Српски Покрет Двери - Лого
Search

У организацији Српског покрета Двери данас је у Медија центру у Београду одржан трећи по реду округли сто инспирисан новим Прогласом Двери „Промена система – сигурност за све“.

Тема новог округлог стола била је „Како до обнове демократије у Србији“, а учешћа су узели једни од највећих домаћих стручњака за ову тему: др Газела Пудар Драшко, директор Института за филозофију и друштвену теорију, проф. др Ђорђе Павићевићпроф. др Небојша Владисављевић и доц. др Јелена Лончар са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, др Петар Матић из Института за политичке студије, др Ирена Фикет, научни сарадник Института за филозофију и друштвену теорију, Владимир Марјановић, председник Центра за хришћанско-демократске студије, и др Андреј Митић, председник Форума за националну демократију. Модератор округлог стола у име организатора био је Бошко Обрадовић, председник Српског покрета Двери, са идејом да на овај начин Двери дају допринос отварању дебате у нашем друштву.

     У својој уводној речи којом је отворио овај скуп Бошко Обрадовић је рекао следеће: „Данас смо се сабрали да разговарамо о кризи српске демократије, или – тачније речено – слому демократске културе, демократске дебате, демократских процедура и демократских институција у Србији. После недемократских и противуставних избора 21. јуна демократија је дефинитивно урушена и као да је умрла у Србији. Трагична је чињеница да смо се после 30 година од обнове вишестраначја у Србији вратили на једнопартијски систем и да се изнова боримо за елементарне демократске вредности. Зато се данас питамо како до обнове демократије у Србији?

Проблем нису само актуелни недемократски режим, заробљене институције, неслободни медији и лажни избори. Проблем је у дубински и тиче се (само)искључења грађана из политичке партиципације уопште. Постоји опште грађанско незадовољство политиком и политичком понудом у Србији. То се не решава само променом власти већ је потребна промена комплетног недемократског политичког система. То значи повратак партиципативној демократији, већем укључењу грађана у политику и одлучивање, већем броју референдума на свим нивоима, јер избори нису и не могу бити једини начин политичке партиципације, као и применом свих других облика савремених модела демократије, као што су директна демократија, дигитална демократија, делиберативна демократија… Данас на овом округлом столу имамо највеће домаће стручњаке за ове теме и сигуран сам да ћемо добити много веома конкретних одговора на задату тему како до обнове демократије у Србији, а од тога не видим важнију и актуелнију тему у нашем друштву. Друго и подједнако важно питање јесте да ли ће ово бити само почетак или крај друштвеног дијалога, да ли ће медији показати интересовање да помогну у овој мисији која пледира на опште добро, како ће на овај позив реаговати остали политички и друштвени актери, а како грађани без чијег буђења и укључења нема обнове демократије.

Демократија нам је данас потребнија више него икад. Без демократских избора не можемо и нећемо бити слободна и демократска земља. Исто се односи и на институције, медије, политичку културу и друштвени дијалог. Бројне крупне, контроверзне и нерешене теме, попут мигрантске кризе, обавезне вакцинације, биоетике, угрожених људских права и слобода – траже демократски одговор. И то је једини исправан одговор на све велике друштвене теме и дилеме. За Србију би данас било најкорисније да све генерације крену у школу демократије из почетка и да се као грађани и друштво у целини подсетимо кључног значаја демократских вредности и процедура за једну државу, њене институције и будућност“, закључио је Обрадовић.

 

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: