На данашњој конференцији за медије одржаној испред Владе Србије, у организацији Српског покрета Двери, говорили су председник Двери Бошко Обрадовић и чланице Антикорупцијског тима Двери проф. др Тамара Миленковић Керковић и Радмила Васић. Тема конференције била је корупција у Србији кроз јавне набавке и капиталне инфраструктурне пројекте.
Бошко Обрадовић: Није спорно да су Србији потребни нови путеви, железница, болнице, београдски метро и да је ова власт доста урадила по том питању. Али – по коју цену? Чему пут у правцу у коме више нема народа јер у том крају су се сви одселили и више се нико не рађа? Добри су и корисни велики инфраструктурни радови, али зашто су сви преплаћени, зашто сваки на крају испадне више пута скупљи од првобитне цене и коме иде разлика у цени, зашто на свакоме морају да раде стране фирме, а домаће само као подизвођачи? Зашто од странаца узимамо кредите на које плаћамо камате уз услов да послове са државом морају да добију стране фирме из земље кредитора? Ако већ узимамо кредите онда то треба да радимо да бисмо упослили домаће фирме и за оно што ће повећати нашу запосленост, развој домаће привреде, наше плате и наш БДП. Грађевинарство је мајка корупције и овде се налази највећи простор за разне криминалне делатности. Сличан проблем годинама имамо и са намештеним тендерима у јавним набавкама и другим пословима са државом где више нема конкуренције и посао увек добија унапред познати и једини понуђач. Може ли тај једини понуђач бити неко ко није део владајућег режима и да ли овакво државно пословање значи отворену корупцију? Посебан проблем је што су у случају намештених тендера у питању народне паре од скупљеног пореза које неко противзаконито троши и краде, док ће у случају узимања кредита за велике инфраструктурне радове разлику у цени која се одлива у приватне и страначке џепове власти плаћати сви грађани Србије. За ову разлику у цени и ону коруптивну тендерску уградњу могло је много да се урадити и поправи у сфери здравства, културе, социјалне политике или образовања. Дакле, поштовани грађани Србије, када чујете овако нешто знајте да је неко на власти завукао руку директно у ваш џеп и да због тога нисте добили оно што вам следује од државе за вас и вашу породицу.
Проф. др Тамара Миленковић Керковић: Уместо обећане борбе против корупције СНС од доласка на власт наставља погубну неолибералну политику претходне власти и преузима својеврсни know how пљачке јавних финансија. Висока корупција у Србији омогућена је кроз два основна инструмента – вишеструко преплаћени капитални инфраструктурни пројекти и јавне набавке без конкуренције. Разлика у цени ових нетранспарентних пројеката закључених без конкуренције одлази у џепове политичке елите и са њом повезаних предаторских фирми. Тако се формирао политичко-финансијски картел под окриљем Српске напредне странке. Јавне набавке, јавно-приватна партнерства и међународни тендери закључени без конкуренције одвијају се на монополисаном тржишт и ова коруптивна пракса је сваке године све већа. Само у 2020. години у сто највреднијих уговора потрошено је три милијарде евра, а просечан број понуђача био је 1,27 по уговору, док у 79 уговора конкуренције није ни било. Изградња капиталних инфраструктурних пројеката уз учешће међународних финансијера и извођача, а по ценама многоструко вишим од тржишних је други начин коруптивне праксе. Из године у годину вредност ових капиталних инвестиција расте, уговори се закључују углавном са истим компанијама и финансирају преко исте банке. Изградња путева, коридора, „брзих пруга“ остварена путем 28 ових међународних уговора закључених током 2019. и 2020. год. директном погодобом кошта Србију око четири милијарде евра, док је на почетку ове године са истом кинеском фирмом China Road and Bridge Corporation (CRBC) закључен уговор вредан 3,2 милијарде евра за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода и изградњу канализационе мреже. Цене које су најављене за спалионице отпада из ових пројеката три пута су веће него оне на светском тржишту, а исто важи и за пројекат београдског метроа. Ради се о системској корупцији највишег ранга која се финансира новцем осиромашених грађана Србије и основни је генератор највишег јаза између богатих и сиромашних, који је у Србији највиши у Европи.
Радмила Васић: Београд је прави пример како се новац из буџета Републике Србије, преко буџета града Београда, извлачи и слива у приватне џепове функционера СНС, на рачуне спонзора СНС или самој СНС за “обезбеђивање“ победе на следећим изборима. Последњи, најскупљи пројекат је свакако МЕТРО, чак три пута скупљи од свих еврпоских метроа, најлуксузнији и најлепши, али потпуно погрешан метро у Београду кога ће отплаћивати цела Србија и који ће нас коштати 6 милијарди евра, кроз кредите којима ће бити задужени и наша деца и унучићи, а који неће решити саобраћајне проблеме. Следећи потпуно погрешан пројекат са дуготрајним и несагледивим последицама по екологију је свакако спалионица комуналног отпада у Винчи, која ће коштати 1, 6 милијарде евра, а која ће од Београда направити “Обреновац број 2“. Ту је и потпуно обесмишљен Трг Републике од, званично, 6,4 милиона евра, а незванично много више, затим музичка фонтана од 1,8 милиона евра, најскупља новогодишња јелка на свету по цени од 83 000 евра, новогодишња расвета од преко 1,7 милиона евра, поклањање Сава Центра и Београђанке, реконструкција Скадарлије чији се укупан износ крије, реконструкција улица Краљице Марије, Џорџа Вашингтона и Цара Душана која нас кошта 11,5 милиона евра и то за нешто више од 3 километра пута, фантомски путеви на Звездари од милион евра и још много тога. Српски покрет Двери ће испитати сваку незакониту радњу и покренути судске поступке који ће резултирати одузимањем незаконито стечене имовине, укључујући финансијску и кривичну одговорност и лустрацију за све прекршиоце закона.
Целу конференцију замедије овим поводом можете погледати овде: