Неосновано хвалисање председника, премијера или министара за успешност економских мера Владе већ дуго у стручној јавности изазивају подсмех и не узимају се озбиљно.
Ових дана председник лично је наметнуо једну дилему – да ли је нула (0) нечега много или мало?! Ако питате обичног човека, рећи ће вам да нула значи ништа! Немаш ништа! Председник Александар Вучић, на привредним форумима и у јавности говори да се он нада да ће привредни раст до краја године бити нула процената (0%) и да ћемо по томе бити најбољи у Европи?! Тужно је слушати представнике власти да се хвале тиме да немамо ништа и да нас убеђују да смо најбољи у Европи! Никаква стручност не треба да схватимо и видимо бесмисленост реченог.
Велики проблем је то што Влада Србије нема јасну, конзистентну и предвидиву политику у кратком и средњем року. Узрок томе је да привредници не могу да планирају своје пословање и зато се у Србији општа привредна клима дефинише као несигурна и непредвидива, а код привредника влада велико неповерење и несигурност у мере Владе Србије. Ту никакво убеђивање представника власти да смо на добром путу и да је код нас боље него на другим местима не даје резултат.
Да су проблеми велики и озбиљни говори податак да је око 90% правних и физичких лица тражило и користило први мораторијум на плаћање обавеза који је Влада Србије понудила. Према подацима из Удружења банака, други мораторијум на плаћање обавеза према банкама искористило је невероватних 82% грађана и 69% предузећа. Укупна вредност првог и другог застоја у отплати обавеза износи око 3 милијарде евра. На то треба додати и 2 милијарде евра директних подстицаја привреди датих кроз „гарантну шему“. Ово нам све указује да је и привредни и банкарски систем у Србији пред сломом, јер је неликвидан да редовно сервисира месечне обавезе и поред око 5 милијарди евра директних и индиректних подстицаја које је добио у претходном периоду.
Из анкете о кредитној активности банака видимо да банке у наредном периоду перципирају повећани ризик пословања, што ће исходити пооштравањем стандарда одобравања кредита. Видимо, такође, да се највећи део захтева, у делу привреде, односи на кредите за обртна средства и за кредите за реструктурирање постојећих обавеза, а веома мало за инвестиционе кредите.
На ово треба додати и пад индустријске производње за период јануар-јун за око 1,4% у односу на исти период 2019. године, као и пад спољнотрговинске размене за око 8% у истом периоду. Да се ствар неће завршити на овоме, говори нам податак о расту цена пољопривредних производа у јуну месецу текуће године од око 7% у односу на годину дана раније, као и да је продаја некретнина у Србији у периоду јануар-јун опала за око 14%. То нам у перспективи говори да ће се проблеми манифестовати и у грађевинској индустрији у другој половини текуће године и у првој половини наредне године, ако се нешто не промени на боље.
Као одговор на проблеме, Влада Србије се вратила опробаним рецептима вођења политике – узимање од домаћих правних лица, посебно од микро, малих и средњих предузећа и предузетника, кроз слање инспекција и писање казни!! Навешћемо неколико примера вођења овакве политике владе Србије. Наиме, пореска инспекција је средином августа контролисала пекаре у Србији и констатовала „огромне“ проблеме у овом сегменту привреде, у виду неевидентирања промета и непријављивања радника. Такође, привредници су принуђени да о свом трошку издвајају додатна средства и доносе Правилнике у вези заштите од корона вируса! Напоменућемо да казнена политика може бити и до милион динара по прекршају, што је свакако озбиљна цифра за свакога, а дошло је и до затварања више стотина објеката микро, малих и средњих предузећа и предузетника!
Из Владе Србије и од њених саветодаваца поново се враћају предлози економских политика у виду замрзавања плата и пензија и покретање наградних игара у виду извлачења фискалних рачуна! Све то је јако неозбиљно и неодговорно од стране представника власти и посебно утиче на један од највиталнијих и значајних сектора српске привреде, а реч је о сектору микро, малих и средњих предузећа и предузетника. Једином генератору стварања средње класе, која је носилац друштва. Подсетићемо да последњих година овај сектор значајно учествује у економским показатељима. Он чини око 99% свих активних предузећа, запошљава око 2/3 свих запослених у нефинансијском сектору земље, учествује са преко 30% у извозу Србије и ствара око 30% БДП-а Србије!!
Стога, уместо размишљања колико ПДВ-а, пореза, акциза је наплаћено, председник и Влада морају да размишљају како да база, коју доминанто чине домаћа правна лица и из које се скупљају сви ти порези, преживи и ојача у наредном периоду.
Александар Танасковић
Председник Савета за економију, привреду и финансије Српског покрета Двери