Autorski tekstovi

Šta bi sa atentatom na premijera?

Šta bi sa atentatom na premijera?

Javnost u Srbiji ostala je bez odgovora na pitanje ko je ostavio oružje u blizini porodične kuće predsednika Vlade Republike Srbije i sa kojom namerom je to učinjeno.

Krajem oktobra prošle godine, nakon pronalaska oružja u blizini porodične kuće Aleksandra Vučića, građanima Srbije su danima servirane informacije kako je život premijera i njegove porodice ugrožen. Naprednjačka glasila Pink i Informer, širila su paniku upoređujući taj momenat sa 2003. godinom kada je ubijen Zoran Đinđić.

Predugo nameštanje ministra Nebojše Stefanovića pred kamerama Javnog servisa i drugih medija prilikom davanja izjave u Jajincima, probudilo je sumnje da se ovde ipak radi samo o još jednom naprednjačkom marketinškom triku. I to vrlo jeftinom, naivnom i lošem. Iako svako ozbiljan na političkoj sceni to u početku nije mogao sa sigurnošću da tvrdi, vremenom su stvari postale jasne. Tako je danas više nego sigurno da je obmanjivanje javnosti o atentatu na premijera, koji se navodno svim silama bori za našu bolju budućnost, bilo ništa drugo do još jedan u nizu očajničkih poteza da se stalan pad rejtinga SNS-a barem na kratko zaustavi. Da se u momentu nemoći i nesposobnosti vladajuće koalicije i njenog prvog čoveka zaigra na onu poslednju kartu – javno sažaljenje, pa makar čitava priča bila obična laž.

U vremenu Pinka i Informera, Srbija funkcioniše po principima rijaliti programa. Šta bi sa tvrdnjama i „jaukanjem“ Dragana Vučićevića kako se u Beogradu pripremaju državni udari? Svi znamo odgovor. Još jedna obmana javnosti.

Bombastične priče se posle desetak, petnaest dana zamenjuju novom, dok se stara prepušta zaboravu. „Pokušaj atentata“ na premijera više niko od vlastodržaca ne pominje. Ta priča zamenjena je pričom o vanrednim parlamentarnim izborima, zatim su na dnevni red došle srpske čokoladice među hrvatskom decom, pa hrvatsko NE otvaranju poglavlja i premijerovo „junačko“ napuštanje Brisela. Najkreativnije izrežirani događaj bio je voz koji je iz Beograda krenuo ka Kosovskoj Mitrovici, a prvi mašinovođa i skretničar Srbije Aleksandar Vučić je sve teška srca zaustavio spasivši nedužan narod.

Strategija je providna, ali jasna. Pitanje je samo zašto građani na izborima nasedaju na marketinške trikove i laži? To je problem koji već dugo postoji i u mnogim drugim zemljama sveta, čime se novinari najuglednijih svetskih magazina bave izuzetno dugo.

Svi izrežirani događaji i oni koji to nisu na srpskoj političkoj sceni, imaju za cilj da prosečnom građaninu naše zemlje, a koji jedva sastavlja „kraj sa krajem“, onemogući da sagleda realno stanje u kome se naše društvo i država nalaze.

Silne afere, korupcionaške radnje, otvorena pljačka vlastodržaca, izneverena obećanja, pad životnog standarda ostaju nevidljivi za većinu ljudi, jer se u režimskim medijima prećutkuje istina, a promoviše laž. Lažni opozicionari kojima razni „Lauferi“ dostavljaju informacije vrlo su zastupljeni u režimskim glasilima što dodatno obmanjuje građane.

Pripadam političkoj opciji koja je beskompromisni protivnik aktuelnom režimu, ali Dveri nikada nisu bile protiv interesa države Srbije. Ako je neko pokušao da ubije srpskog premijera, kako god se on zvao, sa ishodom istrage nadležnih moraju biti upoznati svi građani i celokupna javnost. U suprotnom, tišina je dokaz režimskih laži i manipulacija na koje Dveri ne mogu i neće da ćute.


Dragan Dželetović

Član IO Srpskog pokreta Dveri


Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Dragan Dželetović