Оно што данас недостаје у опозицији јесте комуникација без обзира на све наше идеолошке и друге политичке разлике. Нека свако самостално развија своју политичку организацију, представља свој програм и ради на задобијању нових бирача, али то не искључује већи степен сарадње између нас на смени актуелне власти. Нико сам не може да победи садашњу власт нити је могуће било шта урадити на изборима ако нема синхронизованог наступа опозиције.
Већ сам јавно понудио и поновићу неколико принципа на којима би та нова комуникација и сарадња могли да функционишу. Сви који желе да буду део договореног наступа опозиције треба да се обавежу да нема сарадње са владајућом странком, али ни повратка на бивши режим. Поента је да сарађујемо не само на смени ове власти већ и комплетног корумпираног система. То подразумева, пре свега, договор о међусобном ненападању, што би спречило било какво разочарење међу опозиционим бирачима и подстакло њихову изборну мотивацију. Друга важна ствар је посебна кампања за повећање излазности и мотивисање апстинената да гласају, што може само да буде на корист опозиције. Такође, без обзира у колико опозиционих колона ћемо наступити на следећим изборима, сви заједно треба да позовемо бираче да гласају против владајућих странака и да своје поверење пруже некој од изборних листи опозиције према свом личном идеолошком или другом избору. Сви заједно треба да сарађујемо и на бирачким местима и да сви чланови бирачких одбора испред опозиције наступају као један тим у борби против било каквог облика изборне крађе.
Након што се кроз међустраначки дијалог са или без европских посредника изборимо да следећи избори буду слободни и поштени, остаје нам као најважније питање у колико опозиционих колона треба изаћи на те изборе. О броју опозиционих колона треба консултовати истраживаче јавног мњења и видети да ли једна изборна листа опозиције више доноси или односи гласове, тј. да ли је бирачи желе или ће многи због некога на тој заједничкој листи остати код куће. Да ли је у овом другом случају онда боље ићи у неколико јасно профилисаних идеолошких колона где ће сваки глас бити сачуван, а све колоне ће прећи изборни цензус. Све опозиционе колоне морају тако пажљиво и паметно бити направљене да нити једна не сме остати испод цензуса. Наравно да постоји и опција да је ипак боља референдумска атмосфера и заједнички наступ комплетне опозиције са једним заједничким председничким кандидатом на председничким изборима, с обзиром да ће ови избори бити доминантни у односу на друге који се буду одржавали у истом термину. У том случају заједничку листу треба имати и на парламентарним и на београдским изборима, али о томе не треба нагађати већ консултовати грађане.
Коначно, треба се обратити и бирачима власти јер без одлива дела гласача власти ка опозицији нема победе над влашћу. То је могуће само ако се понуди конкретан програм тог новог система у коме ће бити исправљене бројне досадашње неправде. Са овако озбиљном платформом победа опозиције је више него могућа.
[ngg src=“galleries“ ids=“442″ display=“basic_thumbnail“ thumbnail_crop=“0″]
Целу конференцију за медије овим поводом можете погледати овде: