Autorski tekstovi

Radoš Pejović: Mi smo za porodičnu politiku, a ne za mržnju

Radoš Pejović: Mi smo za porodičnu politiku, a ne za mržnju

Zaista je u najmanju ruku zlonamerno napisati naslov da je politika Dveri, uzgajanje kulta mržnje.

Vi očigledno ne želite da razumete šta je porodična politika, niti Vas zanima prava istina šta sam u Veroni govorio. Kao odgovoran čovek, osećam obavezu da Vam lično odgovorim na neistine koje ste ponovo napisali o meni i Dverima.


Moj govor u Italiji bio je jedan od najzapaženijih. Ne samo zato što sam govorio na glavnom panelu, pre ministra za porodicu Italije, ministra za obrazovanje Italije, ministra za porodicu Mađarske i vice-premijera Italije, već zato što sam rekao istinu skrivanu sto godina o najhumanijoj akciji u dvadesetom veku. Istinu o tome da je zapravo italijanska kraljevska mornarica spasila tri stotine hiljada Srba na obali Albanije 1915. godine u Prvom svetskom ratu, kao i našeg kralja Aleksandra.


Lično sam se i poklonio i zahvalio italijanskom narodu što su spasili moj narod, koji je kasnije i odlučio ishod Prvog svetskog rata. Pozvao sam na ujedinjenje svih naroda u odbranu porodičnih vrednosti. Bio sam ponosan što sam u ime srpskog naroda pred celim svetom izrazio zahvalnost Italiji, što je izazvalo duboke reakcije kod svih prisutnih.


Takođe, rekao sam da je i naša najpoznatija ljubavna pesma Santa Marija dela salute, Laze Kostića, dobila ime, po katedrali u Veneciji. Kao i da je sveti Nikola, čije se mošti nalaze u Bariju, svetac koji se u Srbiji najviše slavi, kao kućna slava. Istakao sam da nas vezuje istorija, kultura i odnos prema tradiciji. Zar ovo nisu evropske vrednosti?


I nije tačno, da se na Kongresu širila mržnja, ali vi to ne znate jer niste bili tamo. Na kongresu se govorilo o tome kako da zaštitimo naše porodice, koje se nalaze pod udarom neoliberalne ideologije, koja je zapravo ta što ne priznaje razlike i poziva na mržnju.


Neoliberalna ideologija i njeni sledbenici su ti koji dele ljude na leve i desne, na konzervativne i liberalne. Mi, mi se samo borimo za vrednosti koje brane život i slobodu.


I dok smo se mi u Veroni borili da Srbija bude prepoznata kao zemlja koja istinski želi da postane država koja će stvoriti uslove da ljudi normalno žive i osnivaju porodice, ministarka bez portfelja Slavica Đukić Dejanović, u Njujorku obmanjuje svet kako se u Srbiji ozbiljno radi na promociji pronatalitetnih mera, koje su se najbolje pokazale prema porodiljama sa platom od hiljadu dinara mesečno i nemogućnosti uzimanja bilo kakvog kredita, a novinari potpuno netačno pisali o ideji Kongresa. Da li je ovo možda kontroverzno?


Podsetiću Vas na novi Zakon o finansijskoj podršci porodici u Srbiji, koji je suštinski trudnice i porodilje bacio na marginu, porodice sa više dece potpuno zanemario, a žene koje su imale visoke plate, praktično kaznio jer su bile vredne i ambiciozne. Da li je ovo porodična politika, koja nam treba u Srbiji ili su i to po Vama evropske vrednosti, koje sve diskriminišu?


Dakle, u Veroni se promovisao život. U Veroni se promovisala sloboda. U Veroni su se promovisale istinske evropske vrednosti, a to je dostojanstvo, kultura, obrazovanje i porodica.


Lično sam povređen, kao otac, muž i porodičan čovek, jer sam prikazan kao neko ko žiri mržnju. Umesto da mediji u Srbiji budu ponosni na istinu koju sam svedočio u Italiji, okarakterisan sam kao pripadnik neke lažne porodične organizacije. I ne tražim izvinjenje, jer ono je nevažno. Najviše bih voleo da shvatite da su naše namere iskrene i dobronamerne i da je naša borba usmerena na bolji život svih naših porodica u Srbiji, koje su nedvosmisleno ozbiljno ugrožene od aktuelne vlasti.


 

Radoš Pejović,

Savet za porodičnu politiku


Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Radoš Pejović

Rođen je u Zrenjaninu septembra 1978. godine. Osnovnu i srednju školu završio je u Zrenjaninu. Diplomirao je srpski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i stekao zvanje profesora srpskog jezika i književnosti. Napisao je dve knjige.

Prva knjiga „Molitvu u venu“ je izdata 2006. To je prva knjiga u Srbiji te vrste, koja je ponudila potpuno nove modele izlečenja od narkomanije, po modelu hrišćanskih zajednica i knjiga koja je u suštini ispovest prvog izlečenog narkomana u Srbiji u pravoslavnoj zajednici, pri manastiru Kovilj.Od strane SPC uvršten je u red crkvenih dobrotvora.

Druga knjiga „Tužna radost“ je zbirka ljubavnih, duhovnih i rodoljubivih pesama. Izdata je 2008. Iz te zbirke, pesma „Samoća“, uvrštena je u mali zbornik srpske duhovne poezije.

Od 1991. do 2006. proveo je kao aktivan učesnik Dramskog studija pri Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu. Radi kao nastavnik srpskog jezika od 2007. godine.