Основни захтев бојкот опозиције био је да изборни услови буду слободни и поштени. Не видим како до тога може да се дође сем дијалогом, каже у интервјуу за „Блиц“ Бошко Обрадовић, лидер Двери.
Лидер овог покрета истиче за „Блиц“ да су бојкотом изгубили место за говорницом у Скупштини и буџет, али сматра да овај потез није био грешка, јер „захваљујући бојкоту власт је притерана уза зид да мора да разговора са опозицијом први пут после 10 година“.
Били сте оштар заговорник бојкота, данас сте први и једини из екипе бојкоташа који учествује у дијалогу са властима које предводи Александар Вучић. Шта се догодило у међувремену?
Основни захтев бојкот опозиције био је да изборни услови буду слободни и поштени. Не видим како до тога може да се дође сем дијалогом. Уосталом, колеге из бојкот опозиције такође воде дијалог са влашћу, само уз посредовање делегације Европског парламента, у чему такође учествујемо и ми из Двери. Лично сматрам да то има мање смисла јер тамо делегацију власти предводи Орлић, који се свакако ништа не пита и ни о чему не одлучује у СНС.
Појавили сте се недавно у вили Мир на састанку са делегацијом РС што је изазвало бурне реакције, махом негативне. Откуд ви тамо?
Српски покрет Двери је увек био и биће тамо где се бране српски национални и државни интереси. Ви сте једни од ретких новинара који је констатовао да смо тамо били да бисмо се сусрели са највишом политичком делегацијом Републике Српске, коју су чинили председници свих тамошњих водећих странака власти и опозиције. Тај разговор је трајао пуна три сата и имали смо прилику да од њих директно чујемо којим су све притисцима и изазовима изложени. У тренутку када сви они долазе у Београд и желе да се виде и са опозицијом у Србији, сматрали смо некоректним да ми на то не пристанемо зато што је ту присутна и наша власт. Александар Вучић је тај сусрет искористио за сопствени политички маркетинг и изазивање сукоба у опозицији, што иначе увек чини са свим што ради, али то нас није поколебало да смо учинили исправну ствар: очување Републике Српске и интереси српског народа у БиХ су изнад дневне политике, и ту све политичке опције у Србији треба да пруже јединствену подршку РС без обзира на све наше идеолошке и политичке разлике.
Да ли сте сагласни са ставом да вам се странка готово угасила због бојкота? Јел’ данас мислите да је таква одлука била грешка?
Српски покрет Двери никада није био активнији него данас. Већ три месеца смо у самосталној предизборној кампањи „Од породице до породице“, у оквиру које представљамо наш програм за промену система, породичну политику, економски и еколошки патриотизам заснован на подршци домаћој привреди и пољопривреди, као и заштити животне средине. Лично сам обишао 24 града и општине и осећам све већу подршку грађана идеји да овде више није довољна смена власти већ нам је потребна промена комплетног корумпираног политичког и правосудног система који траје више од 30 година. Бојкот дефинитивно није био грешка јер захваљујући бојкоту власт је притерана уза зид да мора да разговора са опозицијом први пут после 10 година, јер је и домаћој и међународној јавности јасно да је парламент у коме нема опозиције бесмислен и недемократски. Тачно је да смо много изгубили бојкотом у смислу скупштинске говорнице, могућности за коришћење просторија и буџета за политички рад, али смо добили на принципијалности и на тежини у овим преговорима са влашћу.
Пре две године сте били у групи која је током протеста „1 од 5 милиона“ упали у РТС. Пре неколико дана смо видели ваше гостовање на РТС. Твитераши кажу иронично „Бошко освојио РТС“. Да ли су услови данас бољи него пре две или три године, па сте пристали да гостујете?
Управо тако: оно за шта смо се борили кроз парламентарне наступе, на протестима или кроз штрајк глађу, за то смо се и изборили, мада само делимично за сада. РТС је отворенији за опозицију. Наше активности се свакодневно преносе у „Шта радите, бре“, уведена је дебатна емисија „Реч на реч“, а однедавно и политички блок у „Јутарњем програму“. Свега тога није било пре годину дана, и то све важи за све у опозицији, а не само за Двери. Лично са тим нисам задовољан и зато сам у одговору на папир који су Радној групи за међустраначки дијалог у Народној скупштини доставили РТС и РТВ тражио прецизирање статуса опозиције у осталим информативним емисијама од септембра.
Како изгледа дијалог власти и опозиције. Да ли вам је председник Србије нешто обећао?
Једино што је на оба колосека досадашњих разговора између власти и опозиције до сада договорено јесте да ће дијалог бити завршен и примењен најмање шест месеци пре одржавања следећих избора у Србији. Ако су избори крајем марта или почетком априла следеће године, то значи да међустраначки дијалог на оба колосека мора бити готов најкасније до краја септембра. Ово се посебно односи на договоре око слободе медија јер ми инсистирамо на равноправном медијском третману свих будућих изборних учесника не само у месец дана изборне кампање већ у читавом предизборном периоду од шест месеци, и не само на јавним медијским сервисима већ и на свим телевизијама са националном фреквенцијом, као и свим медијима од републичког до локалног нивоа који се финансирају из буџета. Такође, за нас је пресудно шта ће бити контролни механизам преко кога ће опозиција моћи да надгледа примену онога што смо се договорили, односно комплетан предизборни и изборни процес. Одговора власти још увек нема на то као и на друге кључне наше захтеве кроз које смо дефинисали како да се уреди Јединствени бирачки списак, промени састава РЕМ-а, заустави притисак на бираче, спречи функционерска кампања, организује контрола изборних резултата у РИК-у… Очигледно је да су се запетљали у ова два дијалога и да не знају како да изађу из тога, па су све одложили за крај августа када ћемо, надамо се, коначно знати њихове одговоре на наше захтеве.
Јесте ли чули критике да нешто слабо у последње време критикујете власт и Александра Вучића?
Од кога? Од оних који леже на Твитеру и никада их није било на улици када смо на протестима добијали батине од полиције?
Ја сам на Твитеру чак видела да је „Бошко Обрадовић на оној страни која му више да“. Како ви то кометариштете?
Као тешку увреду. И несхватање да постоје људи који нису на продају ни садашњој ни бившој власти.
„Бошко је Ђиласов човек“, „Бошко је Вучићев тројанац“, „Бошко је човек службе, убачени елемент…“… Чији сте ви човек, господине Обрадовићу?
Свој. Народни. Слободан и независан. То их мучи: што нико од њих не може да нас контролише. И што дајемо наду људима да не морамо да се вртимо у зачараном кругу истих политичких фаца већ 30 година већ да можемо да изађемо из њега и да коначно дође до смене политичких генерација.
Последње истраживање агенције Фактор плус које је „Блиц“ објавио каже да су Двери на републичком нивоу на 2 одсто, а у Београду на 1 одсто. Како то коментаришете?
Као велики напредак јер нас у претходним истраживањима уопште није било. Ако узмете у обзир да су то истраживања која се објављују у интересу владајућег режима, онда слободно дуплирајте подршку Дверима и онда смо негде на реалном. То је, наравно, мало, и ми са тим нисмо задовољни, али ако узмете у обзир у каквом ненормалном политичком поретку живимо, плус пандемију која је добродошла свим властима у свету да умртве политички живот, и сам опстанак у овим условима је велика шанса за даљи рад и успех.
Да ли има ваше личне одговорности у томе што сте политичким одлукама и потезима које сте вукли практично ослабили странку?
Наравно да моје личне одговорности има највише у Српском покрету Двери, с обзиром на функцију на којој се налазим, и зато на сваких шест месеци Главном одбору Двери подносим извештај о свом раду. Тако ће бити и на следећој седници у септембру. Заборавили сте да поменете и ону другу опцију: да је Председништво Двери на челу са мном својим политичким одлукама и потезима ојачало нашу политичку организацију у последњих неколико година.
Шта имате против вакцинације? Или обавезне вакцинације? Да ли разумете да се никада нећемо решити короне док се већина човечанства не вакцинише? Да ли знате колико је људи умрло и колико ће тек умрети? Да ли знате колико је опасна свака изјава против вакцина, посебно од стране оних који о томе немају појма већ шире ужасне теорије завере?
Двери нису против вакцинације, али јесмо против обавезне вакцинације. Имунизација становништва путем вакцинације је несумњиво цивилизацијска тековина која је спасила човечанство од бројних заразних болести. Раније је било мање вакцина и углавном су биле домаћег порекла, сада им више нико не зна број и углавном су страног порекла. То изазива бројне контроверзе и морате разумети сумњичавост код одређеног и не малог броја грађана. Како веровати Златибору Лончару или Предрагу Кону на реч? Један је био део криминалног Земунског клана, а други криминалне куповине вакцина пре 10 година, које су бачене у канту за смеће услед неупотребљености док се неко масно обогатио путем тих комбинација.
Зар не мислите да је неумесно борити се за гласове антиваксерском причом?
Не припадам антиваксерском мишљењу, али разумем скепсу према страним и непровереним вакцинама које су тако брзо направљене, а знамо колико је данас моћна фармацеутска индустрија за коју више нисмо сигурни да ли је њихов интерес повећање профита путем развоја болести или заштита здравља. Слобода избора мора да постоји јер је то Уставом загарантовано право сваког грађанина да одлучује о своме здрављу.
*Извор: Дневни лист „Блиц“
Фото: Зоран Лончаревић/РАС СРБИЈА