Novosti

Važne pouke za Srbiju (II deo)

Važne pouke za Srbiju (II deo)

Druga grupa zemalja – geopolitički divergenti koje mogu značajno uticati na evroazijske integracije i ishod aktuelnog geopolitičkog sukoba. Kontra sankcije i prioritetna lista za uvoz iz  ugla evroazijskih integracija.

Srbija je stavljena u drugu grupu zemalja i u isti koš sa Turskom i Iranom. Ta činjenica je autoru teksta predstavljala ozbiljan izazov u kategorizaciji ove grupe zemalja obzirom da su ostale grupe u visokoj meri konzistentne. Za autora je to predstavljalo i iznenađenje kada je u pitanju ruska percepcija prema geopolitičkoj poziciji Srbije. Ideja za pojam geopolitičkog divergenta nastala je gledanjem američkog naučno-fantastičnog filma „Divergent“ reditelja Nila Burgera. U pomenutom filmu budućnost određene osobe određuje se testom čiji rezultat ukazuje da ona svojom prirodom konvergira ka jednoj od unapred pretpostavljenih frakcija u društvu (radna snaga, bezbednost, administracija, nauka i inovacije, pravda i sl). U ovom filmu divergenti su osobe kod kojih test pokaže da ne konvergiraju ni ka jednoj frakciji već da mogu pripadati i spolja izgledati kao bilo koja od njih. Divergente i promene njihove frakcije (prirode ili orijentacije) je nemoguće kontrolisati što ih karakteriše kao najveću pretnju društvenom poretku. Geopolitički divergent bi kroz ovu analogiju bila zemlja koja može igrati različite uloge u geopolitičkom smislu, po pitanju orijentacije prema integracionim procesima kao i po pripadnosti određenom taboru. To znači da koliko god spolja delovalo da određena zemlja dosledno sprovodi politiku određenog tabora ili učestvuje u integracionim procesima ona može istovremeno pod pritiskom, usled „nepristojne ponude“ ili potpuno nezavisno igrati i na drugu kartu i neočekivano promeniti stranu. Politička i geopolitička divergentnost bi u izvesnom meri trebala biti normalna i nju iskazuju manje više sve zemlje u smislu zaštite sopstvenih interesa u međunarodnim odnosima. Međutim, većina zemalja bi se ipak mogla svrstati u određenu frakciju na primer u smislu nesporne pripadnosti određenom taboru poput Zapada ili neke regionalne ekonomske ili političke forme. Shodno tome treba posmatrati stepen ove divergencije. Na taj stepen mogu uticati i spoljni pritisci, obojene revolucije, odrođenost političke i ekonomske elite od sopstvenog naroda, unutrašnje protivurečnosti, identitetska pitanja i sl. Zato pod geopolitičkim divergentom možemo smatrati samo zemlje koje iskazuju visok stepenom te divergencije. rusija-vs-eu Geopolitički divergenti bi bile zemlje koje iz istorijskih, ekonomskih, geopolitičkih i raznih drugih razloga, tenzija, slabosti, protivurečnosti i neuravnoteženosti  imaju u sebi akumuliranu veliku potencijalnu geopolitičku energiju koja teži da se oslobodi. Oslobađanje te energije može biti kontrolisano ali i burno sa ogromnim posledicama kako po tu zemlju tako i po bliže ali i dalje okruženje. Iz primera SFRJ i Ukrajine koje bi se mogle svrstati u ovu kategoriju možemo videti da geopolitička divergencija može dovesti do nesagledivih unutrašnjih posledica i dezintegracije. Kada smo uveli ovu kategorizaciju svo vreme svo imali u vidu rusku percepciju jer je ona uočena u izjavi visokog državnog zvaničnika. U tom smislu je razumljiviji ruski pristup u saradnji sa zemljama iz ove grupe jer ona može dovesti do značajnih i neočekivanih prednosti u aktuelnom geopolitičkom sukobu i u vezi evroazijskih integracija ali može sa sobom nositi i velike rizike zbog nepredvidljivosti i naglih promena orijentacije. Na ovom mestu treba citirati Žarka Lauševića koji je rekao da svakome kome si poklonio poverenje, poklonio si i mač sa kojim ćete ili braniti ili uništiti. Stavljanje Srbije u ovu grupu zemalja treba da bude velika pouka. Ne treba da čudi što je politika Rusije u vezi saradnje sa geopolitičkim divergentima pa i Srbijom spora, rezervisana, bez velikih i naglih oscilacija. Ta politika podrazumeva postepenu i faznu saradnju. Ta politika je proračunata i podrazumeva ukalkulisani nivo gubitka koji se može podneti. Ona ima i mogućnost ozbiljnog kažnjavanja, izlaznu strategiju i alternativna rešenja ukoliko se divergenti okrenu ka protivnicima Rusije. Sa druge strane, ta politika je i strpljiva i široka u smislu praštanja određenih poteza i sa visokim razumevanjem složene situacije u kojoj se ove zemlje nalaze. Zato treba vratiti film unazad i ponovo sagledati određene poteze Rusije prema Srbiji iz ovog ugla. Dobar primer za to je alternativna ruta za Južni tok koja bi zaobišla Srbiju. Da bi se pravilno sagledao značaj i težina ove kategorizacije Srbije potrebno je nešto detaljnije sagledati i odnose Rusije sa Turskom i Iranom.   turska-01  

Turska

Turska je zemlja čije stavljanje na ovu listu ne bi trebalo nikog da iznenadi. Obim ekonomske saradnje Rusije i Turske raste iz godine u godinu. Turska izvozi tekstilne proizvode i drugu robu široke potrošnje a posao su u Rusiji našla i brojna građevinska preduzeća. Značajne su i ruske investicije u energetski sektor Turske poput gasovoda „Plavi potok“ kao i u telekomunikacije i turizam. Turska je najpoželjnija turistička destinacija za ruske turiste. Ove dve zemlje već duže vreme planiraju i prelazak na nacionalne valute u međusobnoj trgovini i izbacivanje dolara što je za Amerikance kritično pitanje. Oktobra 2013. godine, na sastanku Vrhovnog evroazijskog ekonomskog saveta Predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev je predložio da Turska bude primljena u carinsku uniju jer mu se Predsednik Turske obratio sa molbom po tom pitanju. Ubrzo su se sastali predsednici Putin i Erdogan koji su pored ovog pitanja razmotrili i pitanje učlanjenja Turske u ŠOS. O realnosti tih ideja i planova najbolje govori da su ubrzo zatim, novembra 2013. godine posle tri godine pauze obnovljeni pregovori o stupanju Turske u EU koji traju skoro 50 godina. Turska ima značajan kulturni, ekonomski pa i politički uticaj na pojedine zemlje post sovjetskog prostora u centralnoj Aziji i u regionu Kavkaza. Sve ovo ukazuje na značajan potencijal za pristupanje Turske carinskoj uniji pa onda i EAEU ali na njega treba gledati uslovno zbog ruske percepcije geopolitičke divergentnosti ove zemlje. Turska je članica NATO pakta koja u poslednje vreme sprovodi politiku neoosmanizma kroz koju želi da stvori sopstvenu zonu uticaja i eventualno regionalni geopolitički pol u multipolarnom svetu. Sasvim je drugo pitanje da li je ona za to sposobna i da li ima dovoljno kapaciteta. Veoma je kompleksna i Turska politika i pozicija na Bliskom istoku naročito prema Izraelu, Siriji i Iranu. Interesi Turske i Rusije se mogu poklopiti u značajnoj meri ali mogu biti i značajno suprotstavljeni po ne malom broju važnih pitanja. Zato je za pristupanje Turskoj evroazijskim integracijama potreban istorijski dogovor Rusije i Turske na strateškom nivou. Taj dogovor bi bio sličan dogovoru Nemačke i Francuske prilikom stvaranje EU. Turska bi EAEU donela skoro 80 miliona stanovnika što bi značajno povećalo tržište, ekonomski potencijal ali i mogućnost za rešavanje mnogih bezbednosnih žarišta u Rusiji i na njenim granicama u kome učestvuju muslimani na koje bi Turska mogla imati uticaja. Dogovor bi podrazumevao i izlazak Turske iz NATO pakta. Ukoliko bi do tog dogovora došlo on bi se verovatno primenjivao postupno radi sticanja uzajamnog poverenja. Ono što je u vidljivo i realno u srednjoročnom periodu je zona slobodne trgovine na nivou cele EAEU. Zato stavljanje Turske na ovu listu treba gledati kao korak u tom smeru. Isto tako to je i poziv da Turska ne stane na pozicije evro američkog evroazijstva i da se što blaže postavi po pitanju ukrajinske krize (pitanje krimskih Tatara ili pitanje prolaska brodova kroz Bosfor) i drugih žarišta i zamrznutih sukoba na post sovjetskom prostoru i Balkanu.  Ne treba sumnjati da će pragmatični i sposobni Turci veoma brzo i u značajnoj meri iskoristiti priliku koja im se iznenada ukazala.   iran-01  

Iran

Iran je zemlja koja doživljava SAD i Izrael kao arhi-neprijatelje i aktivno se ponaša u skladu sa tim. To čini ekonomsku i drugu saradnju sa ovom zemljom posebno osetljivim pitanjem zbog oštrih reakcija pomenutih zemalja i raznih centara moći na Zapadu. Sa druge strane Iran je takođe na vrhu liste američkih i izraelskih arhi-neprijatelja. Razlog tome je pre svega istrajnost u zacrtanoj politici i snaga Irana koja se ogleda kroz stabilno unutrašnje političko uređenje, široku podršku naroda vladajućim krugovima, jaku vojsku i ekonomiju kao i sopstveni naučno tehnološki razvoj koji uključuje i nuklearni program. Situaciju usložnjava mogućnost blokade izvoza nafte iz zaliva i složen odnos prema drugim američkim saveznicima u regionu. Iran je među najvećim svetskim izvoznicima nafte i gasa.  I pored sankcija Zapada uvedenih zbog razvoja nuklearnog programa ova zemlja beleži privredni rast i nalazi se u grupi 20 najvećih ekonomija u svetu. Iran ima status posmatrača u ŠOS i visok nivo ekonomske i vojne saradnje sa Rusijom. Međutim, i u ovoj organizaciji Iran je prednjačio u javnom suprotstavljanju Zapadu. Naime, na samitu ŠOS-a koji je održan 2007. godine iranski potpredsednik Parviz Davudi je izjavio da je ta organizacija dobro okruženje za stvaranje novog bankarskog sistema koji bi bio nezavistan od postojećeg u kome dominira Zapad. Sa druge strane izjava Vladimira Putina u vezi istog pitanja je bila manje direktnija i znatno umerenija i iskazivala je da će Rusija uzeti učešće u promeni globalne finansijske strukture na način da to garantuje stabilnost i prosperitet u svetu i obezbedi progres. Upravo se u ove dve izjave vidi i suština problema u odnosima Rusije i Irana zbog kojih Rusija percepira ovu zemlju kao geopolitičkog divergenta. Iran bi u svom suprotstavljanju prema SAD želeo da igra brzo i u sam centar problema – globalnu dominaciju dolara. Sa druge strane Rusija želi da obezbedi što širi konsenzus zainteresovanih strana za rešavanje ovog problema i obezbedi tranziciju iz jednog globalnog finansijskog sistema u drugi sa što manje posledica. Iran ima pretenzije ka punom članstvu u ŠOS dok se Rusija dugo vremena otvoreno opire i uslovljava ovaj prijem na razne načine. Geopolitička divergentnost Irana se reflektuje kroz ovaj specifični odnos. Iako suštinski na istoj strani po nizu bitnih pitanja postoje očigledne razlike u pristupu između Rusije i Irana. Zbog svoje ekstremno oštre i usamljene pozicije prema SAD koja je značajno udaljena od ostalih zainteresovanih strana Iran može u nekom trenutku izvršiti brzi zaokret radi konsolidacije i stabilizacije svoje geopolitičke pozicije. To bi moglo biti na primer naglo relaksiranje odnose sa SAD koje nije razmotreno i usaglašeno sa Rusijom i drugim zainteresovanim stranama. Štaviše ovako nešto SAD i nudi Iranu kroz smanjenje nivoa sankcija i ta promena taktike se jasno uočava od početka Ukrajinske krize. Veoma je važno i pitanje razvoja događaja u Iraku i pitanje eventualnog angažovanja Irana na zaštiti šiita u ovoj zemlji uz saglasnost SAD kao i mogućnost direktnog izvoza gasa u Evropu kroz oživljavanje projekta gasovoda Nabuko koje je stavljanje Irana na listu prioritetnih zemalja za uvoz poljoprivrednih proizvoda je nagoveštaj daljeg otvaranja ruskog tržišta za Iran i za druge grupe proizvoda. Iran će za razliku od Srbije spremno dočekati ovu priliku jer ima šta da ponudi. Stavljanje na listu ima za cilj održanja postojećeg geopolitičkog kursa Irana uz veći stepen usaglašavanja politike kao i odustajanje od politike evro-američkog evroazijstva koja se Iranu otvoreno nudi.   Nastaviće se ...   Predrag M. Simić Autor je član ekonomskog saveta i Rukovodstva pokreta Dveri
Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.