Садашња Влада Србије на челу са Аном Брнабић и Зораном Михајловић више подсећа на колонијалну управу у једној окупираној држави него на суверену власт.
Борба за бољи живот грађана свакако није уништавање здраве животне средине, загађење ваздуха, воде, земље и хране. Између екстрапрофита страних компанија и здравља грађана бирамо здравље наших грађана, док је и у економском смислу за нас важније да очувамо здраву животну средину, домаћу пољопривредну производњу, туризам и све оно што може да буде основ домаћег економског развоја и здравог живота.
Зорана Михајловић намерно избегава да одговори на кључна питања: Зашто друге европске државе које располажу резервама руде литијума не отварају руднике у својим земљама већ улажу код нас? Може ли да наведе једну земљу у којој је пословао „РИО ТИНТО” а да иза себе није оставио еколошку катастрофу? Због чега био у Србији било другачије? Како је „РИО ТИНТО” почео да откупљује сеоска имања у Лозници када још увек нису урађене студије о угрожености животне средине и није добио дозволу за отварање рудника?
Много питања од којих Зорана Михајловић бежи јер смо је поново ухватили у новом лобирању за стране интересе у срцу Владе Србије.