Политичка историја показује да увек када се недемократски режими суоче са великом кризом и бивају доведени у питање они прибегавају отварању великих националних и државних тема како би скренули пажњу јавности са политичких проблема које су проузроковали. Тада се појачава режимска реторика која говори о спољној угрожености државе и позива народ на општу мобилизацију у одбрану виталних националних и државних интереса. Позивајући на национално јединство у заштити државе власт заправо штити себе и свој голи опстанак. Под плаштом борбе за одбрану државе крије се одбрана владајућег режима.

       Ових дана имамо појачану медијску припрему за нешто слично на српској политичкој сцени. Недемократска власт, огрезла у криминал и корупцију, најављује велике стране притиске на нашу државу по питању Косова и Метохије и позива на окупљање свих патриотских снага око очувања државе. Главно питање гласи: да ли Вучићева власт на овај начин заиста брани Косово и Метохију у саставу Србије или опстанак сопственог режима по сваку цену?
 
Да се разумемо: нема сумње да се појачавају међународни притисци на Србију да призна лажну државу Косово. То се види по набујалим нон-пејперима који се појављују готово свакодневно и значе пробне балоне за разна могућа сценарија разрешења будућег статуса КиМ.
 
Такође, у сусрет немачким изборима ове године и француским следеће, расте очекивање тренутних власти у две најмоћније европске државе да се питање КиМ што пре коначно реши како би могли да га прикажу као своје заслуге у току тамошње предизборне кампање.
 
Обично се овако сложена геополитичка питања на Балкану нису решавала док се не укључе и Американци, а у последње време видимо и њихово постепено укључивање, што говори о реалној претњи да се притисак на Србију убрзава и повећава. Циљ западних сила је изнова на супротној страни од српских националних и државних интереса и води ка дефинитивном признању лажне државе Косово од стране наших власти, њеном учлањењу у УН и будућем уједињењу ове друге албанске парадржаве на Балкану са Албанијом у једну заједничку државу – Велику Албанију, што представља највећу безбедносну претњу за читав регион.
 
Актуелна власт јавно констатује ове западне притиске, али не и чињеницу да долазе од западних политичара које је Вучић у више наврата представљао као своје личне и велике пријатеље Србије. Међутим, оно што власт такође не помиње јесте да у очувању Косова и Метохије у саставу Србије имамо подршку две велике источне силе које су чланице СБ УН – Русије и Кине.
 
Без њихове сагласности нити једна одлука о будућем статусу КиМ не може бити донета и зато напоре наше дипломатије треба усмерити у томе правцу. Ако је уопште идеја садашње власти борба за одбрану Косова и Метохије. А то је управо оно што представља централну дилему: како ће се Вучићева власт поставити по овом питању? Да ли су спремни да под притиском потпишу признање лажне државе Косово зарад очувања западне подршке својој власти или ће бранити наш суверенитет над читавом државном територијом?
 
До сада се нису добро показали по овом питању јер су већ потписали антиуставни Бриселски и Вашингтонски споразум који су представљали велике кораке подршке независности лажне државе Косово од стране Србије. На основу ових споразума држава Србија је изгубила бројне ингеренције над делом своје територије. Сада се воде нови тајни преговори иза сцене из којих наслућујемо да наша власт тражи нешто заузврат да би потписала признање лажне државе.
Изгледа као да би то наши властодршци урадили када би добили неко задовољење са којим би могли да изађу пред српску јавност и похвале се да су нешто издејствовали у нашу корист, а не само предали део државне територије у миру. Иако је заиста незамисливо да постоји Србин који би себи дозволио да стави потпис на одрицање од КиМ, могуће је да се од наших власти тражи да омогуће улазак лажне државе у УН, а да пред нашом јавношћу и даље причају да нису и неће никада признати независност, што би била највећа могућа лаж и превара.
 
За Српски покрет Двери је борба за очување КиМ у саставу Србије не само крупна ствар поштовања нашег Устава и Резолуције 12 44 СБ УН, већ и наш највећи национални и државни задатак. Ми нисмо опозиција држави, већ садашњој власти. Све што држава буде радила у одбрану КиМ имаће нашу подршку, као што ће спремност на предају од стране садашње власти водити у велики бунт против такве антиуставне и издајничке одлуке. Међутим, за нас је неприхватљиво да актуелна власт под маркетиншким плаштом борбе за КиМ заправо тражи савезнике за опстанак владајућег режима.
Ту не може очекивати подршку од стране истинске патриотске опозиције. Уосталом, нисмо ми дошли на њихове позиције већ је власт после вишегодишњих лутања и погрешних потеза по питању КиМ дошла на наше позиције одбране КиМ у саставу Србије. Ако је уопште то у питању или је све поново само политички маркетинг којим се покушавају сакрити стопе криминала, корупције, загађења, задужења државе у иностранству, одласка младих у иностранство, пропасти домаће привреде и пољопривреде, угрожености породице и свега другога што под овом влашћу уништава државу на унутрашњем плану.

 

 

Бошко Обрадовић

Председник Двери

 
*Извор: Интернет портал Директно.рс