Novosti

Važne pouke za Srbiju (I deo)

Važne pouke za Srbiju (I deo)

Kontra sankcije i prioritetna lista za uvoz iz ugla evroazijskih integracija – gde je uloga Srbije?

Prema nedavnoj izjavi ruskog ministra poljoprivrede Nikolaja Fjodorova [1], Srbija će biti na listi prioritetnih zemalja iz kojih će Rusija uvoziti poljoprivredne i prehrambene proizvode nakon uvođenja kontra-sankcija SAD, članicama EU, Australiji, Kanadi, Švajcarskoj, Norveškoj i Japanu. Ova izjava je veoma pažljivo promišljena i još pažljivije sročena pa jasno iskazuje rusku politiku prema međunarodnoj ekonomskoj saradnji i integracionim procesima. Ako pažljivije sagledamo grupe zemalja koje je Fjodorov napomenuo možemo uočiti da su one grupisane prema potencijalu za učešće u evroazijskim integracijama bilo da se radi o primarnim integracionim procesima u vezi kandidata za pristupanje Evroazijskoj ekonomskoj uniji (u daljem tekstu EAEU) ili o sekundarnim integracionim procesima kroz saradnju Rusije i EAEU sa postojećim ili budućim integracionim formama širom sveta. Izjava ukazuje da će Rusija pitanje sankcija u značajnoj meri koristiti za pospešivanje evroazijskih integracija. To znači da je ruski odgovor koji je izložio Fjodorov posebno odmeren i optimalno doziran obzirom da istovremeno zadovoljava kratkoročne i dugoročne ciljeve što ukazuje na korišćenje metoda strategijskoj upravljanja. Na to ukazuju i druge izjave Fjodorova i drugih ruskih zvaničnika u kojima su posebno obrađena ista pitanja koja se tiču uvoza iz Belorusije i Kazahstana članica carinskog saveza i budućih članica EAEU kao i pitanja koja se tiču uvoza iz Kine i Brazila koje su članice BRIKS grupacije u kojima Rusija aktivno učestvuje. Iz ove izjave se mogu izvući brojne važne pouke za Srbiju. Pođimo redom.   eurasian-economic-union-to-slash-meat-imports-in-2017_strict_xxl  

Prva grupa zemalja – kandidati za članstvo u Evroazijskoj uniji

U prvoj grupi zemalja sa liste za prioritetni uvoz Fjodorov je pomenuo Jermeniju, u izvesnoj meri Kirgistan, Tadžikistan, Uzbekistan i Azerbejdžan. Ove zemlje su jasno grupisane kao deo članica Zajednice nezavisnih država (u daljem tekstu ZND), deo post sovjetskog prostora i bližeg susedstva u kojima postoji najveći potencijal za pristupanje EAEU čime se one nameću kao direktni ili potencijalni kandidati za pristupanje.  

Jermenija

Jermenija je napustila put evro integracija i sada je direktni kandidat za člana EAEU i član ODKB pa ne treba da čudi što je ona stavljena na ovu listu. Ova zemlja je teško pretrpela period tranzicije nakon raspada SSSR-a kada je ugašeno dosta preduzeća pa je naglo porastao značaj poljoprivredne proizvodnje. Ovo je sjajna prilika da Jermenija obnovi i prehrambenu industriju po kojoj je ranije bila poznata pogotovo što je ona članica Evroazijske Razvojne Banke (u daljem tekstu EARB) pa treba očekivati zajedničke investicije u ovom smeru. Stavljanje Jermenije na ovu listu ima za cilj stabilizaciju i održavanje postojećeg kursa evroazijskih integracija.  

Kirgistan

Kirgistan je član ZND, ŠOS-a i Evroazijske Ekonomske Zajednice (u daljem tekstu EAEZ). Ova zemlja je u značajnoj meri zaostala u evroazijskim integracijama jer nije u međuvremenu pristupila carinskoj uniji. Zato Kirgistan nije automatski postao kandidat za člana EAEU pa je vraćen na popravni ispit. Kirgistan je doneo odluku da pristupi carinskoj uniji i zajedničkom ekonomskom prostoru do početka 2015. godine što je uslov za puno članstvo. „Izvesna mera“ iz izjave Fjodorova kada je Kirgistan u pitanju se verovatno odnosi na relativno mali kapacitet za izvoz poljoprivrednih proizvoda. Stavljanje Kirgistana na ovu listu je razumljivo iz razloga ubrzanja evroazijskih integracija sa srednjoročnim ciljem punog članstva u EAEU.  

Tadžikistan

Tadžikistan je član ZND, ŠOS i EAEZ koja je na krajnjoj periferiji evroazijskih integracionih procesa. Ova nekada najnerazvijenija republika SSSR-a još uvek nije formalno započela proces ali je iskazala jasnu želju da pristupi carinskoj uniji. Obzirom da je poljoprivreda jedna od najzastupljenijih privrednih grana stavljanje na ovu listu je razumljivo iz razloga ubrzanja procesa evroazijskih integracija sa srednjeročnim ciljem punog članstva u EAEU.  

Uzbekistan

Uzbekistan je član ZND i ŠOS koji se 2008. godine suspendovao svoje članstvo u EAEZ i koji trenutno ne iskazuje inicijative za učešće u evroazijskim integracijama. Međutim, prema istraživanju koje je rađeno za potrebe EARB [2] Uzbekistan je u značajnoj meri okrenut Rusiji i zemljama post sovjetskog prostora po pitanjima političke saradnje, ekonomije, kulture, turizma, obrazovanja, naučno tehničke saradnje i prema percepciji prijateljstva sa drugim državama. Stoga se u Rusiji verovatno računa da u Uzbekistanu postoji značajan potencijal za evroazijske integracije koje su u ovom trenutku ograničene politikom predsednika Karimova koja dovodi do zategnutih odnosa sa zemljama regiona. Obzirom da je udeo poljoprivrede u privedi Uzbekistana značajan logično je da je stavljanje na listu ima za cilj ponovno iniciranje procesa evroazijskih integracija sa dugoročnim ciljem punog članstva u EAEU.  

Turmkenistan

Turmkenistan je član ZND i gost u ŠOS koja je jedina zemlja iz centralnoazijskog dela post sovjetskog prostora koja ima potencijal za evroazijske integracije a koja verovatno iz razloga nedostatka ponude nije stavljena na ovu listu, što ne znači da neće biti stavljena na neku sledeću prvom mogućom prilikom. Ova zemlja je slično Uzbekistanu u značajnoj meri okrenuta Rusiji i post sovjetskom prostoru i ima značajan potencijal za integraciju. Nepojavljivanje ove zemlje na listi ne znači da se na duži rok ne računa sa punim članstvom ove zemlje u EAEU.  Sa druge strane, nepojavljivanje Turkmenistana na ovoj listi, zemlje čije je integracija u EAEU poželjna, ali koje nema šta da ponudi treba da bude upozoravajuća pouka za Srbiju u eventualnim sledećim rundama sankcija i kontra-sankcija. Ako i kada na red za sankcije dođe roba široke potrošnje Srbija teško može da računa da će biti na nekoj sličnoj listi jer ima malo toga da ponudi. Dugogodišnjom primenom neoliberalnog modela ugašena su brojna domaća preduzeća dok su preostala prešla u ruke stranaca uglavnom iz zemalja koje su obuhvaćene kontra-sankcijama što takođe može biti ograničavajući faktor.   evroazija-i-zastave  

Azerbejdžan

Azerbejdžan je član ZND koja je u značajnoj meri okrenut ka evroatlanskim integracijama pored ostalog i zbog opredeljenja Rusije prema sukobu oko Nagorno Karabaha u kojoj je ona stala na stranu Jermenije. Azerbejdžan je pristupio organizaciji Istočno partnerstvo čiji je cilj formiranje zone slobodne trgovine sa EU. I pored znatne saradnje sa Rusijom u oblasti eksploatacije gasa ova zemlja je delimično sprovodila i politiku evro-američkog evroazijstva [3], kroz aktivno povezivanje sa pojedinim zemljama post sovjetskog prostora i Balkana radi pariranja i suprotstavljanja Rusiji i evroazijskim integracijama. Dobar primer za to je inicijativa za izgradnju Trans-jadranskog gasovoda. Štaviše, u pomenutom istraživanju rađenom za potrebe EARB ocenjeno je da je Azerbejdžan poput Gruzije efektivno napustio post sovjetski prostor jer je više okrenut ka Turskoj, arapskim zemljama i EU nego ka Rusiji i post sovjetskom prostoru što je ukazivalo da nema potencijala za evroazijske integracije. Međutim, nedavna eskalacija zamrznutog sukoba u Nagorno Karabahu u trenutku eskalacije krize u Ukrajini zapretila je da se kriza ozbiljno prelije na region Kavkaza. Na sastanku Vladimira Putina sa predsednicima ovih zemalja koji je nedavno održan u Sočiju konstatovano je da se ovaj sukob mora rešiti mirnim putem. Stavljanje Azerbejdžana na prioritetnu listu za uvoz praktično ima za cilj ublažavanje, usporavanje pa konačno i napuštanje politike evro američkog evroazijstva pogotovo u sferi eventualnog direktnog vojnog sukoba sa Jermenijom, članicom ODKB u kojoj bi Rusija imala obavezu da reaguje. Puna promena orijentacije Azerbejdžana ka evroazijskim integracijama za sada je malo verovatna i na dugom štapu i pre svega zavisi od ishoda šireg geopolitičkog sukoba Rusije sa Zapadom. Zato se kao realan cilj na srednji rok nameće zona slobodne trgovine sa Rusijom kroz izuzetke koje bi bili nametnuti od ostalih zemalja EAEU uključujući i suprotstavljenu Jermeniju. Pretpostavlja se da bi taj nivo zone slobodne trgovine bio dosta povoljniji neko onaj koji trenutno važi na nivou ZND koji je praktično malo upotrebljiv zbog velikog broja izuzetaka. Ova grupa zemalja post sovjetskog prostora je od najvećeg značaja i prioriteta za Rusiju kada su u pitanju evroazijske integracije obzirom na međusobnu upućenost i brojne privredne, kulturne i druge veze koje su postojale od vremena SSSR-a i koje su se u značajnoj meri održale do danas. To znači da će se ovoj grupi zemalja dodeljivati proporcionalno više prostora i u sledećim, ozbiljnijim rundama razmena sankcija. Posebno je važno i zaokruživanje post sovjetskog prostora u smislu bezbednosnog aspekta integracionih procesa kroz ŠOS i OKBD. Iz ovoga se može izvući još jedna važna pouka za Srbiju. Ukoliko bude postojala određena konkurencija ili sukob interesa između Srbije i neke od ovih zemlje po pitanjima prioriteta za uvoz ne treba se čuditi ako Rusija ne da prioritet Srbiji već nekoj zemlji iz te grupe. Ovu činjenicu ne treba shvatiti emotivno jer bi se Rusija tako postavila i prema bilo kojoj zemlji iz ostalih grupa. Jednostavno radi se o interesima i prioritetu. Takva situacija se može prevazići jedino punim i jasnim opredeljenjem Srbije za evroazijske integracije i ulaskom Srbije u ovu prioritetnu grupu zemalja.  

Moldavija

Moldavija se našla na listi ruskih kontra sankcija i ona je njima teško pogođena obzirom da je Rusija bila najveći spoljnotrgovinski partner u koju je ova siromašna zemlja izvozila poljoprivredne proizvode i vino. Moldavija je poput Ukrajine paralelno učestvovala kako u procesu evropskih tako i u procesu evroazijskih integracija. Međutim, Moldavija je jesenas potpisala Sporazum o specijalnim vezama sa EU ali je istovremeno zadržala i status posmatrača u EAEZ . Pomenuto istraživanje EARB je i pored veće orijentacije ka EU ukazivalo i na ne mali potencijal za evroazijske integracije koji se odražava kroz težnje proruske opozicije. Obzirom da Moldavija ima zamrznuti sukob u vezi Pridnjestrovlja koje otvoreno želi da se pripoji Rusiji dugoročna orijentacija u vezi integracionih procesa će u najvećoj meri zavisiti od rešavanja ovog pitanja kao i od razvoja krize u Ukrajini. Zato ruske sankcije prema ovoj zemlji imaju prvenstveno za cilj sprečavanje Moldavije da aktivno krene putem evro američkog evroazijstva tako što bi eventualno eskalirala pitanje Pridnjestrovlja u nekom kritičnom trenutku za razvoj situacije u Ukrajini. Primer Moldavije u smislu paralelne orijentacije ka EU i ka Rusiji može da bude vrlo poučan i za Srbiju u smislu nemogućnosti istovremenog sedenja na dve stolice. Mogućnost pojačanog izvoza na ovo veliko tržište koje se Srbiji iznenada naglo otvorilo može se isto tako naglo i zatvoriti, pa čak i okrenuti ka sankcijama ukoliko se bude opstruirala izgradnja gasovoda Južni tok.     Nastaviće se... Predrag M. Simić Autor je član ekonomskog saveta i Rukovodstva pokreta Dveri    

Uputnice:

  • [1] RTS – „Srbija među prioritetnim snabdevačima Rusije“ – 13.08.2014.godine
  • [2] Igor Zadorin, ''Victor Moysov, Integration Sentiment in Post-Soviet Countries: Status and Dynamic'', 2013, Eurasian integration yearbook 2013, EDB;
  • [3] Kovanica koju je upotrebio Miloš Knežević u tekstu: ''Evropa prema Aziji – Evroaazija: prilog mogućem razumevanju Evroazije i Evroazijstva'' ,novembar 2013. godine, Zbornik radova: Srbija i eroazijski geopolitički prostor, Institut za političke studije - Beograd
Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.