Двери: 15 разлога за бојкот избора – (Не)уставни суд

Vreme za čitanje: < 1 minuta

У последњој, петнаестој видео поруци у серијалу 15 разлога за бојкот избора, Бошко Обрадовић говори испред зграде Уставног суда који је највиша правосудна институција у нашој држави и једна од најважнијих државних институција уопште. Проблем је „само“ у томе што Уставни суд Србије не постоји. Он је отишао у самоизолацију и пре пандемије и практично се самоукинуо.

Бошко Обрадовић: Не признајемо ни изборе ни одлуке будуће Владе и Скупштине

Vreme za čitanje: 2 minuta

Председник Двери Бошко Обрадовић изјавио да та странка не признаје предстојеће парламентарне изборе 21. јуна и да неће прихватити њихове резултате, као ни Скупштину и Владу који ће бити формирани, нити њихове будуће одлуке.

Двери: Четири године скупштинске борбе

Vreme za čitanje: 8 minuta

Народни посланици  Двери одржали су завршну конференцију за медије из хола Народне скупштине и сублимирали резултате четворогодишњег мандата и последњу годину дана паралелног Парламента у односу на дешавања у пленумској сали која су бојкотовали.

Маја Митић: Саучесници у ћутању

Vreme za čitanje: 2 minuta

Само пар дана после одлуке Уставног суда о  одбачају иницијатива за оцену уставности и законитости  поводом поступања извршне власти у спровођењу незаконитих избора огласио се и Управни суд. Огласио се у истом тону, одбачајем тужби. Покрет Двери је поднео две тужбе Управном суду којима је оспорио законитост решења Републичке изборне комисије у вези са обуставом и наставком рокова изборних радњи као и спровођењем избора по  различитим законима до чијих промена је дошло по расписивању избора.

Маја Митић: Трагедија Уставног суда

Vreme za čitanje: 2 minuta

На сајту Уставног суда објављена је вест да је суд одбацио све иницијативе којима је тражено да се оцени да ли је  проглашење ванредног стања  било у складу са Уставом, као и да ли су мере уведене одлуком о ванредном стању, било  да се односе на одржавања избора, изборних рокова, било да се односе на забране кретања илити скајп суђења, у складу са Уставом. Пред судом се нашло око 40 иницијатива. Поводом ове одлуке суда у медијима су се појавили обмањујући и таблоидни текстови. Читалац би помислио, на основу наслова и текстова у медијима, да је Уставни суд утврдио како је ванредно стање уведено на уставан начин, а чињеница је да се Уставни суд није ни бавио овим питањем, већ је одбацио свих 40 иницијатива без да се бави њиховом суштином.

Председништво Двери: Осам дана штрајка глађу, срамно је да државне институције не реагују

Vreme za čitanje: < 1 minuta

Председништво Српског покрета Двери обавештава јавност да ће народни посланик др Драган Весовић данас предати писмо Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју о разлозима за штрајк глађу двојице народних посланика Двери.

Бошко Обрадовић: Позивам Европски парламент и свет да реагују

Vreme za čitanje: < 1 minuta

После осам дана штрајка глађу два народна посланика опозиције на степеницама испред Народне скупштине Републике Србије – и даље траје мук свих државних институција.

Обрадовић: Власт схватила да су мигранти безбедносни ризик

Vreme za čitanje: 2 minuta

Посланик Двери Бошко Обрадовић изјавио је данас да није изненађен тиме што је Војска Србије послата у Шид истичући да је актуелна власт схватила какав безбедносни ризик представљају мигранти који бораве у Србији.

Председништво Двери: Подржавамо председника Обрадовића, али смо и забринути

Vreme za čitanje: < 1 minuta

Председништво Српског покрета Двери подржава лични чин побуне председника Бошка Обрадовића испред Народне скупштине. Изражавамо забринутост за његово здравље, јер је Бошко Обрадовић пре свега отац, супруг, син и брат, а тек онда и опозициони политичар. Зато захтевамо од владајућег режима да се започне са превазилажењем све веће кризе и друштвених подела кроз један озбиљан политички дијалог и тако престану разлози за његов штрајк глађу.

Маја Митић: Самоизолација режимског суда

Vreme za čitanje: 2 minuta

Уставни суд је орган који има „највишу надлежност“ у оцени свих других органа који доносе опште и појединачне акте. У народу је познатији као режимски суд, сачињен од неспособних судија који имају највише плате и готово сваки судија у имовинској карти има неколико некретнина на своје име стечене „уговором о поклону или наследству“. Поједине судије грађани плаћају и по 400 хиљада динара месечно како би радили против сопственог народа, а у корист владајућег режима. Папрено плаћамо судије Уставног суда да се, на пример, огласе ненадлежним у случају Бриселског споразума или да оцене како нема основа за покретање поступка поводом  закона којим су смањене пензије.