Autorski tekstovi

Srđan Nogo: Srpsko pravosuđe – ko je odgovoran?

Srđan Nogo: Srpsko pravosuđe – ko je odgovoran?

Kao narodni poslanik koji je često na sednicama narodne skupštine ukazivao na velike probleme srpskog pravosuđa, imam potrebu da se uključim u javnu debatu o stanju u pravosuđu koju je pokrenula izjava Miloša Vučevića (doduše ovu temu je započeo Aleksandar Vučić u ponedeljak tokom gostovanja na TV Pink), gradonačelnika Novog Sada i potpredsednika vladajućeg SNS-a.

Na početku mog stava, želeo bih da kažem da pozdravljam i podržavam najvažniji deo onoga što je izjavio „građanin“ Vučević  - „gospodo sudije, pitam vas ono što se narod Srbije pita svakoga dana - kada ćete početi da sudite po zakonima Republike Srbije, pravu i pravdi“ i „kome se zaklinjete, gospodo sudije - državi, Ustavu i pravnom poretku Srbije, ili onima koji vam pune džepove dok u vaše ime sebi po ko zna koji put pišu oslobađajuće presude?


Gospodo sudije, odakle vam pravo da sa onih koji su našu Srbiju zavili u crno, opljačkali je do poslednjeg dinara spirate krivicu zarad vašeg materijalnog blagostanja?“ Iako izjava gospodina Vučevića ima nedostatke, i ne verujem u njegovu iskrenu i dobru nameru, pružam podršku izrečenome, jer kao narodni poslanik koji je u ovom sazivu Narodne skupštine najviše govorio o pravosuđu, smatram da je ovo najbolja izjava o pravosuđu koju je neki funkcioner SNS –a dao za evo skoro 6 godina njihove vlasti. 


Svima onima koji su zbog toga napali Miloša Vučevića, a pre svih predsedniku VKS gospodinu Milojeviću, i predsednici Društva sudija gospođi Boljević, moram da postavim pitanje gde je bila njihova reakcija na brojne dokaze o lošem stanju u pravosuđu iznesene u Narodnoj skupštini?


Podsećam da je reakcija izostala na skandalozne ugovore između sudova i poslovnih banaka po kojima sudije imaju status VIP klijenata i uživaju povoljne kredite, uz uslove koje banka jednostrano može izmeniti! Pa tako Treći osnovni sud ima sporazum sa Piraeus bankom, a nadležan je za sporove u kojima je ta banka tužena. Identičan ugovor ima i Vrhovni kasacioni sud, koji je potpisao upravo predsednik VKS Dragomir Milojević.


Postavljam Vam još jedno pitanje cenjene sudije: recite mi koliko sudija i javnih tužioca je u prethodnih 20 godina odgovaralo za izvršenje krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije i javnog tužioca?


Koliko je situacija da je protiv postupajućeg sudije ili tužioca podnese disciplinska prijava i krivična prijava, da sve to bude odbačeno a isti nastavi da sudi, odnosno postupa? Hoćete da nam kažete da posle toga takav sudija može da ostane objektivan i nepristrasan prema podnosiocu prijava? I protiv koliko podnosilaca krivičnih prijava protiv sudija, kada je prijava odbačena, je pokrenut postupak za lažno prijavljivanje, što je krivično delo? Zašto je izostala Vaša reakcija kada sam, na primer, u Narodnoj skupštini ukazao na jedan takav slučaj – postupanje sudije Milana Grkinića i falsifikovanje zapisnika sa suđenja od strane pomenutog sudije, objavio tonski  snimak spornog pretresa, a nadležni organi su ostali nemi.


Najbolju sliku o pravosuđu daje samo pravosuđe: U anketi Alumni kluba Pravosudne akademije je čak 84 odsto sudija reklo da se izbor i napredovanje sudija ne vrši isključivo po objektivnim kriterijumima. Da na prvi izbor na sudijsku funkciju utiču lične veze i nepotizam veruje 78 odsto sudija. Gotovo isti broj njih veruje da nepotizam igra ulogu u napredovanju u karijeri. Kod nosioca tužilačkih funkcija situacija je još gora, pošto 85 odsto ne veruje da se izbor i napredovanje vrši po objektivnim kriterijumima. Velika većina tužilaca takođe smatra da su lična poznanstva značajan faktor kod procesa izbora na funkciju i napredovanja. Kada se rezultat ankete da 84 odsto sudija i 85 odsto tužilaca ne veruje da se prvi izbor i napredovanje u pravosuđu vrše po objektivnim kriterijumima uporedi sa istraživanjem sprovedenim uz podršku Delegacije EU u Srbiji, po kojem se 69 odsto građana ne slaže da je pravosuđe profesionalno, a 79 odsto ne misli da je nepristrasno, moglo bi se slobodno reći da srpske sudije i tužioci imaju manje poverenje u pravosuđe od običnih građana, i taj zaključak izvodi Alumni klub Pravosudne akademije. Šta reći o pravosuđu u koje nema poverenja 80% građana, a sudije i tužioci koji predstavljaju pravosuđe imaju još gore mišljenje nego sami građani!


Kada na ove podatke dodamo i podatke ankete Društva sudija Srbije po kojima je pritisak da donese određenu odluku u svom radu doživelo 44% sudija i da najviše njih smatra da je sudstvu prisutna atmosfera opšteg, sistemskog pritiska, jasno je kakvo nam je stanje u pravosuđu, a to stanje najviše zavisi upravo od onih u samom pravosuđu - sudija i tužioca.


Najvažnije pitanje i za pravosuđe i za  političku vlast jeste kada će konačno odgovarati svi oni koji su opljačkali i upropastili ovu državu u prethodnom periodu? Ako pravosuđe ne valja šta su čekali Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka skoro 6 godina koliko su na vlasti, i zašto do sada nisu ništa preduzeli po tom pitanju? Da li SNS –u smetaju samo sudije koje nisu njihove, i žele pravosuđe koje čine sudije članovi SNS –a? Jer šta ćemo sa, na primer 650 sudija koji 2009. nisu prošli reizbor, pa su se učlanili se u SNS a kada ih je Ustavni sud vratio na funkciju nisu se iščlanili iz SNS. Nema nijedne reči o njima. Tražili smo više puta u Narodnoj skupštini da se pokažu potvrde o iščlanjenju sa datumom iščlanjenja, ali bez uspeha, jer te potvrde ne postoje i te sudije i dalje članovi i samim tim zavise od stranke jer je članstvo u stranci razlog za prestanak funkcije.


Međutim, ne mogu a da ne postavim pitanje i Milošu Vučeviću. Zašto reakcija tek sada, u slučaju Bubalo, a ne recimo kada je oslobođen Stanko Subotić Cane 2015. godine? Nedavno sam na konferenciji u Narodnoj skupštini, izneo dokaze – transkripte prisluškivanih razgovora Darka Šarića i Rodoljuba Radulovića iz 2008. vezanih za slučaj Stanka Subotića koji inkriminiše nosioce političkih i pravosudnih funkcija, i to baš iz prethodne vlasti, ali to nije izazvalo reakciju nikoga, pa ni Miloša Vučevića, toliko zabrinutog za srpsko pravosuđe. Vučević se nije oglasio ni decembra 2016. kada je specijalno tužilaštvo odustalo od gonjenja Bogoljuba Karića, ćutao je i kada je objavljena diploma sudskog veštaka Mirjane Labović gde stoji da je završila Univerzitet Kosova u Prištini 1983. iako Univerzitet nikada nije nosio takav naziv. A upravo je veštačenje Mirjane Labović doprinelo oslobađanju odgovornosti Bogoljuba Karića. Ako ni zbog čeg drugog, Vučević, kao novosadski advokat poznaje sigurno svoju sugrađanku Labović, makar po veštačenju u drugom predmetu – ATP Vojvodina, svakako jednom od najkontroverznijeg slučaja u Novom Sadu.


Nisam čuo reakciju ni na pominjanje advokata koje upravo Vučević pominje – Vladu Gajića, ali i njegove kolege Seada Spahovića i Pejića, koje sam pominjao 29.06.2018. u odgovoru na ekspoze Ane Brnabić, i slučaj otimanja firme Certus. Ali kad već pominje jednog advokata, što ne pominje na primer i Nevenku Veselinović, Nemanju Vasiljevića, Borisa Bogdanovića ili Aleksandra Đorđevića? Da li je i ovde bitan princip ili bliskost stranci? Očito ovo drugo.  


Ne smeta mu očito ni činjenica da javni tužilac Prvog OJT odbija da dostavi diplomu na uvid i narodnim poslanicima i medijima, ali je vrlo revnosan da ispuni naloge vlasti, ma kako besmisleni bili, poput želje Aleksandra Martinovića da se hitno postupa po njegovoj prijavi, a vezano za dešavanja na Administrativnom odboru Narodne skupštine.


Brojni su dokazi koji potvrđuju činjenicu da je SNS odgovorna za ovakvo stanje u pravosuđu, i da ne pokazuje želju da se nešto popravi po tom pitanju. Ali pošto je visoki funkcioner SNS Miloš Vučević, očito budući ministar pravde u skoroj rekonstrukciji Vlade koja nas očekuje, moram da ukažem na još jedan krucijalni pokazatelj njegovog nepoznavanja problema srpskog pravosuđa i odsustva dobre namere u datim izjavama. Pogrešna je izneta tvrdnja da sudstvo ne treba da bude nezavisno od države (shvaćene na način kako je gleda SNS – država jednako Vučić) i naroda. Sudstvo ne sme biti nezavisno od Ustava, zakona i od odgovornosti za svoj rad (odgovornost i nezavisnost su potpuno različite stvari), a od svega ostalog mora biti nezavisno! Naš problem je upravo u obrnutoj stvarnosti – na žalost, sudstvo je izgleda nezavisno jedino od Ustava, zakona i odgovornosti, a zavisno od svega ostalog – vlasti, političara, tajkuna, novca, stranih centara moći.


I za kraj, građani Srbije dobro znaju da niko nije odgovarao za sve što nam se dešavalo u prethodnom periodu. Nijedan političar, tajkun, kriminalac nije odgovarao za pljačku i uništenje srpske privrede. Sve ovo ne bi moglo da nam se desi da smo imali istinsko, stručno, hrabro i pošteno pravosuđe. Naprotiv, ono je bilo saučesnik, bez koga ništa od ovoga ne bi moglo da se desi. I naravno da nije odgovarao nijedan sudija ili tužilac. Za razliku od gospodina Vučevića, ne delim sudije na naše i njihove, i principijelno smatram da sve sudije i svi tužioci moraju da napuste svoje funkcije, jer i oni pošteni su ćutali na sve ovo, čast malobrojnim izuzecima. Naravno da se time ne iscrpljuje odgovornost konkretnih pojedinaca iz pravosuđa za eventualno učinjena krivična dela prilikom obavljanja svoje funkcije.


Zato se i zalažem kao narodni poslanik već godinu i po dana za pravosuđe koje će biti zavisno samo od Ustava i zakona, ali i pravosuđe u kome će sudije i tužioci biti odgovorni za svoj rad.


Autor je narodni poslanik Dveri


Podeli vest:

Biografija : Srđan Nogo


Srđan Nogo rođen je 1981. godine u Beogradu, gde je pohađao osnovnu školu i Četvrtu beogradsku gimnaziju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, međunarodno – pravni smer.


Za vreme studija vodio je Udruženje studenata Pravnog fakulteta „Nomokanon“, koje je, u tom periodu, bilo najaktivnije i najsnažnije rodoljubivo udruženje studenata u Srbiji.


 


Aktivnosti u Dverima


Od 2008. Član redakcije časopisa Dveri Srpske.


Bio je jedan od osnivača politikog pokreta Dveri 2011. godine, i kandidat za narodnog poslanika na izborima 2012. i 2014.  godine.


Bio je rukovodilac tima i ovlašćeno lice za registraciju Dveri kao političke stranke 2015. godine.


Na izborima 2016. godine izabran je za narodnog poslanika, kao treći na listi Dveri – DSS. Obavlja funkcije zamenika predsednika poslaničke grupe Dveri u Narodnoj skupštini, i predsednika Gradskog odbora Dveri u Beogradu.


Oženjen je, i ima dvoje dece.