Председник Српског покрета Двери Бошко Обрадовић и потпредседник ИО Двери Славиша Милетић данас су предали Влади Републике Србије друго Зелено писмо. Зелена акција Двери редовно доставља властима на републичком, покрајинском и локалном нивоу зелена писма којима мапирамо највеће проблеме у заштити животне средине и нудимо конкретна решења у овој области.
На прво Зелено писмо Влади Србије, предато још у новембру 2020. године, нисмо добили одговор, али су се проблеми у њему изложени додатно усложили, пре свега када је у питању загађење ваздуха, илегална сеча шума, уништавање зелених површина у градовима, угрожавање природе и посебно заштићених природних добара. Ово друго писмо адресирано је на Министарство за рударство и енергетику и министра Зорану Михајловић, која је најодговорнија за издавање дозвола за изградњу мини-хидроцентрала а сада и за истраживање руда и изградњу рудника од стране злогласне стране мултинационалне компаније РИО ТИНТО широм Србије. 
У писму које је достављено Влади Србије, а које је у име Српског покрета Двери потписао Бошко Обрадовић, стоји: „Грађани Србије који живе у областима рударских басена већ страховито пате услед изузетно лошег Закона о рударству који у спрези са Законом о планирању и изградњи доводи до кршења Уставом загарантованих права грађана на неометано коришћење приватне имовине, на здраву животну средину и на учешће у доношењу одлука у локалној самоуправи. И до сада су грађани Бора, Смедерева, Костолца, Лазаревца били жртве загађења, нездравог ваздуха и других опасности по здравље, а са новим истраживањима руда и отварањем нових рудника прети нам потпуна катастрофа по животну средину. Грађани Србије устају у одбрану своје угрођене природне средине од Јадра и Рађевине, преко Добриње до Прањана, а слични народни устанци се могу очекивати и у другим местима где су најављена нова рударска истраживања као што су Ваљево, Мионица, Љиг, Пријепоље, Врање… Грађани свих ових места, али и Србије у целини не желе „РИО ТИНТО” који је свуда у свету где је радио оставио еколошку пустош и руководи се само интересима екстрапрофита уништавајући културно-историјске споменике, животну средину и здравље људи. Разумемо шта је интерес „РИО ТИНТО”, али не разумемо шта је интерес државе Србије и зашто Влада Србије стаје на страну мултинационалне компаније а не еколошке и здравствене безбедности својих грађана.
Захтевамо да све локалне самоуправе у Србији морају да се питају за сагласност за све истражне радње на својој територији и морају имати значајно веће учешће у таксама које се наплаћују на име ових истражних радњи. Мора се оставити дискреционо право локалним самоуправама да кажу НЕ рударству у свом крају.
У вези са овим тражимо да се поништи План посебне намене за рудник литијума у Лозници јер је донесен без валидних, обавезних и довршених пројеката рудника и фабрике за производњу литијума. Овај илегални документ донешен је у садејству компаније „РИО ТИНТО” и одређених чиновника у Вашем министарству и Влади Србије. То што овакве планове доноси Влада сматрамо противуставним јер је грађанима онемогућено да несметано користе своју имовину, да буду питани о оправданости и прихваљивости истражних или експлоатационих радова, а бивају изложени систематској злоупотреби института јавног интереса и експропријације. Захтевамо хитно увођење уредбе или закона о обавезној дистанци грађана од свих рударских радова на целој територији Србије на минимум 500м (обавезни заштитни појас – зелени појас уз обавезно расељење по тржишним условима). Тражимо хитно и драстично повећање рудне ренте за све врсте рударских радова на ниво барем 20% од вредности минерала на светском тржишту а не као до сада од добити компаније. Коначно, захтевамо да компанија „РИО ТИНТО” због своје негативне пословне историје буде забрањена у Србији, а сви њени даљи радови на отварању рудника заустављени.
Ми нисмо против истраживања руда и рударства у Србији, али питамо зашто се ово природно богатство даје у руке страних мултинационалних компанија, да ли су испоштоване све процедуре процене утицаја на животну средину, да ли се тим путем уништавају друге компаративне предности српске привреде као што је пољопривреда, и зашто је рудна рента толико ниска да не може да покрије ни трошкове који наступају по животну средину у рударским басенима у Србији?“
Славиша Милетић, иначе мештанин из села Недељице код Лознице које се нашло на удару компаније „РИО ТИНТО” и новог рудника у овом крају, а који се недавно обратио и мештанима Добриње у општини Пожега и Прањана у општини Горњи Милановац који су се нашли у истом проблему, овим поводом изјавио је следеће: „Обраћам се као мештанин села Доње Недељице и представник људи који сведоче о свим овим проблемима са којима се данас суочавамо иако до самог отварања рудника још увек није дошло и како, према сведочењима запослених у компанији „Рио Тинто“, то треба да се деси тек 2023. године. С обзиром на то да је компанија започела истраживање још давне 2004. године, а да мештани и јавност нису били упознати са тадашњим намерама ове озлоглашене мултинационалне компаније, ми смо упали у једну замку и дозволили да дође до тих истражних радњи. Данашња власт све своди на одлуке које је наводно пређашња власт дозволила, али ово би била једна идеална прилика да садашња власт исправи све грешке претходне власти. Оно што је важно да кажем је то да је врло занимљив пут актуелне министарке Зоране Михајловић, која је од Министарства енергетике, преко Министарства грађевинарства, данас поново стигла до Министарства рударства и енергетике, а све према потребама ове озлоглашене мултинационалне компаније „Рио Тинто“. Зорана Михајловић је агент страног интереса јер не ради ништа у интересу грађана, мештана Лознице, Јадра и околине и других угрожених подручја, већ све ради у интересу мултинационалних компанија. Најобичнијом претрагом на интернету можемо пронаћи какав је ефекат остављала компанија „Рио Тинто“ у свим земљама где је обављала своја рударска ископава, а то су пустош, завађен народ и изазвани ратови у којима је десетине хиљада људи страдало. То је јако важно да се зна и зато сведочимо о томе да су мештани Лознице, Крупња, Мионице, Ваљева, Љига, Пожеге, Косјерића, Горњег Милановца, Пријепоља и Врања устали и одлучно рекли „НЕ“ геолошким истраживањима било које компаније. Влада и министри, нарочито Зорана Михајловић, убеђују нас да је литијум ресурс 21. века. Најважнији ресурси у овом тренутку су здрава храна, здрава вода и здрав ваздух. Литијум као потребна сировина за прављење батерија јесте важнак, али не желимо да се то дешава у нашим крајевима јер знамо да су наша највећа налазишта у овом тренутку на граници између Немачке и Чешке, али Немци и Чеси никада нису дозволили било каква геолошка истраживања, а камоли било каква ископавања, јер је естракција литијума као процес изузетно опасан за еколошку слику. Еколошка слика може бити промењена и на међународном нивоу, а онда се поставља питање колике ће бити еколошке таксе које Србија мора потенцијално платити у случају да угрози Дрину. У сваком случају, мештани из свих побројаних делова Србије су апсолутно сложни, без обзира на страначке и идеолошке разлике, да се заједнички боре против овог проблема. Још једном позивам људе, било да су они страначки, нестраначки, припадници одређених еколошких удружења, припадници, сипматизери или гласачи Српске напредне странке, Социјалистичке партије Србије, Српског покрета Двери или било које друге странке, да је потребно да будемо сложни и да одлучно кажемо НЕ ископавању литијума и угрожавању целог региона, а могу да кажем и овог дела Европе.“
Целу конференцију за медије овим поводом можете погледати овде: