Ако сачувамо Косово имаћемо шансу да размишљамо о даљим интеграцијама са Републиком Српском у будућности

Vreme za čitanje: 6 minuta

Недавном изјавом Милорада Додика да је Република Српска кренула на пут изласка из БиХ са ког нема повратка, ова тема је поново добила велику медијску пажњу. Он је своје обраћање у Скупштини Републике Српске 17. фебруара почео речима „Goodbye BiH, welcome RS exit“

Иван Костић: Србија мора да се одрекне неолибералне политике коју сада спроводи

Vreme za čitanje: < 1 minut

Србија мора да успостави нову националну политику која ће се јавно супроставити даљој распродаји државне имовине, сорошевској мигрантској политици, евроатланским укрупњавањима на Балкану, великоалбанској хегемонији а то све зарад заштите српских националних и привредних интереса који су сада озбиљно угрожени

Иван Костић: Вучића ће срушити народ због издаје Косова и Метохије

Vreme za čitanje: < 1 minut

Јучерашња изјава председника Републике Србије да ће западњаци „после укидања такси извршити страховити притисак на Србију да де факто или де јуре призна Косово са циљем да га убаце у УН“  је само још један доказ да је он спреман све да потпише ради опстанка на власти

Бошко Обрадовић: Зашто се крије да је Зоран Ђинђић био за уједињење Србије, Црне Горе и Републике Српске?

Vreme za čitanje: 3 minuta
  Време је за Српски мини-шенген      Нова политичка идеја Српског покрета Двери о „Српском мини-шенгену“ као новом облику сарадње и интеграција између Србије, Републике Српске и Црне Горе – остала је потпуно прећутана у медијима и јавности. Иако је ова идеја настала по угледу на веома успешан скандинавски модел Нордијске Уније и доноси…

НАТО у стилу рекеташа нуди помоћ на Балкану

Vreme za čitanje: 4 minuta

НАТО је заинтересован да стави читав Балкан под своју контролу и у том циљу предузима низ активности. Управо је идеја о НАТО интегрисаном Балкану кључна за војно-политичке циљеве алијансе. Суштински, поједине државе бивше Југославије по својој снази и свом положају не би требало да буду предмет интересовања алијансе, али ако их посматрамо кроз идеју интегрисања целог простора, јасно је због чега НАТО показује толико интересовање.  Прва бивша југословенска република која је приступила НАТО била је Словенија 2004. године, а затим Хрватска 2009. Пут до пуноправног чланства одвијао се кроз сарадњу ових држава са НАТО кроз разноразне програме.

Драгана Трифковић на ЕУ дебати „Колико су грађани безбедни?“

Vreme za čitanje: 3 minuta

Институт за европске послове у Београду је крајем јануара организовао дебату под називом “Колико су грађани безбедни?”. На дебати је учествовала Драгана Трифковић, председник Савета за спољне послове Двери и директор Центра за геостратешке студије.

Анализа предлога стратегије националне безбедности и стратегије одбране

Vreme za čitanje: 5 minuta

Сада важеће, Стратегија националне безбедности и Стратегија одбране, усвојене су још далеке 2009. године. Било је сасвим логично да треба да се напишу и усвоје нове, но треба имати у виду да су ови предлози нових стратегија писани половином прошле године и да су их неки догађаји већ превазишли.

Неопходност изградње новог система безбедности у Европи уз учешће Русије

Vreme za čitanje: 3 minuta

Темељи садашње безбедносне архитектуре Европе постављени су након Другог светског рата и биполарне поделе света на источни и западни блок. Оснивањем НАТО организације 1949. године у Вашингтону, западноевропске земље, САД и Канада су започеле формирање војне структуре чији је основни циљ био заједничка одбрана. Истовремено, западноевропске земље покрећу и иницијативу да се Европа политички интегрише. Две године након формирања НАТО, основана је Европска заједница за угаљ и челик, а даљим интеграцијама створена је ЕУ на основу Уговора о Европској унији (Мастрихтског уговора) из 1992. године. Дакле ЕУ је формирана са стратешким ослонцем на НАТО и њена безбедносна политика се развијала кроз сарадњу са НАТО.

Чему води сарадња Србије и НАТО?

Vreme za čitanje: 3 minuta

Пре неколико дана Министарство одбране Србије је саопштило медијима да је завршена процедура усвајања другог циклуса Индивидуалног акционог плана партнерства. Овај план је потписан 2014. године и представља највиши облик сарадње са НАТО за државе које нису чланице. Према наводима Министарства одбране Србије, потписивање другог циклуса ИПАП је још једна потврда јачања партнерства са НАТО.

Иван Костић: Мали шенген штетан по српске националне интересе

Vreme za čitanje: < 1 minut

Нови пројекат умируће Европске уније је још један експеримент са циљем слабљења српских државотворних и привредних интереса. Шта ће сутра у Охриду лидери Србије, Северне Македоније и Албаније покушати да подвале народима на Балкану а првенствено Србима у региону?