Novosti

Ševarlić: Neophodna strategija razvoja mlekarske industrije

Ševarlić: Neophodna strategija razvoja mlekarske industrije

Produžetak primene prelevmana na uvoz mleka i mlečnih proizvoda iz EU do kraja godine je dobra odluka, ali je mnogo važnije da se donese jasna strategija razvoja stočarske proizvodnje, sa konkretnim merama za unapređenje mlekarske industrije, što bi omogućilo da taj sektor postane konkurentan, izjavio je za Ekonomski Online agroekonomski analitičar Miladin Ševarlić.

Odluka Vlade o produžetku prelevmana radi zaštite mlekarske industrije u Srbiji je u načelu dobra, ali nedovoljna i netačno interpretirana, istakao je Ševarlić. „Vlada je donela odluku da produži važenje prelevmana za mleko, ali ne i za sve proizvode, za koje su prelevmani važili do 30. juna. Izuzeti su puter i određene vrste sireva, kao što su sirevi sa plesnima i sa lekovitim biljem, što znači da su, ipak, učinjeni određeni ustupci EU“.  

Prelevmani nisu dovoljni

Prema rečima Ševarlića, ta mera nije dovoljna, jer je sektor govedarstva najugroženiji deo poljoprivredne proizvodnje. „Koliko je taj sektor ugrožen najbolje pokazuje činjenica da Srbija ima odobrenu kvotu za izvoz osam hiljada tona „baby beef-a“ u EU, a da od 2001. godine do danas nije uspela da je ispuni. Najveće godišnje ispunjenje kvote bilo je oko 14 odsto, a u poslednjih nekoliko godina ne prelazi ni 5 procenata. Upravo je proizvodnja kravljeg mleka generator proizvodnje teladi, odnosno tovnog materijala i na taj način je praktično eliminisana mogućnost izvoza izuzetno značajnog kontingenta i proizvodnje, koja ima dobru cenu i obezbeđen plasman na tržište EU i drugih zemalja.

Neko je u Srbiji odgovoran što smo u poslednjih 15 godina propustili istorijsku šansu da unapredimo govedarsku proizvodnju i postanemo relativno prepoznatljivi kao izvoznik veoma traženog najkvalitetnijeg junećeg mesa.“ Problem je i što poljoprivredni proizvođači u Srbiji od države dobijaju subvencije, koje su između četiri i osam puta manje od onih koje dobijaju farmeri u EU, navodi Ševarlić. „Vlada Srbije je u poslednje dve godine smanjila subvencije za biljnu proizvodnju, prvo sa 100 hektara na 20 hektara, a zatim i subvencije po hektaru sa 12 hiljada dinara na 4 hiljade dinara, što je suprotan proces od tendencija koje su bile prisutne u zemljama koje su se pridruživale EU. Naime, one su nastojale da agrarni budžet povećaju i da poboljšaju nivo konkurentnosti svoje poljoprivrede u odnosu na evropske zemlje, dok Srbija radi suprotno i na taj način će značajno unazaditi razvoj poljoprivredne proizvodnje. Treba reći da je učešće biljne proizvodnje značajno za ishranu u govedarstvu“.  

Potrebne konkretne mere za povećanje proizvodnje

Najbolja mera za povećanje proizvodnje mleka, bila bi da se mlekare, koje su otkupljene u procesu privatizacije, a zatim likvidirane, revitalizuju, smatra Ševarlić. „Naime, zatvaranjem velikog broja mlekara smanjena je konkurencija, što je dovelo do stvaranja određenog oblika monopola, u pogledu uslova otkupa, cena, kvaliteta i dinamike plaćanja. Posebno zabrinjava što Srbija za petnaest godina, i pored značajne finansijske podrške EU, nije uspela da osposobi Nacionalnu laboratoriju za kontrolu kvaliteta mleka. To bi poljoprivrednim proizvođačima omogućilo da imaju nezavisnu kontrolu kvaliteta mleka, a ne da im mleko kontrolišu otkupljivači, koji ih, na osnovu njihove kontrole, isplaćuju“.  

Veoma je važno da se donese strategija razvoja mlekarske industrije

Sektor govedarske proizvodnje, posebno oblast mlekarstva, zahteva primenu nekoliko mera, ocenio je Ševarlić. “Prvo, potrebno je obezbediti nacionalno referentan reprocentar za proizvodnju priplodnih grla. Mi ne možemo da baziramo našu proizvodnju isključivo na uvozu steonih junica, druge ili treće klase simentalske rase iz Austrije i Nemačke ili crno-belih junica iz Danske i Holandije. Naime, nijedna od tih zemalja nikada ne izvozi najkvalitetnija mlečna grla, oni uglavnom izvoze drugu ili treću klasu. Kada bismo PKB snabdeli sa genetskim kvalitetnijim materijalom, zahvaljujući toj najvećoj mlekarskoj farmi u Srbiji i Evropi, za par godina bilo bi moguće da se u potpunosti supstituiše uvoz visokomlečnih steonih junica iz drugih zemalja. Isto to treba da uradimo i za junice simentalske rase u reprocentru Velika Plana“.

Druga važna mera odnosi se na promenu načina uzgoja krava, navodi Ševarlić. „Srbija proizvodnju mleka ne može više da bazira na stajskom uzgoju muznih krava, koji ima daleko veće troškove, nego kad bi muzne krave, od Đurđevdana do Mitrovdana, provodile vreme na pašnjacima. Prednost promene uzgoja je i u tome što omogućava poboljšanje zdravstvenog stanja mlečnih grla, zatim dobija se ekološki kvalitetnije mleko, a troškovi proizvodnje su značajno niži. Da je to dobro rešenje potvrđuju primeri iz Hrvatske, Slovenije, Austrije, Nemačke i Holandije, samo u Srbiji milioni hektara livada i pašnjaka stoje neiskorišćeni“. Ševarlić kao treću i posebno važnu meru navodi udruživanje poljoprivrednika, što bi doprinelo povećanju kvaliteta i konkurentnosti. „Treba imati u vidu da srpski proizvođači imaju zdravstveno kvalitetno mleko, jer ne koriste genetski modifikovane proizvode za ishranu stoke.

Ukoliko bi se preorijentisali na pašnjački uzgoj mlečnih grla i koristili domaću soju i kukuruz koji nisu genetski modifikovani, onda bi mogli da proizvode mleko sa robnom markom „Bez GMO“ i da ga plasiraju na tržišta drugih zemalja. Treba koristiti i iskustva proizvođača u zemljama poput Slovenije, gde postoje zadružne mlekare. Tamo proizvođače ne interesuje kolika je otkupna cena mleka u laktofrizu, već kako posluje zadružna mlekara, jer oni učestvuju u raspodeli dobiti mlekare na bazi količine otkupljenog mleka i ostvarenih prodajnih cena finalnih proizvoda od mleka. Ako mlekara ima i robnu marku „Bez GMO“, onda dobija sve tendere za isporuku mleka u obdaništima, školama, bolnicama i tako njihovo mleko i proizvodi od takvog mleka najbrže i najlakše stiču ekološki prepoznatljivu i vrlo traženu robnu marku“.  

Biljana Blanuša

Izvor: Ekonomski Online

Podeli vest: