Хапшењем Горана Папића, бившег заменика начелника СБПОК-а, направљен је корак у разоткривању мреже покровитеља мафије у врху власти. Али, то је само први корак и у питању је само један од интимуса и важних оперативаца највиших државних функционера из редова СНС. Он сигурно ништа није радио на своју руку и треба ићи даље ка онима који су му издавали наређења и који су га штитили када је истина о њему продрла у јавност, а то су његови директни надређени – бивши министар полиције и садашњи министар одбране Небојша Стефановић и његов шеф Александар Вучић.

        Горан Папић је свакако прави симбол свеукупне кадровске политике и саме суштине актуелне власти. Не само зато што се испоставило да је донедавни заменик начелника Службе за борбу против организованог криминала заправо део организованог криминала, већ из бројних других разлога које сам још пре више од годину дана изнео у својој књизи „Криминални кругови – Бела књига о криминалу и корупцији у врху МУП-а Србије и актуелне власти СНС”. Ових дана се чини као да Тужилаштво и СБПОК у својим истражним поступцима раде по садржају ове књиге: од Дијане Хркаловић до Горана Папића. И то и јесте прави пут.

Наиме, Дијана Хркаловић је почетак ове приче о спонзорима и заштитницима криминалне групе Вељка Беливука у државним институцијама. То је био њен задатак – да буде експонент мафије у службама безбедности и да буде веза власти са људима са друге стране закона. Због тога је по доласку СНС на власт 2012. године доведена најпре у БИА, а потом пребачена у МУП, најпре у Одељење за послове безбедности у кабинету министра полиције Небојше Стефановића. Из Стефановићевог кабинета креће вртоглави каријерни успех Дијане Хркаловић која, без икакве полицијске школе и искуства, постаје прво заменик начелника Управе криминалистичке полиције а потом и државни секретар МУП-а. Ово последње је и политичка функција за коју је морала добити потврду не само од надлежног министра и Владе, већ и од председника СНС. Од тада она постаје десна рука Небојше Стефановића и увек је уз њега на свим конференцијама за медије министра полиције, све до децембра 2018. године када сам у директном сусрету у полицијској станици у Гучи обнародовао њену улогу на локалним изборима у општини Лучани и у мрежи мафијашких јатака у МУП-у Србије.

Оно што је врло занимљиво и до сада непримећено – идентичан пут као Дијана Хркаловић прешао је и Горан Папић, чија је породица у кумовским односима са породицом Небојше Стефановића. Горан Папић, чију сумњиву диплому о завршеној средњој школи и факултету МУП још увек не сме да покаже, долази у полицију по доласку Небојше Стефановића за министра унутрашњих послова 2014. године. И његово прво запослење је на пословима безбедности у кабинету министра полиције. Овај кабинет је био интересантан по томе што је у њему покренуто противзаконито прислушкивање новинара и опозиције, и на том послу су радили управо ово двоје најближих сарадника Небојше Стефановића. Као и Дијана Хркаловић, такође без дана полицијске школе и било каквог озбиљнијег полицијског стажа, Горан Папић за непуне четири године постаје заменик начелника СБПОК-а, док након њене напрасне оставке и одласка из МУП-а – после повратка Небојше Стефановића из посете безбедносним службама Сједињених америчких држава – наслеђује све њене мафијашке послове и везе.

Папић је типичан пример младог СНС кадра са купљеном дипломом који долази на највише државне функције, богати се на разне притивзаконите начине, а затим бахати и понаша као да је недодирљив. Оптужба да је у току ванредног стања у априлу 2020. године наложио једном од руководилаца београдске полиције да се врати блиндирани ауто Беливуковом клану је само кап у мору и може – ако на томе остане – бити знак помирења између Вучића и Стефановића и договор унутар СНС да се Папић извуче са најмањом могућом казном. Јер, он је одговоран за много озбиљније ствари и може да открије налогодавце који су стајали иза њега, попут оних који су му дали да се слика у луксузном ферарију од 400.000 евра. Иако је својевремено бранио Горана Папића као узорног полицајца – Александар Вучић га тек сада након хапшења доводи у везу са Насером Кељмендијем, као – по његовим речима – једним од главних трговаца дрогом на Балкану. Интересантно је да је и бивши министар Небојша Стефановић за свог кума раније говорио да се ради о „часном српском полицајцу”, али да се сада, након његовог хапшења, не оглашава.

Подсетићу на још увек нерасветљена питања у вези са Гораном Папићем из моје књиге. Зашто ни дисциплински ни кривично нису одговарали Горан Папић и Томислав Антонијевић, тадашњи шеф одсека УКП-а за сузбијање кријумчарења наркотика, због бруталног пребијања београдског угоститеља Дејана Пејовића 22. октобра 2019. године у Заплањској улици на Вождовцу у сред бела дана? Да ли је истина да је Горан Папић власник стана од 140 квадрата у нелегално надзиданом поткровљу у новој згради у Прешевској 40 на Звездари у вредности од 200.000 евра, може ли да докаже порекло ове имовине и да ли је платио порез на имовину? Да ли је ОПА (Одељење за посебне акције) својевремено измештено из УКП-а у СБПОК да би Горан Папић могао да настави са пословима Дијане Хркаловић на тајном прислушкивању политичких противника власти?

Кључно питање гласи зашто још увек нису ухапшени Дијана Хркаловић, Славиша Кокеза и Небојша Стефановић, које режимска штампа свакодневно оптужује за тешка кривична дела као што су планирање државног удара и ликвидације председника СНС, као и везе са ухапшеном криминалном групом Вељка Беливука? Ко је Горан Папић без Стефановића и Вучића, који су га довели у МУП, давали му налоге шта да ради и омогућили му лично богаћење? Да ли је он или било ко други из врха МУП-а и СНС могао да одржава везе са криминалцима, бави се противзаконитим прислушкивањем, богати се и бахати без њиховог знања? Оно што је сигурно јесте да они сада све чине да се извуку из ове криминалне мреже у коју су се уплели, или је чак и сами направили, јер ако не кривична онда је свакако политичка одговорност за њихове кадрове на управо њима. И од те одговорности не могу побећи.

 

Бошко Обрадовић

Председник Двери

*Извор: Интернет портал Директно.рс