Држава Србија све више постаје колонија разних страних интереса који се остварују у нашој земљи супротно нашим домаћим интересима. То није почело под овом влашћу, али је актуелна власт отишла најдаље у подређивању наших националних и државних интереса странцима, посебно у сфери економије.
Тако смо готово комплетно банкарско тржиште препустили страним банкама, што је једно од основних обележја сваке колоније која више не контролише сопствене финансијске токове новца. Стране банке су се толико осилиле да су почеле да лобирају за законске измене којима би спречиле наплату штете које су направиле својим клијентима путем лажних обрада трошкова кредита. Уместо да зеленашко банкарство страних банака постане предмет контроле од стране Народне банке Србије и других надлежних државних органа, сведоци смо да банкарски лобији директно утичу на рад политичара на власти, судија и медија.
На исти начин бивша и садашња власт су препустили страним компанијама већину трговачких ланаца, који сада контролишу најважнију трговину основним животним намирницама у нашој земљи. То им даје монополску позицију да могу да условљавају и уцењују домаће добављаче да би се домаћи производи нашли у њиховим продајним објектима. Ако се томе дода дивљање увозничког лобија без икакве царинске и ванцаринске заштите домаће робе, онда је јасно зашто домаћи произвођачи, посебно у сфери пољопривреде, не могу да издрже конкуренцију која долази из иностранства.
Даља катастрофа ове погубне неолибералне економске политике коју је увео Млађан Динкић, саветник актуелног председника Србије Александра Вучића, јесте субвенционисање страних компанија нашим парама из државног буџета. Овај новац који настаје тако што га плаћањем пореза и доприноса обезбеђују бројне домаће породичне фирме одлази богатим странцима уместо да буде стављен у функцију домаћег економског интереса и јачања домаћих привредника.
Страни инвеститор који долази у Србију поред огромних субвенција за свако новоотворено радно место добија и бесплатно градско грађевинско земљиште, комплетно опремљену комуналну инфраструктуру, а често и ослобођење од пореза и одсуство сваке инспекције, а посебно инспекције рада, еколошке или пореске инспекције. Све то домаћи привредник не може ни да сања у својој држави.
Ово је посебно драматично када су у питању ниске висине плата или лоши услови рада у страним компанијама које су овде дошле о трошку наше државе, а дешава се чак да неке од њих своје пословање у Србији лажно приказују са губитком како не би платиле порез на остварену добит код нас.
Врхунац овог остварења страних интереса на нашу директну штету јесте долазак страних компанија са прљавом технологијом које ће озбиљно угрозити животну средину у Србији. Најновији и најопаснији пример после Смедерева, Бора, Инђије и Зрењанина јесте Лозница и најава отварања рудника литијума од стране једне од најозлоглашенијих мултинационалних компанија „РИО ТИНТО“, која где год је пословала у свету иза себе је оставила еколошку пустош.
Слично је и у бројним другим сферама друштва, као што је картел страних издавача који је преузео наше тржиште уџбеника уз дозволу власти. Тако новац родитеља који су стално обавезни да купују нове и нове уџбенике за своју децу одлази у иностранство уместо да остане у Србији. Страни интереси су се умешали у сферу медија, судства, просвете и невладиног сектора. Сви ови веома важни делови нашег друштва и државе често зависе од донација из иностранства и самим тим преузимају обавезу да у нашој држави спроводе неке стране интересе уместо наших домаћих.
Иако је то Српски покрет Двери у више наврата предлагао, никада није постављено питање доношења закона о агентима страног интереса по узору на САД и Русију, где јавности мора бити јасно предочено у чије име говори представник било које невладине организације односно ко су његови финансијери из иностранства јер од тога најчешће зависи и његова политика у Србији.
Поред свих ових видова прикривене окупације, наша држава има део територије који је под отвореном окупацијом, а то је Косово и Метохија. Тамо су постали свакодневни све озбиљнији инциденти у којима су нападнути припадници нашег народа, приватна или црквена имовина. Једно је када то раде терористи под заштитом окупатора, а друго је када наша власт о свему томе ћути или још горе пристаје на признање лажне државе Косово, препуштајући сепаратистичким властима у Приштини део по део државних овлашћења, као што је то урађено потписивањем антиуставних споразума у Бриселу и Вашингтону.
Једини начин да се наша држава дефинитивно не претвори у колонију а сви ми у јефтину радну снагу код страног газде јесте да се вратимо суверенистичкој политици у свим сферама друштва, што значи да нам је потребна нова власт која ће радити све супротно садашњој. Нова власт треба домаће економске интересе да стави на прво место, а да интереси странаца коначно оду у други план. Исто се односи на питање Косова и Метохије које више не сме бити предмет трговине зарад опстанка на власти већ одбране и очувања у саставу Србије. За то нам није довољна само промена власти већ и комплетног колонијалног политичког система.
На исти начин бивша и садашња власт су препустили страним компанијама већину трговачких ланаца, који сада контролишу најважнију трговину основним животним намирницама у нашој земљи. То им даје монополску позицију да могу да условљавају и уцењују домаће добављаче да би се домаћи производи нашли у њиховим продајним објектима. Ако се томе дода дивљање увозничког лобија без икакве царинске и ванцаринске заштите домаће робе, онда је јасно зашто домаћи произвођачи, посебно у сфери пољопривреде, не могу да издрже конкуренцију која долази из иностранства.
Даља катастрофа ове погубне неолибералне економске политике коју је увео Млађан Динкић, саветник актуелног председника Србије Александра Вучића, јесте субвенционисање страних компанија нашим парама из државног буџета. Овај новац који настаје тако што га плаћањем пореза и доприноса обезбеђују бројне домаће породичне фирме одлази богатим странцима уместо да буде стављен у функцију домаћег економског интереса и јачања домаћих привредника.
Страни инвеститор који долази у Србију поред огромних субвенција за свако новоотворено радно место добија и бесплатно градско грађевинско земљиште, комплетно опремљену комуналну инфраструктуру, а често и ослобођење од пореза и одсуство сваке инспекције, а посебно инспекције рада, еколошке или пореске инспекције. Све то домаћи привредник не може ни да сања у својој држави.
Ово је посебно драматично када су у питању ниске висине плата или лоши услови рада у страним компанијама које су овде дошле о трошку наше државе, а дешава се чак да неке од њих своје пословање у Србији лажно приказују са губитком како не би платиле порез на остварену добит код нас.
Врхунац овог остварења страних интереса на нашу директну штету јесте долазак страних компанија са прљавом технологијом које ће озбиљно угрозити животну средину у Србији. Најновији и најопаснији пример после Смедерева, Бора, Инђије и Зрењанина јесте Лозница и најава отварања рудника литијума од стране једне од најозлоглашенијих мултинационалних компанија „РИО ТИНТО“, која где год је пословала у свету иза себе је оставила еколошку пустош.
Слично је и у бројним другим сферама друштва, као што је картел страних издавача који је преузео наше тржиште уџбеника уз дозволу власти. Тако новац родитеља који су стално обавезни да купују нове и нове уџбенике за своју децу одлази у иностранство уместо да остане у Србији. Страни интереси су се умешали у сферу медија, судства, просвете и невладиног сектора. Сви ови веома важни делови нашег друштва и државе често зависе од донација из иностранства и самим тим преузимају обавезу да у нашој држави спроводе неке стране интересе уместо наших домаћих.
Иако је то Српски покрет Двери у више наврата предлагао, никада није постављено питање доношења закона о агентима страног интереса по узору на САД и Русију, где јавности мора бити јасно предочено у чије име говори представник било које невладине организације односно ко су његови финансијери из иностранства јер од тога најчешће зависи и његова политика у Србији.
Поред свих ових видова прикривене окупације, наша држава има део територије који је под отвореном окупацијом, а то је Косово и Метохија. Тамо су постали свакодневни све озбиљнији инциденти у којима су нападнути припадници нашег народа, приватна или црквена имовина. Једно је када то раде терористи под заштитом окупатора, а друго је када наша власт о свему томе ћути или још горе пристаје на признање лажне државе Косово, препуштајући сепаратистичким властима у Приштини део по део државних овлашћења, као што је то урађено потписивањем антиуставних споразума у Бриселу и Вашингтону.
Једини начин да се наша држава дефинитивно не претвори у колонију а сви ми у јефтину радну снагу код страног газде јесте да се вратимо суверенистичкој политици у свим сферама друштва, што значи да нам је потребна нова власт која ће радити све супротно садашњој. Нова власт треба домаће економске интересе да стави на прво место, а да интереси странаца коначно оду у други план. Исто се односи на питање Косова и Метохије које више не сме бити предмет трговине зарад опстанка на власти већ одбране и очувања у саставу Србије. За то нам није довољна само промена власти већ и комплетног колонијалног политичког система.
Бошко Обрадовић
Председник Двери
*Извор: Интернет портал Директно.рс