Autorski tekstovi

Snežana Vratonjić Radulović: Kako sprečiti propadanje sela

Snežana Vratonjić Radulović: Kako sprečiti propadanje sela

U Srbiji svake godine umre 30.000 ljudi više nego što se rodi, kaže statistika... Nestane dakle čitav jedan grad. Samo što su gradovi i dalje puni i najveći se šire, a stanovništvo nestaje tamo gde nam je najpotrebnije, na selu. Oko dve stotine sela je opustelo potpuno, a njih oko hiljadu i dvesta je na rubu propasti. Što otprilike čini jednu trećinu od ukupnog broja sela u Srbiji!

Ako ovo nije dovoljno da se zamislimo i shvatimo da je stanje alarmantno, onda ne znam šta je. Bilo bi, svakom normalnom društvu, kome je stalo do čoveka i porodice, kao osnovne jedinke postojanja. Sadašnje rukovodstvo Republike Srbije, nažalost, kao da ima neke druge prioritete.. Na papiru i u govorima doduše ima dobrih namera, ali skoro sve se tu i završava.


U našim selima, takvim kakva su, trenutno postoji čitava lepeza svima dobro poznatih problema. Na prvom mestu, starost stanovništva. Sve je palo na pleća vremešnih domaćina i njihovih žena, ako ih ima. Zemljišni resursi od pet miliona hektara, od kojih je četiri obradivo, su nedovoljno iskorišćeni. Neorganizovana obrada, nedovoljno navodnjavanja, stara i dotrajala mehanizacija, kao i smanjena kupovna moć dovode do toga da naš seljak može da proizvede mnogo manje hrane nego na primer, neki u Evropi. Razlike su drastične. Svesni smo devastiranja poljoprivrednih fondova, kao posledice  “istorijskog razvoja “ sela, od porodičnih zadruga u prošlom veku, do opustelih ognjišta na kojima je još po neko ostao, u današnje vreme. Mnogo kuća je ostalo prazno, u još više ponekad neko navrati da ih obiđe. A kuće u kojima se ne živi i u koje niko ne ulazi, zna se, propadaju. Propadaju i škole, jer đaka više nema. Slika je prilično crna, sa malim brojem svetlih primera. Broj stanovništva jedino raste u selima koja gravitiraju ka gradskim sredinama.


Problem društva koje godinama svesno zaobilazi veće ulaganje u selo nauštrb nekih drugih, je i infrastruktura, kao osnova za normalan život. Ako nemaju gde da kupe potrepštine, da odu lekaru ili pozovu veterinara, ako nemaju normalan put, struju i vodu, ljudi će, sasvim razumljivo težiti da odu tamo gde je to moguće. Ostaju usamljeni pojedinci, koji nemaju gde i neće da idu sa svog praga ali nisu više ni kadri da se brinu o sebi. Višedecenijsko zanemarivanje i pogrešna politika prema selu doveli su do  “odliva “ većine radno sposobnog stanovništva, pa ćemo za neku godinu biti prilično staro društvo. Začarani krug. Kako privući ljude, pre svega mlade, da ostaju na selu ? Kako sprečiti da se ostvare crne demografske prognoze, da će nam nestati svako četvrto selo, u narednih petnaest godina, ako nešto hitno ne preduzmemo?


Srpski pokret Dveri, kao pokret koji se zalaže za porodicu, u svojoj Rodoljubivoj strategiji i smernicama poljoprivredne politike, zalaže se za to da porodična poljoprivredna gazdinstva moraju postati prioritet države. Mladim ljudima treba omogućiti da na selu nađu svoju šansu za ostanak i opstanak, a ne da u potrazi za nekim normalnim, boljim životom, odlaze daleko odavde. Da selo, povećanjem proizvodnje hrane, naročito organske, postane zanimljivo i sa finansijskog aspekta. Da na selu, lakše nego u gradu, mladim ljudima bude moguće da zasnuju porodicu, pomoću subvencija obnove ili kupe domaćinstva i otpočnu posao. Možda treba razmisliti o prostom  “ustupanju “ praznih kuća i imanja nekome kome bi to značilo. Da se naša zemlja ne daje strancima u bescenje, već da se smisleno i pametno koristi za naš sopstveni napredak. Mladi predstavljaju budućnost, zato je neophodno da država i lokalne samouprave na sve raspoložive načine što pre počnu da rade na projektima koji to podrazumevaju. Nama trebaju mladi, pametni i radno sposobni ljudi, a ne jarboli i fontane. Trebaju nam veće subvencije za selo, a ne za ropska radna mesta u fabrikama stranih vlasnika, koji vrlo često, svedoci smo i ovih dana, kad „pokupe kajmak“ odmagle u vidu lastinog repa... A mi dobijemo još veće probleme..


Mi u Dverima smatramo da su nam, kao društvu, potrebne korenite promene. Ali ne može ih u naše ime sprovoditi neko drugi. Vreme je da to shvatimo i svako na svoj način krene da doprinosi očuvanju srpskog sela i tradicije, da razvoj poljoprivrede ne ostane mrtvo slovo na papiru. Da planiramo, proizvodimo, prerađivačke kapacitete smestimo u sela, da dovodimo turiste.. Da prestanemo da se bavimo nekim marginalnim pitanjima umesto onih koja nam život znače. Da organizujemo kampanje na koje ljude neće biti ravnodušni! Treba nam  “dobra ponuda“, a imamo dovoljno sposobnih i obrazovanih, mladih ljudi koji mogu da je naprave. Jer bez razvoja sela ne mogu se razvijati ni gradovi, ni država.


Da ne izdamo pretke, i ne postidimo potomke.


 

Snežana Vratonjić Radulović,

član Saveta za selo i poljoprivredu Dveri


Podeli vest:

Komentari (1)

  1. Daniel

    Jedan predlog da se mladima i radno fizičkim licima koji bi još ostali ili došli na selo država da 20h zemlje državne u zakup sa mogućim sredstvima ,kreditima od 3 posto kamatom da kupe mašine i opremu i da im garantuje država svi koji to potpišu da zajedno izađu na tržište i da im se pomogne da što manje papirologije i ucena ,zahteva i potreba obezbedi da bi imali siguran plasman i zaštitu a samim tim i sl.generaciju obavezati da ako ostanu u selima se neće deliti nigde i baviće se najmanje 10 godina poljoprivredo. Kada to budu uveli Srbija će na selama imati i generacije koje će tu ostati a dotle može se pričati u prazno

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Snežana Vratonjić-Radulović