Бошко Обрадовић: Уместо отвореног писма колегама у опозицији

      Имам обавезу према свим грађанима Србије који су бојкотовали изборе 21. јуна на свим нивоима да још једном објасним своју изјаву да „више нисам за бојкот избора“, која је у току јучерашњег дана злонамерно извучена из контекста и пренета на бројним режимским медијима који иначе никада не прате рад Српског покрета Двери. Ово обраћање истовремено представља и моје отворено писмо свим колегама у опозицији у вези са актуелном свеопштом политичком кризом у којој смо се нашли.

 

Бојкот лажних избора је успео. Раскринкао је недемократску власт и пред домаћом и пред страном јавношћу. Довољно је видети како изгледа нови сазив скупштине и уверити се зашто тако нечему није требало дати легитимитет. И сама власт је признала успех бојкота тиме што је скратила мандат Скупштини и Влади са четири на годину и по дана, упркос томе што има апсолутну парламентарну већину. Дакле, овај лажни скупштински сазив и прелазна Влада биће распуштени за нешто више од годину дана, а можда и пре уколико власт процени да треба што раније да иде на изборе и избегне последице економске кризе која куца на врата. Бојкот је, дакле, био веома подесна и успешна алатка у нашој борби за демократске изборе, иако је за нас као народ и државу трагично да смо се после 30 година од обнове вишестраначја у Србији вратили на почетак и да се изнова боримо за елементарне демократске вредности: слободу медија и слободу избора.

Али, ако власт не пристане ни на какве суштинске промене изборних услова кроз најављени дијалог са опозицијом, ако су Ивица Дачић и Гордана Чомић ту само да би одлагали дијалог, ако је све само представа, фолирање и замајавање да би се потрошило време до избора а да се ништа не промени – шта онда? Да ли је решење нови бојкот? Ја мислим да није, и само у том смислу више нисам за бојкот. Ово је само мој лични став, о њему није разговарано на руководећим органима Српског покрета Двери, који су једини статутарно надлежни да донесу такву одлуку (а не ја), нити сам о томе разговарао са колегама у опозицији. Изнео сам своје лично мишљење зато што не верујем овој власти и не желим да нас праве будалама и доведу пред свршен чин, тако што ће брзо проћи читава следећа година, а ништа се неће променити на боље. Зато сам, уосталом, у више наврата и позвао Ивицу Дачића да се изјасни и хитно сазове консултације између власти и опозиције на којима бисмо се договорили кад почиње дијалог, кад се завршава, тј. колико остаје времена до избора и шта су гаранције да ће договорено заиста бити и спроведено, јер се овој власти апсолутно ништа више не може веровати на реч, па чак ни ону потписану. Дачић се мора истерати на чистац и не сме се дозволити одлагање почетка дијалога и поновно фингирање дијалога као пре лажних избора 21. јуна.

 

Знам, рећи ће многи, али то ЕУ неће дозволити. Да ли сте сигурни у то? Како су се сагласили са одржавањем лажних избора 21. јуна, организујући ону фарсу од скупштинских преговора? Шта ако делегација Европског парламента поново зажмури на недемократски режим у Србији из ко зна каквих својих интереса и дилова са Вучићем? Шта радимо онда? Поново бојкотујемо изборе и чекамо ЕУ да нам неки следећи, трећи пут помогне – за неколико година, или никад? Да ли сада разумете зашто више нисам за бојкот?

Немам ништа против да дијалог између власти и опозиције под покровитељством Европског парламента буде одржан и успе. Али, шта ћемо ако се то не деси? Грађани Србије немају више времена да чекају демократију, слободу и правду. За њу морамо сами да се изборимо. То нам нико неће поклонити. Ако то нисмо способни онда заслужујемо ову власт и лажне изборе. Када сам, дакле, рекао да више нисам за бојкот – то је значило само једно: да сам за много активнију борбу за слободне и поштене изборе пре тога, а не ослањање на нови бојкот, као и за паметан опозициони наступ после тога на изборима како бисмо сачували сваки глас који је против ове власти на свим изборним нивоима.

Моје питање, поштоване опозиционе колеге и поштовани грађани Србије, гласи – шта нам је чинити? Докле ћемо да трпимо понижење и лажи? Како ћемо да одбранимо своје достојанство и будућност Србије? Бојкот, у том смислу, више није решење. Не смемо да дозволимо одржавање недемократских избора. Једноставно не смемо, како знамо и умемо. Од тога зависи наша будућност и да ли ће нам деца остати овде или отићи у иностранство.

Како другачије? Против једне недемократске власти сва мирна и ненасилна демократска средства отпора су дозвољена. Моја идеја је била само да на време отворим дискусију о ономе што нас чека у 2021. години већ за неколико недеља, као и да се на време за то спремамо.

Свестан сам да ће ове моје изјаве бити злоупотребљене за режимску и унутаропозициону пропаганду против мене лично и Двери, са лажним вестима да смо били за бојкот а да смо сада за изборе. Не осврћем се на те злонамерне тврдње већ покрећем јавну расправу на тему како ћемо се супротставити новим недемократским изборима ако дијалог између власти и опозиције не успе. Што се тиче коначног става Двери по питању изласка на будуће изборе, надлежни руководећи органи Српског покрета Двери изјасниће се о томе када избори буду расписани и када видимо резултате ове наше борбе за демократске изборе.