer za pet godina vlasti nisu ispunili niti jedno svoje predizborno obećanje. Sledeća godina je godina velikih političkih promena u Evropi, koje sa predsedničkim izborima dolaze i u Srbiju.“ - istakao je Obradović.  

Posle 16 godina pogubne politike srljanja u EU i ispunjavanja briselskih naloga koji su Srbiju doveli do socijalnog i ekonomskog kraha i otimanja delova naše teritorije, građani Srbije su spremni za političke promene.  Put Srbije u EU mora da se zaustavi da bi došlo do oporavka Srbije, to je politika koja mora da se promeni da bi građani Srbije dobili šansu da sebi i svojim porodicama obezbede normalan i pristojan život. 2017. godine pred našim građanima je jasan izbor – promena ili ovo što sada imaju, promena ili dalje urušavanje svakog segmenta naših života i naše države. Dveri jedine nude tu promenu. Razlog je jednostavan - mnogi građani su tek sada kroz naše skupštinske nastupe čuli za šta se Dveri zalažu i u nama vide najozbiljniju opoziciju ovoj vlasti kako na republičkom tako i na lokalnom nivou. Poslednjih 16 godina režimi u Srbiji su ispunjavali briselske naloge i štitili interese krupnih kapitalista, tajkuna, stranih banaka, MMF-a i Svetske banke.

Mi hoćemo tu politiku da promenimo, hoćemo da zaštitimo interese običnog čoveka. I zato građanima Srbije u 2017. želimo da padne Vučićev režim i da dođe do promene politike, jer je to jedini način da se Srbija ponovo izgradi. Dveri i kroz predsedničkog kandidata građanima u 2017. nude tu promenu – da bi interes običnog čoveka bio na prvom mestu. Ko je gledao  godišnju konferenciju Aleksandra Vučića na kojoj je predstavljen neverovatan uspeh aktuelne  Vlade u toku protekle godine, morao je da se zapita da li Vučić živi u istoj zemlji u kojoj i građani Srbije.      Vučić je građanima u poslednjem ekspozeu, kao i u onom prethodnom obećao prosperitet i podizanje životnog standarda.  Obećao je borbu protiv kriminala i korupcije, zaustavljanje odlaska mladih,  pokretanje poljoprivrede, pravičniji sistem socijalne zaštite, garantovanje pravnog društva, poboljšanje zdravstvene zaštite, racionalizaciju broja zaposlenih u javnoj upravi, odbranu suvereniteta i teritorijalnog integriteta kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Ništa od obećanog nije ispunio, osim što se grčevito drži jednog obećanja i to onog koje je najpogubnije po naše nacionalne i državne interese i interese naših građana, a to je put u EU po svaku cenu. Umesto obećanog prosperiteta i podizanja životnog standarda Vučić je  ponudio nameštene statističke podatke, a građanima 24 sata dnevno servira propagandne obmane, jer  je to jedino što ume da radi.

Neka se svaki građanin zapita da li oseća bilo kakvo poboljšanje u kvalitetu svog života i imaće jasan odgovor. Umesto prosperiteta i podizanja životnog standarda Vučić je opljačkao građane smanjenjem plata i penzija, povećanjem poreza i akciza. Vučić najavljuje da će do kraja 2017. stopa nezaposlenosti biti 12,5 odsto. On je juče rekao da je nezaposlenost smanjena na 13,6 odsto, dok je pre tri godine iznosila oko 25 odsto. Činjenice govore da je 2012. godine bilo 1,8 miliona zaposlenih, a danas ih je nešto više od 1,6 miliona. Da se stopa nezaposlenosti toliko smanjila, onda bi i BDP morao višestruko da se poveća osim ako svi novozaposleni nisu stranački kadrovi koje su posao dobili u javnoj upravi. A ovakva mogućnost je već realna. A to onda znači da se obim pljačkanja države znatno uvećao.     Umesto obećanog zaustavljanja odlaska mladih,  više od 32.000 mladih svake godine ode iz Srbije, a 2 od 5 osoba starosti od 18 do 25 godina nema posao. Otvaranje novih radnih mesta zapravo predstavlja rasprodaju  naših vrednih i kvalitetnih radnika  stranim investitorima i njihovo potpuno obespravljivanje. Vučić im obećava – investirajte u Srbiju i dobićete kvalitetnu i jeftinu radnu snagu, jeftiniju nego bilo gde. Naše radnike je sveo na obespravljenu, jeftinu radnu snagu. Neki slučajevi, koji ukazuju na nehumane i teške uslove u kojima naši ljudi rade za strane investitore,  došli su do javnosti, mediji su skrenuli pažnju na njih, a zamislite koliko je takvih primera. Slučaj teško obolele radnice korejske Jure, Violete Petrović, kojoj nije produžen Ugovor o radu i koja je kao samohrana majka sa karcinomom dojke ostala nezaposlena, predstavlja paradigmu Vučićeve Srbije. Pod pritiskom javnosti njoj je produžen ugovor na 6 meseci, i pitanje je šta će posle biti. Pogledajte sada tu katastrofalnu ekonomsku logiku Vučićevog režima - Violeta Petrović nije koštala Juru ni dinara. Za njeno radno mesto Srbija je korejskom investitoru dala 7.000 evra, odnosno 861.000 dinara, a za 18 meseci, koliko je radila, isplaćeno joj je 810.000 dinara.      Dveri se oštro protive subvencionisanju stranih investitora, mi hoćemo da se novac ulaže u domaću proizvodnju. Vučić je juče na konferenciju uputio posebnu poruku evroskepticima i naglasio da Srbija ima najveću trgovinsku razmenu sa EU. Da, situacija je sada takva zato što Srbiji nije dozvoljeno da se ekonomski razvija i koristi svoje ekonomske potencijale. Mi tražimo da se zaustavi dalja primena pogubnog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju kao ključnog instrumenta koji podrazumeva sveobuhvatne pripreme za članstvo Srbije u EU. Zbog tog sporazuma u budžetu su prihodi od carina drastično smanjeni.  U proseku se godišnje smanjuju oko  230 miliona evra. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne dozvoljava zaštitu domaćeg proizvođača, već tržište mora da se otvori za nelojalnu konkurenciju. Domaći proizvođači nisu spremni da se takmiče sa nelojalnom konkurencijom iz EU. Sada je, pod pritiskom Brisela, najavljeno ukidanje carinske zaštite (prelevmana) na uvoz mleka, koje će drastično da ugrozi domaće proizvođače mleka .     Od 1. septembra 2017. godine stranci mogu da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji i to je Vučićeva i Dinkićeva ekonomska politika: rasprodaja naših prirodnih i privrednih bogatstava, i predaja ekonomske slobode Srbije u ruke stranim  monopolistima. Umesto obećanog pokretanja poljoprivrede Vučić je opljačkao poljoprivrednike prethodnih godina, drastično smanjio subvencije. Dakle, sprovodimo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kojim uništavamo domaće proizvođače, zarad utopističke ideje o ulasku Srbije u EU koja se raspada. Pogledajte koliko je to besmislena i suluda politika. Srbiji  nije dozvoljeno da u punom kapacitetu koristi Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom. Ne zna se šta će biti sa našim članstvom u Evroazijskoj uniji, koje podrazumeva  sporazum o slobodnoj trgovini sa pet država Evroazijske ekonomske unije. Srbiji nije dozvoljeno da se ekonomski razvija i koristi svoje ekonomske potencijale.  EU se danas nalazi u najgoroj političkoj krizi od Drugog svetskog rata koja je kulminirala Bregzitom, kao i u dubokoj finansijskoj  i bezbednosnoj krizi.     Vučić je doveo Srbiju u najgoru moguću poziciju – jasno je da se EU raspada i da Srbija nikada neće postati članica, ali Evropska unija drži našu zemlju u statusu koji Briselu najviše odgovara, a to je da Srbija vodi politiku pristupanja iako nikada neće biti članica kako bi bila u obavezi da ispunjava sve naloge i kako bi ostala pod ovom vrstom kolonijalne okupacije. Umesto borbe protiv kriminala i korupcije, gledamo kako se u sudskim postupcima oslobađaju Vučićevi prijatelji -  Dinkić, Karić, Stanko Subotić, Mišković. Gledamo kako je Fondacija  Dragice Nikolić koristeći državni aparat sakupila 12 miliona evra a niko ne zna od koga i za koje ustupke. Vidimo da niko ne ispituje poreklo bogatstva premijera, ministara, državnih funkcionera koje se meri milionima evra. Bahatost ministara izgleda nema granica - ministarka Mihajlović za manje od godinu i po dana potrošila milion i po dinara državnih para za lične potrebe, koristeći službenu karticu, što je protivzakonito. To je došlo do javnosti, ona je to i priznala, i troškove je nadoknadila. Osim protivzakonitog korišćenja kartice, sporno je i kako je toliki novac nadoknadila. I koliko takvih slučajeva ima koji nisu dospeli u javnost?

Vučić je 2011. obećavao građanima da će mu prioritet kada dođe na vlast biti ukidanje državnih sekretara i njihovih kabineta i objašnjavao da bi se time smanjili troškovi naše države na godišnjem nivou za 15 miliona evra. Umesto toga u Vladi Srbije ima, prema dostupnim i nepotpunim informacijama koje su objavili mediji,  45 državnih sekretara i oko 70 pomoćnika ministara. Najavljivao je i smanjenje broja agencija i saveta koji uglavnom  služe za stranačko upošljavanje. Ali ništa od toga nije uradio. Vučićev režim je deo uigranog pljačkaškog sistema koji je ojadio Srbiju i građane preko stranačkih parazita, tajkuna koji ne plaćaju porez, inostranih firmi koje dobijaju enormne subvencije a izrabljuju naše vredne i kvalitetne radnike, inostranih banaka koje pljačkaju građane preko nepovoljnih kredita, a zaključuju ugovore o poslovnoj saradnji sa državnim organima i kupuju povoljne sudske odluke u postupcima koji se protiv njih vode preko advokatskih kancelarija kojima upravljaju državni funkcioneri.  

Boško Obradović Predsednik Srpskog pokreta Dveri

Podeli vest: