Смернице медијима за понашање у вези са предстојећим изборима

Поштовани представници медија: власници, уредници, новинари, сарадници,

Обавештавамо вас да је Привремено надзорно тело за праћење медија током предизборне кампање конституисано на седници одржаној 19.11.2021. у Београду. Тело је основано, Одлуком о образовању Привременог тела за праћење медија током изборне кампање („Сл. гласник РС“, број 97/21) а у складу са Завршним документом Међустраначког дијалога о изборним условима уз посредовање Европског парламента од 18. септембра 2021. године и Споразума о унапређењу услова за одржавање избора, закљученог 29. октобра 2021. године између представника владајућих и опозиционих странака и председника Народне скупштине Србије.

Како је у овај споразум уложен и интегритет владајућих и опозиционих странака, те кофасилитатора ЕУ, позивамо и вас, пружаоце медијских услуга, да свој интегритет приложите заједничком циљу иза кога смо сви заједно стали, из власти и опозиције, а који као исходиште треба да има подизање нивоа политичке културе, конструктивног и компетентног дијалога, равноправног представљања политичких ставова и субјеката у јавном простору који стварамо заједно, непристрасног извештавања и слободе изражавања и уверења. У том смислу, наш заједнички посао почиње одмах и било би најбоље да након завршених избора сви будемо више задовољни него незадовољни постигнутим циљевима због којих је и формирано ово тело.

Очекујемо од вас, као од кључних субјеката који креирају медијску сцену да покажете појачану одговорност према сопственом раду и стандардима које домаћи закони и кодекси и међународни документи прописују, и да, као што стоји у тексту Закључка Споразума (члан 41, став 2), ваш рад у наредном периоду буде искључиво руковођен „принципима непристрасног, правичног, уравнотеженог и закономерног представљања политичких субјеката“, те да будемо у позицији да што ређе јавно реагујемо у поводу кршења медијских и других закона и неравноправног представљања политичких програма, ставова и личности. На овај члан Споразума позвао се и Председник Народне Скупштине г. Ивица Дачић, у писму које је послао најгледанијим телевизијама, а у којима их позива да му у року од 15 дана доставе своје планове извештавања за период пре расписивања избора и за период предизборне кампање. На жалост, на овај позив се нико изузев РТ Војводине до сада није одазвао. Подсећамо све пружаоце медијских услуга овом приликом поново да пошаљу своје планове извештавања и да се не оглуше о захтев Председника Народне Скупштине.

Кампању која је пред нама многи већ унапред означавају као потенцијално веома „прљаву“, што у нама изазива додатну забринутост. Стога вас јавно позивамо да својим професионалним поступањем не дате повод за распламсавање негативних кампања и атмосфере линча, да се уредници програма и водитељи контакт емисија јасно ограде у свакој прилици од евентуалног говора мржње, позива на насиље, те да сваки појединац и организација који буду јавно поменути, прозвани, оптужени за нешто, добију и право да регаују – право на исправку и одговор. Дијалог мора да буде двосмеран и у крајњим консеквенцама конструктиван. Споразум који је потписан између странака власти и опозиције сведочи о политичкој вољи да се таква агенда и спроведе у дело, у општем јавном интересу. Медији који буду имали разумевања за Споразум и држали се препорука Привременог надзорног тела и РЕМ-а, које ће бити донете у најскоријем периоду, имају сјајну прилику да на тај начин стекну поверење већег броја гледалаца, слушалаца, читалаца, грађана Србије, без обзира на њихова политичка уверења, и да тако поврате део изгубљене публике. Избори су јединствена прилика да се отвори широка друштвена дебата о многим релевантним темама, са релевантним саговорницима, дебата која се сада води рововским ратом политичких групација. Медији који се не буду држали реченог, и на чијим програмима се буде често кршило слово и дух закона, биће од стране Привременог надзорног тела означени као инструментализовани и нерелевантни и Тело ће за такве медије захтевати адекватне казне од РЕМ-а, а у складу са овлашћењима РЕМ-а.

1. Смернице за период до расписивања избора
   
   

• Медији треба и пре расписивања избора и после расписивања да омогуће перманентну јавну дебарту о свим важним друштвеним питањима, као и да омогуће објављивање различитих и критчких мишљења. То се односи на све медије који имају информативне програме, емисије и садржаје.
• Посебну обавезу за организовање сталне расправе о важним друштвеним питањима имају јавни медијски сервиси РТС и РТВ. Њихова је обавеза да омогуће да се чују различита мишљења, па и она критичка и да се организује дијалог и сучељавање представника различитих политичких организација, организација цивилног сектора и компетентних грађана, при чему, у периоду када нису расписани избори не могу да важе критеријуми реципроцитета, већ актуелности и конкреног ангажмана. Уређивачки тимови јавних сервиса треба да раде независно и аутономно, што закон прописује и гарантује.
• С обзиром на велики број формално регистрованих политичких сранака и организација, у периоду пре расписивања избора медији треба да дају предност оним стрнкама и организацијама које су најактивније у политичком, односно јавном животу, које су сада или у претходном мандату заступљене или биле заступљене у инстуитуцијама: Народној скупштини Републике Србије и Скупштини града Београда и за које релевантна истраживања показују да су у жижи пажње јавности, односно бирача.
• У деловању медија уочена је пракса опредељивања за поједине политичке актере, за власт или опозицију, чиме се доприноси неприхватљивим поделама у друштву, јер јача пристрасност медија, а изостаје права и, у демократском друштву, неопходна друштвена дебата. Зато посебно позивамо медије да, без одлагања, успоставе што уравнотеженији однос према политичким субјектима и да у програме радија и телевизије позивају равноправно представнике власти и опозицје.

2. Смернице за период после расписивања избора (предизборна кампања)

После расписивања избора, медији такође треба да се придржавају одредаба Закона о избору народних посланика и сва три медијска закона, посебно оних одредаба које се односе на равноправност, недискриминаторност и правила промоције у предизборној кампањи.

Према споразуму власти и опозиције, медији треба посебно да узму у обзир следеће захтеве:

• Објављивање тарифа за политичко оглашавање у току предизборне кампање (пре почетка кампање).
• Успостављање одговарајућег дистрибутивног кључа у вези са политчким оглашавањем на јавним медијским сервисима (РТС и РТВ). (У року од пет дана након расписивања избора)
• Усвајање саморегулације од стране јавног сервиса како би се обезбедило адекватно време емитовања за изражавање ставова и мишљења опозиције у информативним емисијама. (Пожељно и за период пре расписивања избора)
• Десет дана пре дана одређеног за гласање медији не могу извештавати о званичним јавним скуповима на којима се отварају инфраструктурни и други објекти (путеви, мостови, школе, болнице, фабрике и слично, односно обележава почетак изградње таквих објеката ако на тим скуповима учествују јавни функционери који су кандидати за председника Републике, народне посланике и одборнике скупштина градова, односно општина.

Када избори буду и званично расписани, Привремено надзорно тело за праћење медија током изборне кампање, ће се обратити медијима и са другим препорукама и упутствима.

Започињемо праћење вашег рада са овим смерницама очекујући да евентуалне досадашње негативне праксе одмах замените професионалним, правовременим и релевантним извештавањем, као и то да актери политичког живота у предвечерје изборног процеса добију равноправан и релевантан третман који ће предстојеће изборе учинити заиста демократским.

————————————————–

Ради што бољег и у јавном интересу покривања предизборне кампање и доследнијег остваривања закона, позивамо медије да посебно имају у виду следеће законске одредбе:

Закон о јавном информисању и медијима

Члан 2.

Правила о јавном информисању обезбеђују и штите изношење, примање и размену информација, идеја и мишљења путем медија у циљу унапређивања вредности демократског друштва, спречавања сукоба и очувања мира, истинитог, благовременог, веродостојног и потпуног информисања и омогућавања слободног развоја личности.

Члан 3.

Овим законом уређује се начин остваривања слободе јавног информисања која посебно обухвата слободу прикупљања, објављивања и примања информација, слободу формирања и изражавања идеја и мишљења, слободу штампања и дистрибуције новина и слободу производње, пружања и објављивања аудио и аудио-визуелних медијских услуга, слободу ширења информација и идеја преко интернета и других платформи, као и слободу издавања медија и обављања делатности јавног информисања.

Члан 4.

Јавно информисање је слободно и не подлеже цензури.

Забрањена је непосредна и посредна дискриминација уредника медија, новинара и других лица у области јавног информисања, нарочито према њиховој политичкој опредељености и уверењу или другом личном својству.

Не сме се угрожавати слободан проток информација путем медија, као ни уређивачка аутономија медија, а нарочито вршењем притиска, претњом, односно уценом уредника, новинара или извора информација.

Физички напад на уредника, новинара и друга лица која учествују у прикупљању и објављивању информација путем медија кажњава се на основу закона.

Слобода јавног информисања не сме се повређивати злоупотребом службеног положаја и јавних овлашћења, својинских и других права, као ни утицајем и контролом над средствима за штампање и дистрибуцију новина или мрежама електронских комуникација које се користе за дистрибуцију медијских садржаја.

Члан 5.

Путем медија објављују се информације, идеје и мишљења о појавама, догађајима и личностима о којима јавност има оправдан интерес да зна, без обзира на начин на који су прибављене информације, у складу са одредбама овог закона. Свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештен о питањима од јавног значаја и средства јавног обавештавања су дужна да то право поштују.

Члан 6.

Ради омогућавања грађанима да формирају сопствено мишљење о појавама, догађајима и личностима, обезбеђује се разноврсност извора информација и медијских садржаја.

Ради заштите конкуренције и разноврсности идеја и мишљења, забрањен је сваки вид монопола у области јавног информисања.

Нико не може имати монопол на објављивање информација, идеја и мишљења у медију.

Закон о јавним медијским сервисима 

Члан 4.

Рад јавног медијског сервиса заснива се на следећим начелима:

1) истинито, непристрасно, потпуно и благовремено информисање;

2) независност уређивачке политике;

3) независност од извора финансирања;

4) забрана сваког облика цензуре и незаконитог утицаја на рад јавног медијског сервиса, редакције и новинара;

5) примена међународно признатих норми и принципа, а нарочито поштовање људских права и слобода и демократских вредности;

6) поштовање професионалних стандарда и кодекса.

Члан 5.

У обављању основне делатности јавни медијски сервис има институционалну аутономију и уређивачку независност а нарочито у погледу:

1) утврђивања концепције и одређивања програмских садржаја, у складу са законом;

2) уређивања програмске шеме;

3) организације делатности;

4) избора руководилаца, главних и одговорних уредника и запошљавања;

Члан 7.

Јавни интерес, у складу са законом којим се уређује област јавног информисања, који јавни медијски сервис остварује кроз своје програмске садржаје, је:

1) истинито, благовремено, потпуно, непристрасно и професионално информисање грађана и омогућавање слободног формирања и изражавања мишљења слушалаца и гледалаца на територији Републике Србије, аутономне покрајине и локалне самоуправе;

2) поштовање и представљање основних људских права и слобода, демократских вредности и институција и унапређивање културе јавног дијалога;

3) поштовање приватности, достојанства, угледа, части и других основних права и слобода човека;

4) поштовање и подстицање плурализма политичких, верских и других идеја и омогућавање јавности да буде упозната са тим идејама, не служећи интересима појединих политичких странака и верских заједница, као ни било ком другом појединачном политичком, економском, верском и сличном становишту или интересу;

5) задовољавање потреба у информисању свих делова друштва без дискриминације, водећи рачуна нарочито о друштвено осетљивим групама као што су деца, омладина и стари, мањинске групе, особе са инвалидитетом, социјално и здравствено угрожени и др.;

6) задовољавање потреба грађана за програмским садржајима који обезбеђују очување и изражавање културног идентитета како српског народа тако и националних мањина, водећи рачуна да националне мањине прате одређене програмске целине и на свом матерњем језику и писму;

7) непристрасно обрађивање политичких, историјских, привредних, социјалних, здравствених, културних, образовних, научних, еколошких и других питања, омогућавајући равноправно сучељавање различитих становишта;

8) бесплатно и једнако представљање политичких странака, коалиција и кандидата који имају потврђене изборне листе за републичке, покрајинске или локалне изборе, у време предизборне кампање;

Закон о електронским медијима

Члан 1.

Овим законом уређују се, у складу са међународним конвенцијама и стандардима, организација и рад Регулаторног тела за електронске медије, услови и начин пружања аудио и аудио-визуелних медијских услуга, услови и поступак за издавање дозвола за пружање аудио и аудио-визуелних медијских услуга, као и друга питања од значаја за област електронских медија.

Члан 3.

Одредбе овог закона тумаче се у корист унапређења вредности демократског друштва, у складу са начелима Устава Републике Србије, закона којим се уређује област јавног информисања и важећим међународним стандардима у области људских и мањинских права, као и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење.

Члан 22.

Регулатор: 

1. контролише рад пружалаца медијских услуга и стара се о доследној примени одредаба овог закона; 

1. изриче мере пружаоцима медијских услуга у складу са овим законом; 

1. прописује правила која су обавезујућа за пружаоце медијских услуга, а посебно она којима се обезбеђује спровођење Стратегије из тачке 1. овог става;

1. одлучује о пријавама у вези са програмским деловањем пружалаца медијских услуга; 

1. утврђује ближа правила која се односе на програмске садржаје а у вези са заштитом достојанства личности и других личних права, заштитом права малолетника, забраном говора мржње и др; 

1. врши истраживања потреба корисника медијских услуга и штити њихове интересе; 

1. подстиче развој професионализма и високог степена образовања запослених у електронским медијима у Републици Србији, као и унапређење уређивачке независности и аутономије пружалаца медијских услуга;

Члан 47.

Пружалац медијске услуге, у односу на свој програмски садржај, у складу са својом програмском концепцијом, дужан је да:

1. обезбеди слободно, истинито, објективно, потпуно и благовремено информисање; 

1. не пружа програмске садржаје који истичу и подржавају наркоманију, насиље, криминално или друго недозвољено понашање, као и садржаје који злоупотребљавају лаковерност гледалаца и слушалаца; 

1. поштује забрану политичког оглашавања ван предизборне кампање, а у току предизборне кампање да регистрованим политичким странкама, коалицијама и кандидатима обезбеди заступљеност без дискриминације;

1. обезбеди квалитетан програм у погледу садржаја са техничког становишта, примењујући међународне и националне стандарде.

Члан 50.

Медијска услуга се пружа на начин којим се поштују људска права а нарочито достојанство личности.

Члан 51.

Регулатор се стара да програмски садржај пружаоца медијске услуге не садржи информације којима се подстиче, на отворен или прикривен начин, дискриминација, мржња или насиље због расе, боје коже, предака, држављанства, националне припадности, језика, верских или политичких убеђења, пола, родног идентитета, сексуалне оријентације, имовног стања, рођења, генетских особености, здравственог стања, инвалидитета, брачног и породичног статуса, осуђиваности, старосне доби, изгледа, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама и других стварних, односно претпостављених личних својстава.

Закон о избору народних посланика

Члан 2.

Грађани бирају посланике на основу слободног, општег, једнаког и непосредног изборног права, тајним гласањем.

Нико нема право да, по било ком основу, спречава или приморава грађанина да гласа, да га позива на одговорност због гласања и да од њега тражи да се изјасни за кога је гласао или зашто није гласао.

Члан 48.

Подносиоци изборних листа имају право да у јавним гласилима обавештавају грађане о програмима и активностима, као и о предложеним кандидатима, у складу са одредбама овог закона.

Члан 49.

Организације које емитују радио и телевизијски програм, чији је оснивач Република Србија, обавезне су да од дана расписивања избора, у оквиру политичко-информативног програма чија су чујност и видљивост обезбеђене на целој територији Републике, обезбеде представљање подносилаца изборних листа и кандидата са изборних листа, као и изношење и образлагање изборног програма подносилаца тих листа, у складу са овим законом.

Организацијама из става 1. овог члана није дозвољено да, под било којим условима, омогуће представљање кандидата и изношење и образлагање програма подносилаца изборних листа у комерцијалном, забавном или другом програму.

Члан 50.

Уредници и водитељи политичко-информативних и специјализованих емисија организација из члана 49. овог закона обавезни су да у току изборне кампање независно и објективно представљају све кандидате, а водитељи емисија морају имати непристрасан однос према свим заступљеним политичким, социјалним и етничко-културним програмима политичких странака чији се кандидати представљају.

У складу са одредбом става 1. овог члана а на основу члана 5. став 2. овог закона, организују се емисије којима се обезбеђује јавно сучељавање изборних програма подносилаца изборних листа и кандидата са тих листа.

Члан 51.

По два представника Јавног предузећа које емитује радио и телевизијски програм а чији је оснивач Република Србија, Владе Републике Србије и политичких странака које имају посланике у Народној скупштини Републике Србије, споразумом утврђују број и трајање емисија за представљање политичких странака, политичких организација односно група грађана које намеравају да учествују на изборима.

Споразум из става 1. овог члана закључује се најдоцније пет дана од дана доношења одлуке о расписивању избора и без одлагања јавно објављује.

Средства јавног обавештавања из става 1. овог члана, уз учешће представника оснивача и подносилаца изборних листа, утврђују ближа правила за представљање подносилаца изборних листа, изборних програма и кандидата са изборних листа.

За Привремено надзорно тело за праћење медија у предизборном периоду