Марија Јањушевић: Зар да сумњам у децу која мисле својом главом?

Марија Јањушевић: Зар да сумњам у децу која мисле својом главом?

Србија је земља демографске зиме, беле куге, земља у којој је највећа  излазност на граничним прелазима. Ово мало деце што нам се рађа, већином срећу тражи преко границе.

Ових дана у Србији има омладине на улицама више него икада. И опет поделе, оптужбе, сумње. Зар да сумњам у децу која мисле својом главом? Која имају храбрости да нешто промене у својој држави, а не да из ње оду? Заслужују ли можда ипак да неко поразговара са њима, да их заштити од могућности манипулације којој  су реално изложени? Да их заштити чак и када постоји могућност да греше? Немамо другу државу, а поготову немамо другу младост!

Да ли сте помислили да ова деца можда протестују против модела који им се намеће? Против свега што је кулминирало током владавине СНС-а ? Издаја, ријалити свет, простаклук, подметање, потказивање, претње, страх, старлете, уцена запослених у јавним предузећима, уцена прималаца социјалне  помоћи…Ови млади немају потребу да их буде много како би се осећали јачи, бољи, образованији, способнији…И спремни су да се сами изборе за оно у шта верују.

Дакле једно је јасно, ова омладина пре свега заслужује поштовање и подршку! Много су се потрудили да објасне да они нису поломили „Зид плача“ испред  Дома Народне скупштине Републике Србије. Ја им верујем. Познајем добро подмукли начин Александра Вучића који подмеће, клевеће, прља све чега се дотакне.  Вучић није дошао међу ову децу да са њима разговара, лакше је да их упакује на насловне стране режимске штампе са мутним типовима са којима је до јуче друговао, па је и њих издао.

Није смео да изађе ни на један ТВ дуел ни са једним противкандидатом на председничким изборима, па одакле му храбрости да се суочи са омладином, са интелигенцијом, са младалачком енергијом?! Ова деца када узвикују АВ,АВ,АВ заправо као да лају на звезде – ако сте икада гледали тај филм, знате колико је важно подржати младе, разумети их, не ломити им крила. Нису они против тебе лично Вучићу, ниси ти толико битан, колико год да ти је тешко да то поверујеш. Устали су јер не желе твоје сендвиче, не желе да скупљају капиларне гласове за своје полуписмене директоре од којих знају и умеју неупоредиво више. Устали су јер не желе да ти буду захвали за посао плаћен бруто 25.000 динара са радним временом до 12 сати дневно, шест дана у недељи.

Србији си узео све, младост нећеш! Како год да се протести заврше, режим неће мирно спавати. Узалуд славодобитнички покличи, подизање стиснуте песнице, Вучић неће мирно спавати. То показују достојанствени протести омладине, резултати гласања у Београду, Новом Саду и Бору. О Бошковом резултату  на изборима пишу са подсмехом. Пишу ружно јер добро знају, све док постоје Двери и Бошко Обрадовић они нису безбедни и неће имати мира. То ме подсећа на оно легендарно питање: „Колико Србија мора да буде мала да не би била Велика?“  Пишу из страха јер су свесни да Србија и чена младост  могу да рачунају на Двери и Бошка Обрадовића. Свако ко покуша да протесте злоупотреби, обоји, присвоји за личне циљеве, отпашће као што блато отпада са точкова. Као што је  уосталом, од Двери отпало током протеклих година све што је неискрено и труло.

Младост Србије ће наћи свој прави пут, а ми смо ту да им помогнемо.

 

Марија Јањушевић
народни посланик

Подели наShare on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0