Sva srpska sveštena istorija, počevši još pre svetog zetskog kneza Jovana Vladimira, nastavivši svoj tok preko svetoga Nemanje i sina mu svetoga Save, produživši preko svetog kneza Lazara, svete knjeginje Milice Kruševke i čeda njihovog, svetoga Stefana Visokog, pa sve do poslednjeg stoljeća i svetoga vladike Nikolaja Žičkog i prepodobnog Justina Ćelijskog, došavši do samog ušća današnjice i blaženo upokojenog starca Tadeja Vitovničkog, sveukupno posmatrano, predstavlja samo produženje Jevanđelja Gospoda Hrista.
Mnogo se toga u srpskoj istoriji menjalo i vraćalo, gubilo i opet sticalo, mnogo je duša srpskih spašeno ili zauvek izgubljeno, ali je, bez obzira na sve istorijske mene i promene, Jevanđelje Hristovo neprestano dopisivano i proširivano bezbrojnim delima svetih Srba i svetih Srpkinja.
U stvari, istinito govoreći, Srbi i nisu bili istorijski narod pre susreta sa Jevanđeljem Sina Božijeg i njegovog svenarodnog prihvatanja. Pre tog susreta Srbi su bili slični senkama i poluavetima civilizacije. Senke i poluaveti idolopokloničkog mraka, punog najbesmislenijeg sujeverja, žrtvoprinošenja i okrutnosti. Tek je Gospod Isus Hristos skinuo preteške okove greha sa srpskih duša oslobodivši ih robovanja smrti. Tek svenarodnom evangelizacijom Srbi su izašli iz druidskih i žrečeskih magli i gatanja, iz močvarnih i mračnih priviđenja drevne slovenske mistike. Vreme i istorija su nedvosmisleno pokazali da samo ono u srpskoj istoriji što je prošlo sud Božiji, sud Jevanđelja, što je Hristom Bogom preobraženo, Njime vaskrsnuto, Njegovim Jevanđeljem osmišljeno i Njime osoljeno, jeste ono što je ostalo kao večna vrednost srpske istorije, vrednost koja nadilazi sve dimenzije i okvire vremena i prostora i koju ne guta žuta ilovača prolaznosti. Sve, dakle, što Vaskrsenjem Isusovim nije oživljeno iz praha ljudske ograničenosti i uključeno u zajedničarenje i postojanje u Bogu, sve ono ostalo, ono van Boga i protiv Boga, ono što u Bogu ne crpi izvore svoje sreće, ono što Crkva Božija nije blagoslovila, što Srbi nisu u gusle stavili, ostalo je u srpskoj istoriji uglavnom van margina pominjanja.
No, kada se i o negativnim pojavama iz naše prošlosti ponekad pisalo, pripovedalo ili pevalo, to se činilo ne iz hvalospeva zlu, već upravo suprotno: da bi se ono definisalo i saborno osudilo. To je rađeno samo stoga da se pokaže da je i nekada bilo, a i da danas ima, onih Srba koji bi da pišu i dopisuju Judino „jevanđelje“, ili pak neko Pilatovo, ili Kainovo, ili Marksovo, ili Lenjinovo, ili Brozovo, ili Klintonovo, ili Braunovo, ili Soroševo, ili, pak, Bušovo „jevanđelje“. Istina, Srba u gašenju, jer samo oni Srbi verni Bogočoveku i Spasitelju sveta Gospodu Hristu i Njegovoj Blagovesti, i ostali su Srbi. Oni drugi, bivši Srbi, koji su odstupili od Jevanđelja Isusa iz Nazareta, odstupili od Crkve od Istoka, Crkve Pravoslavne, odavno već i nisu Srbi. Oni su se pretočili u Turke, Hrvate, Arbanase, Mađare, Bošnjake, Montenegrine, Dukljane, Amerikance, Europejce i razne druge narode i ideološki obojene kružoke.
I zaista, Srpstvo je još od vremena Svetoga Save i Žičkog Sabo- ra 1221. godine prestalo da bude uska, rođačko-nasledna kategorija, kategorija po meri krvi, gena i tla. I Srpstvo se sveukupno preobrazilo susretom sa Hristom. Ono je posle tog susreta postalo pre svega jedna duhovna kategorija koja ište samožrtveni podvig hrišćanskog srca i najdublju vernost Večnome Bogu. Dakle, samo oni Srbi koji ne pišu lažna jevanđelja po meri kneza ovoga sveta, već sebe ugrađuju u besmrtnu Knjigu koja se zove Večno Jevanđelje Sina Božijega, i ostaju Srbima, ostaju Hristovim sledbenicima. Ostali ne samo da ginu za večnost već postaju bivši Srbi, koji su zbog svog bogoodstupništva dostojni naših suza sažaljenja.
NOVE ZAVETNE STRANICE
No i danas, kao i kroz svu novozavetnu istoriju, kako je govorio ava Justin Ćelijski, svako u ovom svetu piše neko jevanđelje. On to jevanđelje ugrađuje ili u Jevanđelje Božije, ili ga pak pripisuje nekom lažnom jevanđelju, nekom kvazijevanđelju, jevanđelju po Satani. No, upravo ovih dana, kada je u srcu Srbije, na Kosmetu, po rečima Njegoševim, ponovo Sodom zapušio, Srbi opet pišu ne samo stranice nego i velike i krupne naslove svoje i svetske istorije, dopisuju nova poglavlja u Jevanđelje Hristovo.
I kao u ona drevna vremena Isusovog zemaljskog života i strašnog ropstva jevrejskog naroda, sada su zbog naših grehova, kao kazna Božija i Demaklov mač iznad glave, tu pored nas, kao nekada pored Jevreja, razni rimski namesnici, prokonzuli i pretori, razni Pilati i Irodi, razne Jude i sluge adske. I opet, kao pred Kosovo, Srbi se nalaze pred otvorenim izborom. Nije teško pogoditi pred kakvim. Dovoljno je osvrnuti se oko sebe, porazgovarati sa susedom, pročitati samo naslove dnevne ili nedeljne štampe ili pogledati tzv. nacionalni dnevnik. Na svakom koraku samo par pitanja: Hoćemo li u Evropu sa ili bez Kosmeta? Hoćemo li uopšte u takvu Evropu koja nam želi oduzeti i najsvetiji komad srpske zemlje i zajedno sa njim i naše srce i našu dušu? Kojem će se carstvu Srbin privoleti – privoleti carstvu zemaljskome ili Carstvu Nebeskome?
No, pre nego što damo već sasvim očekivani srpski odgovor na data pitanja, upitajmo se šta nam to nudi tzv. Evropska Unija i njihovi evropejčići u Srbiji i srpskim zemljama. Prvo što nam ova nova Evropa nudi jeste odricanje od nas samih kao dela Evrope. Kako, zapitaće se neko? Pa zar nam EU ne nudi upravo suprotno? Zar nam ona ne nudi članstvo u njoj, a samim tim i bolji život, veće dostojanstvo Srbije u svetu i …? No, to je samo privid neopreznog i neiskusnog posmatrača. U stvarnosti upravo je sve suprotno od reklamiranog i propagiranog.
Odmah na početku našeg razmatranja datog pitanja možemo sasvim lako primetiti da u svim medijima koje finansiraju i podržavaju zapadnoevropski centri moći struji jedan podaničko-robovski i farisejsko-sadukejski bogoborni duh, uperen protiv svega što Srbe kao narod čini istinskim Božijim narodom. Kao prvo, nama se sasvim otvoreno nudi da zaboravimo ko smo kao ljudi i kao narod, zbog čega smo na ovoj plavoj planeti, kakav je cilj našeg prolaznog zemaljskog bivstvovanja i kuda idemo putujući vozom koji se zove život. Srbima se otvoreno preporučuje da zaborave na svoju prošlost, da raskrste jednom zauvek sa, kako oni kažu, kosovskim mitom, sa carom Lazarom, sa hrišćanskim moralom, sa Pravoslavljem, sa najdubljim istorijskim pamćenjem, sa Svetim Savom, sa tzv. mračnim srednjim vekom Nemanjića, sa izmišljenim neonacizmom, sa svime i svakim koji nije po meri novog zapadnoevropskog totalitarizma.
Ruganje Srbima i srpskoj istoriji vidno je i iz poistovećivanja čitave Evrope i jedne, maltene juče, zbrda-zdola skrpljene i sakupljene, po mnogo čemu antihrišćanske zajednice koju zovu EU. Sasvim je, pak, jasno da se ova nova ekonomsko-politička, ali i vojna tvorevina, prepuna svih mogućih protivrečnosti i suprotnosti savremenog sveta, ne može nazivati Evropom. Čak i prostim pogledom na kartu Starog kontinenta vidno je da u tzv. EU ne ulazi najbolji deo Evrope. U njoj na primer nema najveće evropske države – Rusije, nema najvećeg evropskog grada Moskve, u njoj nema ni Srbije ni mnogih balkanskih država. A sve su one Evropa, i to uglavnom daleko pre nego li npr. gorda Engleska ili umišljena Francuska, gvozdena Nemačka ili hladna Švedska. Uvredljivo je i samopotiruće do krajnjeg besmisla da mi Srbi, drevni evropski narod, sami sebe ne smatramo delom Evrope, samo zato što nismo deo jednog galopirajućeg malignog tumora na telu Starog kontinenta zvanog EU. Mi ne samo da ne treba bezglavo i papagajski da ponavljamo briselske besmislice o nekom ulasku u Evropu u kojoj se tobože i ne nalazimo, već takvu Evopu po meri zapadnih bankara trebamo smatrati rugateljkom svega svetog i istinski čestitog u istoriji Evrope. I naši zapadni neprijatelji i naši domaći briselski klimoglavci treba dobro da upamte da smo mi Evropa daleko pre Zapadne Evrope, i da smo daleko pre tzv. EU ucrtani na karti Starog kontinenta. Mi smo postojali, a i ubuduće ćemo, uz pomoć Božiju postojati, kao deo istinske Evrope, i bez njih, i mimo njih. To je aksiom zrelog srpskog stava, i ko njega prenebregava sigurno nam nije prijatelj.
EVROUNIJATSKI KUŠAČ
Svakome iole promućurnom čoveku ipak je jasan cilj raznih briselskih namesnika i slugu zaduženih za Jugoistočnu Evropu. Njima i ne treba Srbija, njena istorija, njeno Kosovo, njen Bog Isus Hristos, njene nacionalne vrednosti i specifičnosti. Briselskoj kvazi-Evropi, po meri novih Pilata i Iroda, pomeri novih Ana i Kajafa, nije ni potreban narod sa sadržajem, a pogotovo ne narod sa hrišćanskim sadržajem, narod sa bogotražiteljskom dušom. Ne, to bankarsku i hladnu Evropu lažnog boga mamona, briselski surogat Evrope koji sve otvore-nije propagira otvoreno antihrišćanski način življenja, ne samo da ne interesuje, već se tzv. EU na svakom koraku otvoreno bori protiv svega hrišćanskog. Primeri su nam i 1995. i 1999. godina, kada su Srbi prvo medijski satanizovani do krajnjih granica, a potom nemilosrdno bombardovani uranijumskim „humanitarnim“ i „milosrdnim“ bombama od iste te tzv. Evrope. Primer nam je i današnja namera tzv. EU (kojoj bi tačniji naziv bio Briselska unija, ili Bankarsko-antihrišćanska unija, ili prosto Unija „slobodnih“ zidara) da nam bestidno i potpuno bespravno oduzmu srce države, Kosovo i Metohiju, nudeći nam, kakvog li licemerja, svoje iskeženo, ružno i obezdušeno briselsko lice kao nagradu za ponuđenu nam izdaju i Boga, i svojih najsvetijih predaka, i, konačno, i samih sebe.
U stvari, tzv. EU početkom ove 2008. godine ne nudi Srbiji i srpskom narodu ništa drugo do ono što je i sam Satana nudio Bogočoveku Hristu na Gori Kušanja. Briselska unija nudi nam da se zbog trenutnih ekonomskih problema, koji su nam pre svega oni i stvorili dovođenjem Broza na vlast 1945. godine, i zbog povremene male gladi koja se ponekad u nama javlja, odreknemo podviga posta i molitve, odreknemo svetosavske filosofije života, odreknemo Živoga Boga, i uđemo u „big deal“ sa novim svetskim poretkom i njegovim idejnim tvorcem Luciferom. No, i mi treba da ove 2008. godine konačno i jednom zauvek kažemo toj tzv. EU i njenom duhovnom ocu Satani iste one reči koje je i Gospod Isus Hristos rekao starom duhovnom prepredenjaku pre 2000 godina: Ne živi čovek o samom hlebu, no o svakoj reči koja izlazi iz usta Božijih (Mt. 4,4).
Takođe, nama Srbima se početkom ove 2008. godine od strane Briselske unije nudi i da konačno i jednom zauvek napustimo siguran put, put Jevanđelja Hristovog, izaberemo „extreme way“ i prepustimo se izazovu skoka sa litice u dubine bezdana. Naravno, uz obećanje da nam se ništa loše neće dogoditi, jer će nas na dnu provalije sačekati anđeli koji će nas dočekati u svome naručju. Samo, koji anđeli? Oni pali i mračni, ili oni Bogu verni i sveti? Nije teško pogoditi. Dovoljno je videti kako, na primer, jedan od piona i pionira „new age“ civilizacije, lažni anđeo i generalni NATO sekretar iz 1999. godine, idejni komandant akcije vazdušnih napada na Srbiju, akcije koja je nosila naziv „Milosrdni anđeo“, Havijer Solana, uz bezbroj grimasa i mlataranja rukama grli predstavnike srpske diplomatije, kada mu isti dolaze uz osmeh i podaničke ponude. No, i ovde se opet treba ugledati na Bogočoveka Hrista i sasvim mirno reći činovništvu Bankarske unije i svim lažnim briselskim anđelima: I ovo je napisano: Nemoj kušati Gospoda Boga svojega (Mt. 4,7).
I na kraju, skoro je sasvim izvesno, uskoro će nam zapadni fariseji ponuditi, a njihovi satrapi u Srbiji gromko izreklamirati i svoju treću i poslednju šarenolašku ponudu. Sledi, dakle, još samo to da nam Unija „slobodnih“ zidara obeća sve ugodnosti ovoga sveta, sve prednosti ekonomskog razvoja u tzv. EU, sve ono što nam je tobož potrebno i što nam opet tobož može jedino dati niko drugi do njihov duhovni otac Satana. No, ako nam naši zapadni neprijatelji pokažu i sva carstva ovoga sveta i svo bogatstvo njegovo, i obećaju nam da će to sve pripasti nikom drugome nego baš nama Srbima, njihovim vekovnim „ljubimcima“, samo ako padnemo na kolena pred njima i poklonimo im se, treba im opet, no sada još jače i gromkije, odgovoriti Hristovim rečima: Idi od mene Satano, jer je napisano: Gospodu Bogu svome klanjaj se i Njemu jedinome služi! (Mt. 4,10).
A da je Satana zaista uvek samo lažov i prevarant govori i podatak da su mnoge članice tzv. EU tek sada uvidele šta su izgubili ulaskom u nju. Problem je samo u tome što sve nove članice Briselske unije, zajedno sa njihovim državnim vrhom, još uvek nemaju dovoljno volje, smelosti i snage da kažu sopstvenom narodu u šta su se uvukli i kako su nasamareni od strane tzv. Evrope. Oni čak nemaju skoro nikakvih instrumenata da svu tu prevaru i pljačku od strane zapadnih bankara, kada je jednom i uzažele objasniti svom sopstvenom narodu, zaista uspešno i objasne. To je stoga jer su im skoro svi masmediji u rukama briselskog ili njemu poslušnog kapitala. Najsvežiji primeri masovne kolonizacije i pljačke čitavih ekonomija od strane novih zapadnih imperijalista su Poljska, Mađarska, Bugarska i Rumunija. Ove četiri zemlje su u poslednjih nekoliko godina postale prave briselske kolonije, prave banana republike najvećih bankara i „slobodnih“ zidara novog svetskog poretka. Njihovi spoljni dugovi prema Briselu, Svetskoj banci i MMF-u su narasli do fantastičnih razmera, i kada uskoro dođu za naplatu otkriće se do kraja kakav je i bio cilj svetskih bankara u osnivanju tzv. EU. Ovaj neokolonijalni projekat već je, na primer, uspeo da uvuče Poljsku u dug od pre- ko 140 milijardi dolara. U sličnom položaju su skoro sve nove članice tzv. Evropske Unije. Nekoliko bugarskih prijatelja mi je potvrdilo isto. Osim enormnog povećavanja spoljnjeg duga, povećanja cena i masovnog odlaska mladih Bugara na tržište rada van granica otadžbine, sam život u Bugarskoj po stupanju u neokolonijalno ropstvo tzv. EU ne samo da nije postao bolji već mnogo teži nego ranije.
Nadam se da je posle gore rečenog dovoljno jasno šta se krije iza pompeznih priča o nekom novom zemaljskom raju zvanom EU, te i to ko nam je i sa ekonomske tačke gledišta prijatelj a ko to nije. Mi Srbi uskoro ćemo otvoreno birati između istinske ekonomske slobode i neokolonijalnog ropstva bezdušnim i antihrišćanskim bankarima ovoga sveta.
IZBOR JE NAŠ
Međutim, bilo bi dobro da shvatimo i to da ovako slobodno možemo govoriti i pisati možda još samo malo, možda još samo par godina, jer tiranska Briselska unija ne trpi istinsku slobodu ljudi i različitost u mišljenju. Ona o tome priča samo kada njoj tako odgovara zarad ostvarenja svojih imperijalnih ciljeva. Nama, pak, treba biti jasno da je takozvana EU sebe skoro potpuno predala služenju prolaznim kvazi vrednostima neutemeljenim na Jevanđelju Hristovom, na Njegovoj Ličnosti, Njegovoj spasonosnoj nauci i Njegovoj slobodi koju Sobom daje svakoj čovekovoj ličnosti koja zajedničari u Njemu i Njegovim večnim darovima. Briselski bankari nemaju niti su ikada i imali sluha za istinoljubivost i stvarnu slobodu govora i pisanja. O njihovoj privrženosti slobodi govora i ljubavi prema različitosti stavova mi smo se Srbi uverili posebno u periodu od 1991. do 1999. godine, a pogotovu kada su iz preizobilja „ljubavi“ prema drugačijem mišljenju bombardovali TV Beograd i ubili onoliko novinara.
Treba istaći i to da je takozvana EU, koja se široko prepustila službi gordome mamonu, u stvari bez ikakve realne šanse na dugovečnost. Ona je već sada zbog svoga bogoodstupništva osuđena na sigurnu i brzu propast. U njoj hara sve stravičnija duhovna pustoš, otvorena i ledena bezosećajnost za Večnu Božansku Ljubav i večni smisao ljudskoga života. Na kraju krajeva, u njoj neskriveno tutnji i jeziva mržnja prema Bogočoveku Hristu i prema svakome ko ne želi da ide njihovim, „evropskim“ putem.
Mi Srbi uskoro nećemo imati mnogo izbora. Ili ćemo poći za Hristom ili za mamonom. Ili ćemo hitati za Večnim i Blagim Isusom koji nam daje sva bogatstva Neba, svu slobodu od greha, smrti i Satane i sve ono što nam je potrebno na zemlji, ili ćemo, idući za raznim Solanama, Ešdaunima, Sarkozijima, Prodijima, Lajčacima i drugim slugama najkrajnje tame kojima je dah u nosu, završiti na smetlištu istorije.
Izbor je na nama, i pravi i istinski Srbi već ga znaju i osećaju. Takozvana EU je već predvidela da u njenom bezbožnom ustavu ne bude ni pomenuto ime Bog. Ona je već skoro potpuno odbacila Bogočoveka Hrista i time se uvrstila u red sigurnih gubitnika i u zemaljskom i u nebeskom smislu. Stoga naš izbor treba da bude jasan i nepokolebljiv, jer Gospodnje su reči sasvim nedvosmislene. Ili ćemo se priljubiti uz Boga i Njime živeti, Njime misliti, Njime ljubiti, s Njim biti i u dobru i u zlu, i na Golgoti i na Jeleonskoj Gori, i u radosti i u tuzi, ili ćemo opet silno postradati, te nas na kraju možda neće ni biti. Hristos nam stoga jasno otkriva večnu istinu i kroz Njegove sledeće premudre reči: Ja sam čokot a vi loze. Ko ostaje u Meni i Ja u njemu, taj donosi mnogi plod, jer bez Mene ne možete činiti ništa. Ko u Meni ne ostane, izbaciće se napolje kao loza, i osu- šiće se, i skupiće je, i u oganj baciti, i spaliti (Jn. 15,5).
Najdublje posmatrano, Srbija i nema drugog zdravog puta nego puta Jevanđelja Božijeg. Taj put jeste trnovit, ali je jedino spasonosan i u zemaljskom i u nebeskom smislu, i samo on vodi u Život Večni i daje sigurnost na zemlji. Taj put podrazumeva odlučno odbijanje saveza sa svim neprijateljima Gospodnjim, te prema tome i sa mamonu okrenutoj tzv. EU, jer opet nam ponavlja Svečovekoljubivi Hristos: Niko ne može dva gospodara služiti; ili će jednoga mrziti, a drugoga ljubiti; ili će se jednoga držati, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i mamonu (Mt. 6,24).
I zaista, nikakvi nam drugi saveti, osim saveta Božijih kroz savete Njegove Svete Pravoslavne Crkve, nisu ni potrebni. Samo onaj ko poukama Svetih bude hrabro hodio, ko iz dubine duše prezre probriselsku demonsku propagandu koja teče mnogim „srpskim“ masmedijima, imao se rašta i roditi. A Srbi su dovoljno mudar narod da prepoznaju šta im valja činiti i koga valja slušati u najtežim trenucima naše istorije. Samo istinski Srbi, Srbi verni Bogu, uvek znaju kojemu se carstvu treba privoleti. I hvala Bogu što je takvih Srba, Srba Makaveja, i danas na hiljade i hiljade. Oni se nikada neće pokloniti antihrišćanskom duhu tzv. EU, niti hodajućim živim mrtva- cima i okrečenim grobovima nekih novih Antioha.
Autor je sabrat Cetinjskog manastira i student Moskovske duhovne akademije