Уочи сваког 5. и 6. октобра у Србији оживи полемика о дешавањима у овим данима из 2000. године, унутар које се људи деле на оне који овај датум доживљавају као демократску револуцију и смену једног тоталитарног режима, и друге који га виде као замену за страну окупацију и губљење националног суверенитета. Лично у овом датуму видим и истинску народну жељу и вољу за слободом и демократијом, али и злоупотребу народних осећања од стране корумпираних политичких елита којима су газде долазиле са Запада.
За мене лично највећи утисак је управо нагомилано огромно разочарење грађана Србије постпетооктобарским политичким променама, као и избегавање одговорности свих оних који су се у претходном режиму огрешили о закон. Зато, да нам се то не би поновило после пада садашње власти – не помињите ми нови 5. октобар без лустрације. Једном коначно у Србији морамо да уведемо правну одговорност највиших државних функционера.
Getty Images / Stringer
Политика и борба за власт у Србији претворила се у криминал и корупцију у врху власти по свим нивоима, у јуриш и отимачину преосталих државних ресурса, јавних набавки, тендера… Послушни правосудни делатници, рента-аналитичари и медији, дворски лекари и други стручњаци у функцији „слуга режима“ одржавају овако накарадни систем и стичу лични иметак на основу блискости са српским политичарима са врха пирамиде.
Једини могући излаз је јако и независно правосуђе. Само независно правосуђе и самостално тужилаштво могу учинити да разбојничка „отмица плена“ после поделе власти постане сувише скупа да би јој се олако приступало.
Тек када лажне дипломе и докторати, партијска запошљавања, стицање огромног незаконитог богатства коришћењем државних положаја, повлаче са собом законом предвиђену кривичну одговорност и лустрацију – биће могуће да се успостави нови систем.
Овом темом бавили смо се у тачки 2 Прогласа Српског покрета Двери: „ПРОМЕНА СИСТЕМА – СИГУРНОСТ ЗА СВЕ“. Правосуђе у Србији мора постати заштитник интереса грађана, а не власти. Потребна нам је владавина закона, а не моћних и недодирљивих појединаца. Овде најпре треба заштитити суд и тужилаштво од злоупотреба политичке моћи, односно од самовоље у вршењу законодавне и извршне власти, осигурати да нема недодирљивих и да је свако, па и највиши државни функционери, одговоран за злоупотребу и несавесност у вршењу јавне функције. Што је независније правосуђе – то је извеснија правда.
Овде је кључ изградња независних државних институција које неће бити под контролом извршне власти већ под влашћу закона.
Лажни патриотизам уз одсуство институција, владавине закона и правне свести уништава државу. Слаба држава, урушеног правног поретка и лишена суверености, не може бити гарант заштите и остварења субјективних права свих њених грађана. Да би дошло до сигурне владавине права потребни су нам нови механизми за коначно остварење правде у Србији и сваку врсту одговорности.
На првом месту и за пример то мора бити одговорност носилаца јавних функција за кршење закона, проневере, прање пара, криминал и корупцију:
1. Увођење кривичног дела незаконито богаћење
2. Нови закон о унакрсном испитивању порекла имовине
3. Кривична одговорност: затворска казна
4. Финансијска одговорност: новчана казна
5. Имовинска одговорност: одузимање незаконито стечене имовине
6. Лустрација: забрана обављања јавне функције на дужи временски
период.
7. Преиспитивање свих диплома и доктората запослених у јавном сектору
и отпуштање оних са лажним дипломама и звањима.
8. Одузимање акредитације и забрана рада лажних факултета који продају дипломе и звања.
За остварење овог новог концепта правне одговорности потребно је изменити и допунити законски оквир, али и ојачати свим потребним ресурсима и материјалним надокнадама запослене у читавом државном систему, почевши од новог тужилаштва и судства, преко нове Пореске управе до специјалне јединице полиције и других служби безбедности које ће бити стављене у ову функцију.
Пре тога треба преиспитати све дипломе и докторате запослених у јавном сектору јер успех будућег, новог државног система зависи од позитивне селекције и повећања квалитета државне администрације. Због тога што данас имамо толико купљених диплома и доктората на најважнијим функцијама у држави – политичке промене морамо започети њиховим отпуштањем из државне службе. Ствари не можемо померити са мртве тачке док не вратимо углед универзитету, академским звањима и знањима и комплетном образовању у Србији.
Многи који су активни на друштвено-политичкој и медијској сцени Србије последњих 75 година заинтересовани су да никада не дође до испитивања њихове одговорности у протеклом периоду.
Али су зато грађани Србије веома заинтересовани за одговорност и лустрацију свих оних који су кршили закон, као и одузимање имовине носилаца јавних функција стечене незаконитим путем. Последица спроведеног поступка лустрације била би изрицање привремене забране бављења политиком или рада у државним институцијама и службама.
Забрана се може односити на обављање функције народног посланика, председника државе, премијера, министра, градоначелника, тужиоца, судије, директора јавног предузећа, гувернера Народне банке…
Лустрација је неопходна јер решава проблеме корумпираног система у коме деценијама делује иста корумпирана структура политичара, новинара, полицајаца, тужилаца и судија. Овај политички систем је зрео за лустрацију и не постоји други начин његовог оздрављења и очишћења. Доношењем Закона о лустрацији и његовом применом поставио би се нови вид политичке одговорности који успоставља нову државну управу и враћа поверење грађана у своју државу. Као што лице које је било на дугогодишњој робији не може бити полицајац или лице које је осуђивано не може бити народни посланик или одборник – тако лустрација треба да учини да онај ко се показао као склон противзаконитим и нечасним радњама више не може да се бави политиком и ради у државној служби. Лустрација није и не сме бити неконтролисана освета над политичким неистомишљеницима већ политичка и свака друга одговорност за кршење закона и јасна разлика између старог и новог политичког система.
Председник Двери
*Извор: Интернет портал Директно.рс