Марија Јањушевић: Паорска мука ће им доћи главе

Марија Јањушевић: Паорска мука ће им доћи главе

Пролазећи поред предивног Ковиља, у питомом, сликовитом Шајкашу скрените пут Мошорина. Нећете се покајати.

Село са предивним кућама, капије занимљиве, свака крије неко вредно домаћинство и неку своју богату причу. Разуме се, има и напуштених, ипак је ово Србија у 21. веку. Паори храбри, мудри, бистра ума. У разговору са њима ипак увиђам колико су већ уморни од издаје и преваре. Дошла сам да обиђем свог саборца Младена, да прикупим документацију и доказе о порезу на земљиште нараслом за невероватних 111%. Окупили се људи, не дају се варати. Разменили податке и са околним селима. Ниједно село у тителској општини нема једнаку стопу пореза. Па кад се на то додају други намети, па каматина камата на камату…

Са великом зебњом очекује се тај септембар када ће њихову земљу моћи да купују странци. Не верујем да ће им помоћи то што имају ненаплаћена потраживања за предату робу пре више година. Лопову Ђорђу Гвојићу (про)дали су робу на поверење. Преварио их је и нешто кратко гостовао у затвору, опет на рачун народних пара имао смештај и храну.  Сад кажу да је поново отворио нову фирму, јури нове „клијенте“. Они срећнији, преварени су „само“ за око 9.000 евра, а има их који су на штети и до десет пута више. Брат брату, Гвојић се овајдио за 940.000 евра. Моји пријатељи Мошоринци ето од свога направили вересију, јер су имали поверења у Гвојића и у своју државу. Потражују без камате. А за дажбине које држави не измире у року, због камата које им је држава разрезала, њихов  дуг расте несхватљивом брзином.

Слушам једног од њих, поносан на своје домаћинство, два сина, две снахе, четворо унучади…А здравствено осигурање немају. Дуг са каматама нарастао на 300.000 динара. Не буне се они да држави плате шта им је разрезала.  Само кад би било слуха, неког домаћинског реда, па да се дажбине плате од наплаћене робе – меса, млека, житарица. Једина смо држава у региону која не регресира нафту својим пољопривредницима, само од те акцизе могли би се покрити издаци за пензионо, социјално, здравствено осигурање. У домаћинским државама и домаћини се добро осећају и напредују. У Србији људи гладују поред свих наших ораница, вредних људи који умеју да се организују, тржишта које није мало, али је затрпано јефтином другоразредном робом из иностранства. Туђе отпатке скупо плаћамо у туђим хипермаркетима, а своје производе бацамо.

Покупила сам брижљиво сва документа, затребаће. Саслушала сам све домаћине, па на посао. Да дижемо галаму, да окупимо људе са истим проблемима. Ако смо напуштени од државе, нисмо сами! Ако упозоравамо једни друге на разне Гвојиће, неће имати кога да краду!

А ако режим остане сам са Гвојићима и сличним лоповима, да их не именујем сад, препуштам на вољу вашем расуђивању,  можда се напослетку и обрачуна са њима. Ако будемо довољно упорни и гласни, можда држава напослетку обештети паорима њихов зној и труд.

Верујемо  једни другима, верујемо у ону Андрићеву да се сваком злу зна мера и крај. А паори ће дочекати крај ове пљачке и понижења, и у то верујем. Хвала домаћинима из Мошорина, видимо се ускоро у већем броју и са гласнијим порукама!

Да земља остане наша!

Време је за победу!

 

Марија јањушевић

народни посланик и члан Председништва Двери

Подели наShare on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0