Михаило Лакчевић
Vi ste ovde:
- Početna
- Unosi tagovani sa "Михаило Лакчевић"
Vreme za čitanje: 5 minuta
У организацији Српског покрета Двери, у Медија центру је одржан округли сто под називом „Није касно за лустрацију“. Своје виђење ове теме дали су: Сеад Спаховић – адвокат, Божо Прелевић – адвокат и координатор Савета за безбедност Скупштине слободне Србије, Саво Манојловић – председник Удружења за заштиту уставности и законитости (УЗУЗ) и члан Скупштине слободне Србије, Михаило Лакчевић – адвокат и мастер кривичног права, Радомир Ђунић – адвокат и члан Председништва Покрета слободних грађана и Бошко Обрадовић – председник Српског покрета Двери. Модератор на округлом столу била је адвокат Маја Митић.
Vreme za čitanje: 5 minuta
Овде пре свега, треба напоменути да је Србија још донела 2003. године Закон о одговорности за кршење људских права са роком важења од 10 година и чије је важење истекло 2013. године. За тај временски период ниједном није дошло до његове примене и овај тзв. Закон о лустрацији никада није заживео у пракси.
Vreme za čitanje: 4 minuta
Српски покрет Двери је, у прес центру УНС-а, представио део свог Прогласа о правној одговорности под називом „Ти контролишеш“. Овим поводом, на конференцији за медије су говорили Бошко Обрадовић – председник Двери, Маја Митић – члан Председништва и председник Савета Двери за уставна питања, правду и законодавство, Михаило Лакчевић – Савета Двери за уставна питања, правду и законодавство, Гордана Маринковић Савовић – члан Председништва и председник Савета Двери за образовање и науку и Теодора Зарић – члан омладине Двери.
Vreme za čitanje: 2 minuta
У оквиру представљања новог Прогласа Српског покрета Двери под називом „ПРОМЕНА СИСТЕМА – СИГУРНОСТ ЗА СВЕ“ данас је у Пресцентру Удружења новинара Србије у Београду представљена друга тачка овог Прогласа: „ТИ КОНТРОЛИШЕШ – О ПРАВНОЈ ОДГОВОРНОСТИ И ЛУСТРАЦИЈИ“. Ово је био први догађај у низу конференција и округлих столова до Нове године на којима ће Двери сваке недеље представити по део свог политичког програма и нове људе у политици који ће заступати одређене јавне политике.
Vreme za čitanje: 3 minuta
Питање кривичноправне репресије присутно је и у међународном кривичном праву. Појављује се један институт који није прихваћен у међународном кривичном праву, али чија присутност је и данас, на жалост неспорна. Хуманитарна интервенција је нешто што се често помиње. Да би хуманитарна интервенција постојала нужно је да се она предузима у циљу заштите људских права која су угрожена озбиљним кршењима.
Vreme za čitanje: 4 minuta
Ово кривично дело је фигурирало и било у оптицају да постане део нашег материјалног кривичног законодавства, али до тога није дошло. Постојала је интенција још 2016. године да се ово дело уведе у наш кривичноправни систем, кроз спроведене измене и допуне Кривичног законика, али до тога није дошло ни тада, а ни касније изменама и допунама КЗ-а из 2019. године.
Vreme za čitanje: 5 minuta
Питање компаративног кривичног права које се односи на санкције би могло бити важно за наш кривични поредак и репресију, сходно чињеници да је неке установе и постулате Србија већ применила или ће можда применити или променити у тој области.
Vreme za čitanje: 5 minuta
Ово кривично дело је регулисано Кривичним закоником и Законом о спречавању насиља у породици као lex specialis.
Vreme za čitanje: 5 minuta
Појам овог института не би требало да буде споран. У кривичноправној теорији постоје неке нијансе. Једни сматрају да се установа условног отпуста састоји се у томе што се лице које се налази на издржавању казне лишења слободе, пушта на слободу пре него што је казну издржало, под условом да до истека времена не учини кривично дело док му казна тече и неће се позивати на издржавање казне. Други сматрају да је то пенолошка мера која подстиче осуђена лица за њихово укључивање у редовни живот на слободи и то им служи као највећи подстрек за активно учешће осуђених лица у третману око њихове ресоцијализације.
Vreme za čitanje: 6 minuta
Кривични поступак је поступно кретање унапред закоником уређеног поступка у једној кривичној ствари од његовог почетка до окончања. У доста сложеној процесној и криминалистичкој ситуацији којом је прожет кривични поступак, органи полиције поступају не само по одредбама ЗКП, већ и законским и подзаконским полицијским прописима, а у поступању примењују и правна и криминалистичка правила. Учешће полиције у кривичном поступку и њена делатност може се свести на ванпроцесну (неформалну), процесну (формалну) и остале делатности. Сви ови послови, делатности, радње и мере садржајно-методолошки у знатној мери се оријентишу на криминалистику.
Vreme za čitanje: 5 minuta
Кривичноправни институт нужне одбране имао је своју еволуцију по многим питањима кроз векове и задржао се до данас у савременом, модерном кривичном праву као обавезан основ за искључење кривичног дела. Спорно је у теорији који су аргументи одлучни у примени овог института у судској пракси и свакодневном животу. Посебно питање је примена овог института у међународном кривичном праву и међународном ратном праву.
Vreme za čitanje: 2 minuta
У међународна кривична дела у ужем смислу спадају ратни злочини, злочини против човечности, злочини против мира и геноцид.
