Autorski tekstovi

Snežana Vratonjić-Radulović: Osvrt na Zakon o dobrobiti životinja

Snežana Vratonjić-Radulović: Osvrt na Zakon o dobrobiti životinja

Zakon o dobrobiti životinja donet je 2009. godine. Diskutabilno je da li se i koliko u međuvremenu napredovalo u problematici koju definiše. Osvrt ovom prilikom je zbog pitanja koja su i danas podjednako aktuelna, i na koja treba podsetiti, kako u Srpskom pokretu Dveri smatramo, u cilju probuđivanja svesti i savesti, radi dobrobiti životinja ,koje htele ne htele, sa nama dele dobro i zlo, a time i dobrobiti čoveka, tj. nas samih.

Polazeći od činjenice da i životinje,kao i čovek, osećaju bol, patnju, strah i stres, ovim  Zakonom je regulisano kako sa njima treba postupati. U smislu načina uzgoja, prometa,vršenja ogleda, zaštite od zlostavljanja, kao i, ma koliko paradoksalno zvučalo, zaštite dobrobiti životinja i kada ih lišavamo života.


Prva asocijacija su nam kućni ljubimci i domaće životinje. Retko razmišljamo o tome da ih koristimo u mnogim oblastima : za proizvodnju, u naučnoistraživačke i obrazovne svrhe, na izložbama i takmičenjima, prikazujemo u komercijalnim i drugim TV programima, na filmu. Koristimo ih i za rad i u službene svrhe, zatvaramo  u zoološke vrtove. Kod nas se svakodnevno sreću i napuštene i izgubljene životinje, najčešće psi i mačke lutalice, kako u manjim, tako i u većim naseljenim mestima, bez razlike.


Šta čovek u svom okruženju može da uradi? Zalažemo se da treba raditi na podizanju svesti kod pojedinaca, ali i udruženja, organizacija, u ustanovama iz oblasti kulture, obrazovanja, zdravstva, posebno informisanja, kao i pravnih lica i preduzetnika, čije su delatnosti povezane sa životinjama na bilo koji način. Poštujući Zakon, svi oni su dužni da sarađuju i vode računa o životinjama, zaštiti njihovih života, zdravlja, itd. Zlostavljanje u bilo kom obliku, psihičko i fizičko, najstrožije je zabranjeno, kao i bilo koji vid zloupotrebe, i svaki građanin Republike Srbije, dužan je , ukoliko ima nekih saznanja o takvim slučajevima, da ih prijavi nadležnom ministarstvu.


Kada je o samom Zakonu reč, on definiše šest osnovnih načela :

·         Načelo univerzalnosti bola

·         Načelo brige o životinjama

·         Načelo integralnosti

·         Načelo posvećivanja pažnje dobrobiti životinja

·         Načelo prevencije i predostrožnosti, i

·         Načelo odgovornosti


Šta ova načela,ukratko,podrazumevaju? Dužnost i moralna obaveza čoveka je, da vodi računa o dobrobiti životinja koje od njega zavise, tako što će im obezbediti sve, za opstanak neophodne uslove: odgovarajući prostor za život, dovoljno hrane i vode,kontakt sa drugim jedinkama iste vrste. Životinjama mora biti posvećena puna pažnja, treba voditi računa o prevenciji i predostrožnosti.


Na kraju,načelo odgovornosti podrazumeva da vlasnik odgovara za životinju, njen život i dobrobit, i dužan je da o njoj vodi brigu.


Šta konkretno, ta dobrobit podrazumeva? Stvaranje uslova u kojima životinje mogu da ostvaruju sve potrebe, svojstvene vrsti ­­: ishranu, napajanje, fiziološke potrebe, fizičku i psihičku udobnost, kontakte sa drugim jedinkama, isključujući situacije u kojima bi doživele osećaj bola, stres ili strah.Tu je i odgovarajuća zdravstvena zaštita, koju treba da pruža isključivo stručno lice-veterinar, u skladu sa dobrom veterinarskom praksom i etikom. Nije dozvoljena zloupotreba lekova ili doping.


Pomenuli smo veliki broj pasa i mačaka lutalica, ili ostavljenih i nezbrinutih. Dveri apeluju na civilizovani pristup ovom problemu, što podrazumeva  osnivanje većeg broja prihvatilišta ili azila za napuštene životinje, tj. pronalaženje dodatnih načina i sredstava i dodatno angažovanje za rešavanje ovog problema.


Na kraju,ono što je trenutno jedna od najaktuelnijih tema, kada je Zakon o dobrobiti životinja u pitanju je,član 7. stav 1. tačka 37. kojim se predviđa zabrana uzgoja, reprodukcije, uvoza, izvoza i lišavanja života životinja za porebe proizvodnje kože i krzna. Visoko profitabilna i jako surova industrija. Preduzetnicima koji se njome bave, ostavljen je rok od deset godina da upotrebu kože i krzna kuna, činčila, veverica, domaćih mačaka i drugih životinja, zamene nečim drugim. Što ne ugrožava ničiji život i zdravlje.


Osim toga,veoma je bitan i ekološki aspekt ove priče. Zato što se,između ostalog, samo u procesu štavljenja krzna i kože koristi preko tri stotine hemikalija.Neke od njih su izuzetno kancerogene i jaki alergeni koje u otpadnim materijama zagađuju vodu i zemljište i predstavljaju pretnju ekološkom sisitemu. Od hrane koja je u upotrebi u ovoj industriji,nastaju velike količine ugljen-dioksida,koji ide direktno u vazduh, što takođe doprinosi ekološkoj pretnji.Sam biološki otpad životinja sadrži visoke koncentracije nitrogena i fosfora.


Dobrobit životinja je dakle, pored svoje komercijalne strane, i etičko i ekološko pitanje, zato Srpski pokret Dveri  podržava sve aktivnosti pojedinaca i udruženja u sprovođenju ovog Zakona i zalaže se za pooštravanje kaznenih mera u zabrani surove industrije uzgoja životinja za eksploataciju njihove kože i krzna.


 

Snežana Vratonjić-Radulović,

Savet za selo i poljoprivredu Dveri


Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Snežana Vratonjić-Radulović