Зоран Радојичић: О одбрани и безбедности и Лазанском

Зоран Радојичић: О одбрани и безбедности и Лазанском

У духу укупне политике Српске напредне странке на чијем је тежишту медијско представљање „резултата“ а не стварност, сведоци смо да се и веома значајна друштвена делатност на плану одбране покушава медијски представити у битно  повољнијем  светлу од реалне стварности. Да би се пожељна слика учинила допадљивијом у овогодишњој предизборној кампањи ангажован је и познати новинар и војни аналитичар Мирослав Лазански.

Ипак, морамо констатовати да самоуверени и оптимистични наступи господина Лазанског не могу прикрити озбиљне слабости кључних докумената система одбране и дати одговоре на већину питања која утичу на систем одбране и интересују јавност.

Најпре о служењу војног рока. Служење војног рока није укинуто, али већ пола деценије не постоји законска обавеза да се регрути упућују на служење војног рока, већ се упут врши добровољним јављањем на расписани конкурс Министарства одбране. Сваке године се посебним актом продужава одлука о неупућивању регрута на одслужење војног рока. Уместо тога јавност се заварава причом да сви који желе могу војни рок служити добровољно.

Права истина је да годишњи регрутни контингент (број здравствено способних мушкараца који могу бити упућени на одслужење војног рока) обухвата око 30.000 лица. Прошле године је на обуку у сва четири упутна рока примљено око 2.350 лица (укључујући и нешто преко 10% женског пола). Дакле обуком је обухваћено нешто мање од 8% потенцијалних војника. Број пријављених за око три пута превазилази планирану „квоту“ Министарства одбране, која обухвата тек око 600 лица по упутном року.

Да подсетимо како Стратегија одбране републике Србије дефинише људске ресурсе (наказни назив за људе):  „Људске ресурсе одбране чини демографски потенцијал Републике Србије који подлеже обавези одбране и који је способан и обучен за укључивање у систем одбране“. Дакле, у систем одбране могу бити укључени само они који су за то обучени.

Садашњи систем обуке регрута димензиониран је за попуну професионалне војске и без враћања обавезног служења војног рока нема ни повећања борбене способности војске ни јачања одбрамбене моћи државе.

Када је дужина служења војног рока у питању господин Лазански тврди да је минимално време неопходно за обуку шест месеци. Слажемо се да је шест месеци оптимално време за комплетну обуку али сматрамо да сви грађани Србије немају исте афинитете и исту мотивацију за обуку и да је период основне обуке (за коју и господин Лазански зна да траје 2 месеца и 21 дан) неопходни минимум за појединачну обуку из свих неопходних садржаја (пешадијско наоружање са наставом гађања, АБХО, инжињеријска и санитетска обука….).

Кроз овај вид обуке МОРАЈУ проћи сви здравствено способни мушкарци грађани Србије. Други период од 3 месеца би био на добровољној основи и обухватао би водну и четну обуку и оспособљавање за одговарајућу војно-евиденцијску специјалност у складу са потребама Војске, стручном спремом и афинитетима.

У овом периоду војницима би био признат радни стаж и примали би одговарајућу новчану надокнаду.

Овако организован систем обуке би обезбедио њену обавезност, рационалност, свеобухватност и степенаст приступ, а омогућио би брзо обнављање резервног састава ратне армије која би морала да броји 3-4% становништва односно бар 200.000 бораца разврстаних у 40 јединица ранга пук-бригада.

Само овако бројна и структуисана армија би могла да обезбеди реализацију све три мисије Војске Србије:

  • одбрана Републике Србије од оружаног угрожавања споља (са тежиштем на одвраћању),
  • учешће у изградњи и очувању мира у региону и свету, и
  • подршка цивилним властима у супротстављању претњама безбедности.

 

Коначно, ни враћање обавезног служења војног рока ни обука активног и резервног састава не могу бити довољан гарант одбране уколико се не измене документа планирања одбране и то редом: стратегијско доктринарни документ (Стратегија националне безбедности РС; Стратегија одбране РС и Доктрина Војске Србије); документи планирања (Дугорочни план развоја система одбране РС; Стратегијски преглед одбране РС; Средњорочни план и програм развоја система одбране) и основна документа планирања употреба снага (План одбране РС и План употребе Војске Србије). Сва ова документа сачињена су у време владавине Демократске странке и њеног министра Драгана Шутановца и усклађена са захтевима „наших пријатеља из НАТО савеза“, а садашња власт их није нити ставила ван снаге, нити битно изменила.

Управо због овог континуитета у слабљењу одбрамбене моћи Србије и њене независности, садашњој власти у оставци ни звучна имена цењених новинара не могу помоћи да неуспехе претворе у победе. Неопходан је јасан дисконтинуитет са досадашњом политиком и праксом и окретање националним и државним интересима који се могу остварити на много начина (у економској, политичкој, културној…. сфери) али се могу сачувати само унапређењем система одбране.

 

Савет за одбрану и безбедност Српског покрета Двери

Подели наShare on Facebook22Tweet about this on TwitterShare on Google+1