Novosti

Psiholozi, gde su vam nalazi i mišljenja, gde su vam sabori?!

Psiholozi, gde su vam nalazi i mišljenja, gde su vam sabori?!

Kada položite Psihodijagnostiku, jedan od najvažnijih ispita vi ste napokon i akademski osposobljeni da napišete ono što se zove: Nalaz i mišljenje psihologa. Budući da psiholog ima status stručnog saradnika, njegov nalaz ni u prosveti ni u zdravstvu nije obavezujući – ni direktor škole kao ni psihijatar ili direktor Centra za socijalni rad ne moraju da postupe prema Nalazu i mišljenju psihologa.

Ali upravo u tome, samo okrenite pozicije, upravo u tome jeste bila ta dragocena i ničim zamenljiva SLOBODA PSIHOLOŠKOG NALAZA. I direktor i psihijatar i socijalni radnik koji vodi Centar su mogli da zanemare Nalaz i mišljenje psihologa ali NIKADA DA GA ZABRANE ili sklone iz kartoteke. Psiholog je UVEK IMAO PRAVO da napiše ono što jeste rezultat njegovog testiranja i standardizovanog praćenja ili individualnih razgovora koji je vodio.


Niko, baš niko u tom smislu nije imao pravo da na njega vrši pritisak, a u praksi je Nalaz i mišljenje psihologa bio veoma visoko vrednovan.


A onda je došlo vreme za radost loših đaka koji nikada nisu razumeli Bergerovu dijagnostiku i nekako im je bilo jednostavnije da dobijaju i realizuju nebulozna i tupava (na prevodima sa finskog ili engleskog obično zasnovana) uputstva šta je psihologu raditi kada se zatekne u Centru za socijalni rad ili u školi. Međunarodna zdravstvena takođe ima sijaset svojih „uputstava” koja se uglavnom drže slavnog gej-okej (ali broj gej suicida čak i u gej frendli zemljama nije OK pa se ne objavljuje) datuma.


Šta treba psihologu u novonastalim okolnostima? Da uči psihodijagnostiku? Zašto pobogu, pa on dobija tačna uputstva šta treba da radi. Da čita Frojda i Junga, ma dajte, ovo znanje je čisti suvišak, protokol koji treba da popuni identičan je i za njega i za socijalnog radnika… Psiholog je neka vrsta anketara i izvršioca naloga, neki oblik socijalne porodične policije i za to mu svakako ne treba naročito obrazovanje. Ko danas za ozbiljno očekuje ikakvo psihologovo mišljenje?!


A što se tiče autonomije u poslu tj. eventualnog pokušaja pisanja stručnog nalaza…, pa kolega, kada ste toliko stručni onda sigurno znate gde su vrata…


Ko je srpskim psiholozima uzeo pravo na NALAZ I MIŠLjENjE? Ko prevodi i primenjuje tzv. Protokole o praćenju koji su bazirani na praćenju drugih naroda? Jesmo li mi psiholozi Srbije ili Unicefove vredne (i jeftine) pčelice koje rade sve što im se kaže?


Uzeli su Nalaz i mišljenje, uzeli su Sabor psihologa (nije dovoljno urbana reč, njima, Sterijinim pokondirenim projektnim tikvama..)… Dragi moji, bojim se da ste svi skupa naivni subjekti Milgramovog eksperimenta. Sećate se onih koji su lupali taster koji izaziva bol drugom biću samo zato što Veliki Eksperimentator tako kaže. Jeste li razmišljali kako se osećao nakon što je saznao pravi cilj eksperimenta?


Dragi moji, razumem da ste digli ruke od puno razmišljanja ali kako možete tako dugo da tipkate Glupi Taster za Velikog Reformatora, a da vas ruka ne zaboli?


Gde je VAŠA LIČNA profesionalna moralna granica?

Nadam se poštenom profesionalnom odgovoru. Jer tome dolazi vreme. Do tada, do viđenja. 


 

Izvor: Psihološka tribina 

Podeli vest: