Нема нити једне сфере нашег друштва и државе коју актуелна власт у Србији није ставила под своју контролу: од државних институција, преко служби безбедности, правосуђа, привреде и медија, до спорта, навијача и криминала. Неке методе су преузете из класичног репертоара комунистичке службе државне безбедности, попут употребе криминалаца за полицијске и политичке задатке, а неке су нове и оргиналне.
Тако је Вучићева власт јединствена по трговини природним и привредним ресурсима наше земље у циљу задобијања и задржавања међународне подршке свом недемократском режиму. Оргиналност ове методе огледа се у томе што се настоји да се подједнако задовоље све велике светске силе тако што ће се свакој продати или поклонити нешто од наших природних и привредних богатстава. Тако, нпр. Немцима и Турцима кроз огромне државне субвенције њиховим фирмама у Србији, Американцима се дају аутопутеви, Русима железница, Французима аеродром, фабрика за прераду смећа и метро, Кинезима рудници и канализациона мрежа, Арапима пољопривредно земљиште…
Или се наши привредни потенцијали распродају странцима по ниским ценама, или се задужујемо код њихових банака, а послове код нас за тај наш новац добијају њихове фирме, или се склапају уговори директном погодбом без тендера и конкуренције, што отвара огромне могућности за корупцију.
Људи блиски садашњој власти директно су умешани у три највеће криминалне делатности на свету: трговину људима (незаконити прелазак наше границе од стране миграната уз помоћ кријумчара и скупо наплаћивани организован превоз од Прешева до Суботице), трговину дрогом („Јовањица”) и трговину оружјем („Крушик”). У различитим врстама крајње сумњивих послова са државом, на намештеним тендерима и без икакве конкуренције, милијарде евра одлазе приватним фирмама у власништву пријатеља, рођака и кумова људи из врха власти (премијеркин брат, министров отац, секретарева сестра…).
Народни новац из државног буџета брутално се пљачка путем разних монополских положаја које контролише власт и онемогућава било какву слободну тржишну привредну утакмицу. Међутим, оно што је до сада остало потпуно прећутано јесу блиски односи чланова породице Вучић и других највиших функционера СНС са криминалцима, попут контроверзних бизнисмена са севера Косова и Метохије или чланова недавно ухапшене криминалне групе Вељка Беливука.
Врло је интересантно да криминална група покојног Александра Станковића, кога је на челу клана наследио Вељко Беливук, није постојала пре доласка СНС на власт и Дијане Хркаловић у БИА па у МУП на место државног секретара. Дијана Хркаловић је истовремено била и постављено политичко лице од стране владајуће СНС и продужена рука мафије у МУП-у Србије, све то са сагласношћу БИА и врха државе. Исту сагласност, као и полицијску заштиту, имали су Станковић и Беливук да преузму Партизанов југ, спрече навијачко скандирање против власти због издаје Косова и Метохије, а заузврат су добили потпуну слободу да се баве криминалом: да тргују дрогом, рекетирају, прете, пребијају и убијају…
Ова криминална група ништа није радила тајно већ са одобрењем полиције и врха власти, чији је системски део била. Њихов додатни задатак је био да обезбеђују политичке скупове СНС, учествују у пребијању новинара и грађана на инаугурацији председника Вучића испред Дома Народне супштине или опозиционих активиста на локалним изборима широм Србије. Тако су ухваћени на делу на локалним изборима у Лучанима у децембру 2018. године, када им је лично командовала Дијана Хркаловић из полицијске станице у Гучи, где сам јавности и открио њену улогу.
Криминална група Вељка Беливука није једина која има ову врсту пословног аранжмана са СНС. На исти начин функционишу и многе друге криминалне групе у Србији, којима се омогућава слобода криминалног деловања док служе интересима владајућег режима. Сада се, међутим, поставља кључно питање: зашто је онда ухапшена Беливукова група када је била у одличним односима са врхом СНС? Очито да се ту или нешто покварило у њиховим међусобним односима, да ли се Беливукова група превише осилила и осамосталила, да ли је ушла у личним сукоб са неким од чланова Вучићеве породице или њима блиским другим криминалним клановима, или једноставно превише знају и могу да посведоче о природи везе између криминала и актуелне власти па је потребно да буду склоњени и ућуткани на неко време.
Оно што је сигурно јесте да се сада сва режимска паљба усмерила на Хркаловићку и Беливука, о којима су режимски медији годинама ћутали упркос свим јавно изнетим доказима о њиховој улози, како би се скренула пажња јавности са њихових заштитника у врху полиције и власти. Јасно је да су они били само извршиоци задатака које им је неко други поверио, а тај неко и даље седи у БИА, МУП-у и врху власти и управо размишља ко су нови Дијана Хркаловић и Веља Невоља који ће да наставе да раде исте прљаве послове за владајући режим.
Или се наши привредни потенцијали распродају странцима по ниским ценама, или се задужујемо код њихових банака, а послове код нас за тај наш новац добијају њихове фирме, или се склапају уговори директном погодбом без тендера и конкуренције, што отвара огромне могућности за корупцију.
Људи блиски садашњој власти директно су умешани у три највеће криминалне делатности на свету: трговину људима (незаконити прелазак наше границе од стране миграната уз помоћ кријумчара и скупо наплаћивани организован превоз од Прешева до Суботице), трговину дрогом („Јовањица”) и трговину оружјем („Крушик”). У различитим врстама крајње сумњивих послова са државом, на намештеним тендерима и без икакве конкуренције, милијарде евра одлазе приватним фирмама у власништву пријатеља, рођака и кумова људи из врха власти (премијеркин брат, министров отац, секретарева сестра…).
Народни новац из државног буџета брутално се пљачка путем разних монополских положаја које контролише власт и онемогућава било какву слободну тржишну привредну утакмицу. Међутим, оно што је до сада остало потпуно прећутано јесу блиски односи чланова породице Вучић и других највиших функционера СНС са криминалцима, попут контроверзних бизнисмена са севера Косова и Метохије или чланова недавно ухапшене криминалне групе Вељка Беливука.
Врло је интересантно да криминална група покојног Александра Станковића, кога је на челу клана наследио Вељко Беливук, није постојала пре доласка СНС на власт и Дијане Хркаловић у БИА па у МУП на место државног секретара. Дијана Хркаловић је истовремено била и постављено политичко лице од стране владајуће СНС и продужена рука мафије у МУП-у Србије, све то са сагласношћу БИА и врха државе. Исту сагласност, као и полицијску заштиту, имали су Станковић и Беливук да преузму Партизанов југ, спрече навијачко скандирање против власти због издаје Косова и Метохије, а заузврат су добили потпуну слободу да се баве криминалом: да тргују дрогом, рекетирају, прете, пребијају и убијају…
Ова криминална група ништа није радила тајно већ са одобрењем полиције и врха власти, чији је системски део била. Њихов додатни задатак је био да обезбеђују политичке скупове СНС, учествују у пребијању новинара и грађана на инаугурацији председника Вучића испред Дома Народне супштине или опозиционих активиста на локалним изборима широм Србије. Тако су ухваћени на делу на локалним изборима у Лучанима у децембру 2018. године, када им је лично командовала Дијана Хркаловић из полицијске станице у Гучи, где сам јавности и открио њену улогу.
Криминална група Вељка Беливука није једина која има ову врсту пословног аранжмана са СНС. На исти начин функционишу и многе друге криминалне групе у Србији, којима се омогућава слобода криминалног деловања док служе интересима владајућег режима. Сада се, међутим, поставља кључно питање: зашто је онда ухапшена Беливукова група када је била у одличним односима са врхом СНС? Очито да се ту или нешто покварило у њиховим међусобним односима, да ли се Беливукова група превише осилила и осамосталила, да ли је ушла у личним сукоб са неким од чланова Вучићеве породице или њима блиским другим криминалним клановима, или једноставно превише знају и могу да посведоче о природи везе између криминала и актуелне власти па је потребно да буду склоњени и ућуткани на неко време.
Оно што је сигурно јесте да се сада сва режимска паљба усмерила на Хркаловићку и Беливука, о којима су режимски медији годинама ћутали упркос свим јавно изнетим доказима о њиховој улози, како би се скренула пажња јавности са њихових заштитника у врху полиције и власти. Јасно је да су они били само извршиоци задатака које им је неко други поверио, а тај неко и даље седи у БИА, МУП-у и врху власти и управо размишља ко су нови Дијана Хркаловић и Веља Невоља који ће да наставе да раде исте прљаве послове за владајући режим.
Бошко Обрадовић
Председник Двери
Председник Двери
*Извор: Интернет портал Директно.рс