Покушаји Владе Србије да грађанима прикажу да су мере које предузимају на плану економије добре, успешне и да имају позитиван резултат и на животни стандард и на развој и раст економије су свакодневни. Да ли је то тако и да ли је оно што прича власт истина или обмана?
Већ смо писали о утиску да власт користи само оне податке које јој иду у прилог, издвајајући на бесмислен начин податке из неке целине и без укрштања података који се могу међусобно поредити. Често се за поређење користе сасвим разнородни и неупоредиви подаци.
Из многобројних дискутабилних изјава премијера Владе Републике Србије г-ђе Брнабић издвајамо и изјаву да је запосленост у Србији стабилна и да се очекује даљи раст.
Министар за рад г. Ђорђевић је отишао најдаље, тврдећи у јулу месецу да је према показатељима запосленост у мају 2020. године порасла у односу на запосленост у мају 2019. године. и логично, из овога извлачи закључак да је Србија на добром путу.
Пратио га је и Републички завод за статистику са истом тврдњом.
До сумње у ове званичне изјаве долази ако се подаци компарирају са подацима Националне службе за запошљавање. Наиме, према подацима НСЗ-а, званичан број незапослених је, у месецу мају, повећан за око 10.000.
Ако је ситуација „стабилна“, како тврди премијер, или се број запослених повећава по тврдњи министра, како то да се у истом периоду истовремено повећава и број незапослених по званичној евиденцији Националне службе за запошљавање. Нема логике?!
Такође сумњу подгрева чињеница да још увек нема званичних података надлежних, да су изјаве дате на основу процена и да ће се право стање ствари знати тек од августа месеца, посебно након сагледавања података о неформалној запослености.
Тврдње представника власти да је стање стабилно, што се запослености тиче, изазивају сумњу и код представника струке!
Чланови Фискалног савета, баш као и представници Економског факултета у Београду, тврде да правих и реалних података о запослености у овом тренутку нема. Тврде такође, да у наредних месец или два нећемо видети реални слику како због законских ограничења и уговора о раду, тако и због државног програма исплате минималца за предузећа и предузетнике у приватном сектору, који су утицали на смањење, или барем на одлагање отпуштања запослених у делу формалне запослености.
Очекивања су да ће се неповољни трендови запослености, посебно у приватном сектору, наставити у другој половини године, а још драстичније наредне године. Већа и значајнија отпуштања се очекују непосредно по истеку програма државне помоћи за исплату минималца.
На неповољни тренд по питању запослености утицаће и значајнији повратак људи из иностранства, који услед пада привредних активности у свету неће имати посао тамо где су радили пре кризе.
Ниједна власт од 05. октобра до данас није достигла укупан број запослених из 2000. године од 2.264.000 запослених. Према томе изјава Министра за рад г-дина Ђорђевића, о 2.197.000 укупно запослених у Србији у месецу мају 2020. године и не представља никакав посебан податак.
Ако се узме у обзир да је на крају 2019. године укупан број запослених у Србији износио 2.202.000 запослена, онда се види и пад у односу на само који месец раније, па је евидентно да је радост министра без основа.
Остаје чињеница и да је ова власт простом променом начина регистровања запослених лица, само у току једне године у списак запослених увела безмало 200.000 људи. То је урађено у периоду када је Србија имала и негативне стопе раста БДП-а или стопе раста готово равне нули, па се из тога не може извући закључак да је повећање броја запослених последица повећања привредне и економске активности, већ административних одлука власти у том тренутку.
Не видимо ниједан разлог за задовољство представника власти, већ напротив све говори да морају бити веома забринути на основу анализе ових података. Нажалост, можемо најавити веома тежак и суморан период који нам предстоји, посебно у делу запослености, који ће отворити и низ других веома сложених и комплексних питања за ову власт.
Линк ка првом делу текста
Александар Танасковић: Мере Владе Србије – истина и лаж бр.1
Александар Танасковић
Председник Савета за економију, привреду и финансије Српског покрета Двери