Autorski tekstovi

Nogo: Dokazi protiv političke mafije

Nogo: Dokazi protiv političke mafije

Predsednik vlade i predsednički kandidat vladajuće stranke Aleksandar Vučić nedavno je pozvao građane da prijavljuju slučajeve korupcije za koje saznaju. Stoga koristimo ovu priliku da celokupnoj javnosti, pa i njemu lično prijavimo saznanja o kriminalu i korupciji do kojih smo došli, koji preko kriminalno-poslovnih struktura sežu do ljudi bliskih lično predsedniku vlade Aleksandru Vučiću, odnosno njegovom kumu Nikoli Petroviću, a tiču se Darka Šarića, Nenada Kovača, Zorana Ćopića, Save Terzića i drugih.


Srpski pokret Dveri došao je do saznanja i dokaza o komunikaciji i poslovnoj saradnji između Zorana Ćopića, biznismena koji je više puta pravnosnažno osuđivan u Srbiji i Bosni i Hercegovini zbog pranja novca povezanog sa Darkom Šarićem, a koji najverovatnije potiče od kriminalnih aktivnosti – trgovine narkoticima, sa Nenadom Kovačom, poznatim kao „Neša Roming“, vlasnikom preduzeća „Roming Elektroniks“ (preko matičnog preduzeća „Koefik“), nekada finansijerom Demokratske stranke, danas bliskog SNS, kao i sa Savom Terzićem, danas jednim od vlasnika sistema „Bus Plus“.


U ovim razgovorima iz 2009. godine sa Kovačom i Terzićem, iz kojih se vidi i prisnost sagovornika, Ćopić se raspituje za preduzeće „DTM Relations“, od kojeg preduzeća su Kovač i Terzić prethodno kupili gotovo sve aparate za elektronske dopune kredita mobilne telefonije. Pravi vlasnik preduzeća „DTM Relations“ bio je Branko Lazarević (u razgovorima se pominje kao „Bane“), ranije šef kabineta ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, kome se danas sudi zbog sumnje da je odavao službene podatke pripadnicima grupe Darka Šarića, dok je formalni vlasnik Lazarevićev rođak Nikola Dimitrijević. Pošto je preduzeće „DTM Relations“ prodalo gotovo sve svoje aparate preko kojih je poslovalo, Ćopiću je bilo interesantno samo zbog svog kreditnog rejtinga po osnovu velikih prometa ostvarenih u prethodnim godinama, na osnovu kojeg je ovo preduzeće moglo da dobije kredit od banke radi učešća u privatizaciji preduzeća „Mitrosrem“. Formalni vlasnik „DTM Relations“, Nikola Dimitrijević, kasnije je osuđen zbog učešća u privatizaciji „Mitrosrema“ „prljavim“ novcem  pred Specijalnim sudom u Beogradu na godinu dana kućnog zatvora, po osnovu sporazuma o priznanju krivice.


Ovakva preduzeća, sa velikim prometima, bila su interesantna grupi koja se bavila pranjem novca od narkotika, jer su takva preduzeća na osnovu velikih prometa imala dobar kreditni rejting i mogla su da dobijaju bankarske kredite, koji su korišćeni radi kupovine drugih preduzeća u privatizaciji, i koji nisu vraćani, već je bankama davan gotov novac koji potiče iz kriminalnih aktivnosti. Zbog toga se Ćopić i raspituje kod Save Terzića za preduzeća koja imaju promet od najmanje 25 miliona evra u prethodnoj godini. Naime, Sava Terzić je u poslu elektronskih dopuna kao procesor, odnosno preko preduzeća („Certus“, kasnije „Lanus“) koje obavlja procesing, imao uvid u iznose prometa koje ostvaruju poddistributeri elektronskih dopuna kredita mobilne telefonije. Iz istih razloga je i posao elektronskih dopuna kredita mobilne telefonije interesantan licima koja se, poput Zorana Ćopića, bave pranjem novca u velikom obimu i na organizovan i sistemski način.


 


Sava Terzić je zajedno sa Nenadom Kovačom prethodno izvršio otimanje preduzeća „Certus“ od njegovog pravog vlasnika kroz aferu podmetanja dokaza i lažnih optužbi za falsifikovanje ugovora, da bi zatim poslove „Certusa“, procesing elektronskih dopuna kredita mobilne telefonije preneli na preduzeće „Lanus“. Preduzeće „Lanus“ je, zajedno sa turskim preduzećem „Kent Kart“ i zajednički osnovanim preduzećem „Apex Solution Technology“, deo konzorcijuma kome je dodeljeno upravljanje sistemom javnog gradskog prevoza u Beogradu, poznatom kao „Bus Plus“. Sava Terzić se pojavljuje kao istureno lice u konzorcijumu „Bus Plus“, koji upravlja javnim gradskim prevozom u Beogradu iz vremena vlasti Dragana Đilasa, a i nakon toga, u vremenu u kome gradom upravljaju Siniša Mali i Goran Vesić ispred SNS. Sistem „Bus Plus“ je takođe veoma pogodan za neprijavljivanje velikih količina gotovog novca koji prolaze kroz sistem i kojima se gubi trag. Sava Terzić je (preko svog preduzeća „Proceskom“) takođe, zajedno sa kompanijom „Pink Internacional“ Željka Mitrovića, vlasnik a ujedno i direktor preduzeća „Globaltel“, koje je u medijima već predstavljeno kao donosilac revolucije u oblasti mobilne telefonske komunikacije, praktično novi operater mobilne telefonije.


Inače, Nenad Kovač je bio blizak saradnik Dragana Đilasa, pokojnog Mikija Rakića i drugih iz vrha vlasti u doba Borisa Tadića, iz „poslovne“, zapravo kriminalne sfere, a kasnije je postao i kum Nikole Petrovića, prvog kuma Srbije – kuma premijera Aleksandra Vučića. Nakon što im se Nenad Kovač približio  finansiranjem isplate višemilionskih dugova dnevnih novina „Pravda“ koje su napravili Vučić i Petrović upravljajući ovim novinama, kumovski zajednički poslovni projekti Nenada Kovača i Nikole Petrovića obuhvataju i izgradnju mini-hidroelektrana i suvlasništvo u preduzeću „ECO ENERGO GROUP“, čiji je direktor odnedavno ponovo Nikola Petrović. Jedan od advokata ovog preduzeća i pomenutih kumova bio je Aleksandar Đorđević, sada direktor BIA, o čemu su neki mediji već izveštavali, a ovo preduzeće zastupao je i poznati beogradski advokat Ilija Dražić. Još jedan od kumova Nenada Kovača je Ljubivoje Đorđević, javni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, rukovodilac tog organa, koji ima poslednju reč u svim slučajevima krivičnog gonjenja koje sprovodi to tužilaštvo i preko kojeg se sprovodi progon lica koja se nađu na meti ove grupe, kroz vođenje montiranih krivičnih postupaka, poput postupka radi otimanja preduzeća „Certus“. Dakle, osim otimanja preduzeća, ova kumovska infrastruktura korišćena je i za pritisak na sve poslovne konkurente, koji su bili prinuđeni da svoje biznise i svoje uređaje za elektronske dopune ustupe ili prodaju ovoj kriminalnoj interesnoj grupi; u suprotnom su se suočavali sa poslovnim uništenjem i krivičnim gonjenjem.


 


Zoran Ćopić je pravnosnažno osuđen zbog pranja novca u Srbiji (u odsustvu) i u Bosni i Hercegovini, između ostalog u vezi poslovanja preduzeća „IKL“, „Agrokop“, „Finam skin“, „DSD Tobako“, „Mitrosrem“ i dr. na dugogodišnje zatvorske kazne, koje još nije počeo da izdržava. Međutim, čak i kad je u Srbiji za njim bila raspisana poternica i tražen zbog pranja novca, Sava Terzić mu je svakog meseca u Bosnu i Hercegovinu donosio velike količine novca od profita preduzeća kojima je Ćopić i dalje tajno upravljao. Ovi sastanci dešavali su se u Bijeljini, u restoranu „Stanišić“.


Komunikacija koju prezentiramo ukazuje da kriminalna mreža pranja novca seže mnogo dublje i šire nego što je to javnosti predstavljeno, pa i od strane Tužilaštva za organizovani kriminal. Kao logično se postavlja pitanje da li su neka lica od istrage i krivičnog gonjenja zaštićena zbog povezanosti sa drugim licima iz sfere politike i biznisa, koja važe kao nedodirljiva, što bi ukazivalo na postojanje korupcije u samom vrhu vlasti i pravosuđa. Tužilaštvo koje ne može, ne želi ili ne sme da vrši svoj posao, nije samostalno tužilaštvo i ne služi zaštiti zakona, već zaštiti privatnih interesa. Takođe, sud koji ne može, ne želi ili ne sme da vrši svoj posao, nije nezavisan i objektivan sud, već takođe služi zaštiti privatnih interesa.


Srpski pokret Dveri se zalaže za punu slobodu u radu pravosudnih organa i njihovu podređenost isključivo zakonu. Evidentno je da u prethodnom, kao i sadašnjem vremenu, pravosudni organi funkcionišu pod konstantnim političkim pritiscima, što je sve više očigledno narodu i stručnoj i široj javnosti. Stoga ne čudi rekordno nizak nivo poverenja u pravosuđe među građanima.


Mi se zalažemo za potpuno rasvetljavanje svih kriminalnih afera, posebno afera koje, poput ove, sežu do samih vrhova državnih, političkih i privrednih struktura. Mi se zalažemo za princip stroge odgovornosti nosilaca svih javnih funkcija, uključujući i pravosuđe, koje se od odgovornosti za svoje postupanje ne može stalno kriti iza fraza o nezavisnosti i samostalnosti. Nezavisnost i samostalnost služe zaštiti sudija i tužilaca koji svoj posao rade savesno i pošteno, a ne služe zaštiti selektivnog postupanja, skrivanja dokaza i zataškavanja slučajeva najkrupnijeg kriminala i korupcije.


 


U vezi slučaja u okviru kojeg su nastali razgovori koje ovom prilikom prezentiramo, postoje milioni snimljenih telefonskih razgovora, kao i video materijal, koji jasno ukazuju na umešanost ogromnog broja – više stotina ljudi, u kriminalne aktivnosti pranja novca i drugih krivičnih dela. Međutim, veoma mali broj razgovora uopšte je uvršten u sudske spise kao dokaz, a svedoci smo da se često ovakvi dokazi izdvajaju i ne koriste u postupcima, iz navodno formalnih zakonskih razloga. Štaviše, mnogim telefonskim razgovorima se i manipulisalo, izbacivanjem pojedinih delova, ali i ubacivanjem delova i spajanjem razgovora, čime su kreirani lažni dokazi. Naravno, razgovori koje mi objavljujemo su celoviti i integralni, odnosno izvorna verzija, pre svake njihove eventualne kasnije obrade i manipulacije.


Imajući sve to u vidu, ne iznenađuje što se jako mali broj ljudi uopšte procesuira u slučajevima najozbiljnijeg kriminala i korupcije, a u tim najvećim slučajevima praktično niko do sada nije pravnosnažno osuđen. Naime, još od perioda svog nastanka, dokazi – prisluškivani razgovori se pretežno koriste kao sredstvo ucene lica čija je umešanost u kriminal na taj način dokumentovana. Umesto da se sprovodi njihovo krivično gonjenje, oni se od strane političkih i pravosudnih moćnika ucenjuju i pritiskaju, najčešće radi iznuđivanja finansijske ili političke dobiti. Mi prekidamo tu praksu beskrajnog kruga ucena i povezanosti kriminala, politike, policije i pravosuđa, i pred građane Srbije iznosimo dokaze koji su zaključani u fiokama.


Koristimo priliku da se zahvalimo časnim i poštenim ljudima iz policije, službi bezbednosti, državnih organa i pravosuđa koji nam dostavljaju ovakve materijale i pozivamo i sve druge koji poseduju dokaze o državnom kriminalu i korupciji da nam se obrate – mi ćemo javnosti prezentirati sve dokaze do kojih dođemo i nikada vas nećemo izneveriti i razočarati. Naravno, kada postanemo nosioci odgovornosti vršenja državne vlasti, pobrinućemo se za to da se konačno steknu uslovi da svako i pred zakonom odgovara za svoja dela, bez obzira na kojoj se poziciji nalazio ili nalazi, čiji je brat, kum ili partijski drug.


Materijale možete videti i čuti i putem internet stranice Dveri, a u narednom periodu, očekujte nove ekskluzivne materijale i dokaze.


Srđan Nogo
šef antikorupcijskog tima Dveri


Dokazni materijal – svi materijali zajedno


Dokazni materijal – pojedinačni fajlovi:


Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Srđan Nogo


Srđan Nogo rođen je 1981. godine u Beogradu, gde je pohađao osnovnu školu i Četvrtu beogradsku gimnaziju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, međunarodno – pravni smer.


Za vreme studija vodio je Udruženje studenata Pravnog fakulteta „Nomokanon“, koje je, u tom periodu, bilo najaktivnije i najsnažnije rodoljubivo udruženje studenata u Srbiji.


 


Aktivnosti u Dverima


Od 2008. Član redakcije časopisa Dveri Srpske.


Bio je jedan od osnivača politikog pokreta Dveri 2011. godine, i kandidat za narodnog poslanika na izborima 2012. i 2014.  godine.


Bio je rukovodilac tima i ovlašćeno lice za registraciju Dveri kao političke stranke 2015. godine.


Na izborima 2016. godine izabran je za narodnog poslanika, kao treći na listi Dveri – DSS. Obavlja funkcije zamenika predsednika poslaničke grupe Dveri u Narodnoj skupštini, i predsednika Gradskog odbora Dveri u Beogradu.


Oženjen je, i ima dvoje dece.