Петнаест значајних политичких партија и покрета из четрнаест земаља из ЕУ, који припадају национално-конзервативној идеолошкој формацији, потписале су недавно, 2. јула 2021. године, заједничку Декларацију за будућност Европе!
Ову декларацију, која представља вредносно-идеолошки одговор на отворену дебату о ЕУ на „Конференцији о будућности Европе“, потписали су Француско окупљање Марин Ле Пен, Фидес мађарског премијера Виктора Орбана, пољска Право и Правда Јарослава Каћинског, италијанска Лига Матеа Салвинија и Браћа Италије Ђорђе Мелони, шпански Вокс Сантјага Абаскала, Слободарска партија Аустрије, белгијски Влаамс Беланг, као и данске, финске, естонске, литванске, грчке, бугарске и румунске партије које деле иста уверења.
Противећи се Централном комитету из Брисела који би да одређује како ће се живети у независним европским државама, као и социјалном инжењерингу који поништава традиционалне породичне, националне и хришћанске вредности, ови политички субјекти који држе до слободе нација и традиција европских народа у Декларацији истичу да „сарадња између европских народа треба да буде заснована на традицији, на поштовању култура и историје европских нација, на поштовању јудео-хришћанског наслеђа Европе и заједничким вредностима које чине да се наше нације уједињавају, а не уништавају“.
У Декларацији се посебно наглашава „уверење да је породица основа наших нација“ и да „у време када се Европа суочава са озбиљном демографском кризом, са ниском стопом наталитета и старењем становништва, развијање породичне политике треба да буде адекватан одговор на кризу, пре него нека масовна имиграција“.
Када говоре о серији озбиљних криза које потресају ЕУ последњих десет година мисли се на осећање које се шири Европом „да европске нације полако бивају лишене права да врше своје легитимне суверене моћи“. То је разлог зашто се тражи једна дубока реформа ЕУ, јер ЕУ „уместо да штити Европу и њено наслеђе, уместо да омогући слободан развој европских нација, она сама постаје извор проблема, стрепње и неизвесности”. У даљем тексту Декларације се каже да „ЕУ постаје све више и више средство у рукама одређених радикалних снага које желе да изведу једну цивилизацијску трансформацију Европе, и коначно реализују једну конструкцију Европе без нација, а све желећи да створе једну европску супер-државу, уништавајући или поништавајући европске традиције, у намери да трансформишу основне друштвене институције и моралне принципе“. У том смислу ова Декларација постаје заједнички европски глас отпора: „Кориштење политичких структура и правних средстава за стварање једне европске супер-државе и нових форми социјалне структуре, манифестација су једног опасног и инвазивног социјалног инжењеринга прошлости, који захтева легитиман отпор”.
Супротстављајући се опасној тенденцији „наметања једног идеолошког монопола“, потписници сматрају да „истински суверени у Европи јесу и биће нације и народи Европе“. Инсистира се на томе да све надлежности које нису додељене Унији остају да припадају државама чланицама, уз поштовање принципа супсидијарности. Комесари ЕУ из Брисела већ деценијама узимају себи све више власти мимо воље европских народа из држава чланица ЕУ, а све на штету националних држава. Ова ситуација је неспојива са основним европским вредностима и доводи до неповерења европских народа и грађана у ове бриселске институције.
Зато се потписници залажу да се створи једна листа неприкосновених надлежности држава чланица Европске уније, као и одговарајући механизам њихове заштите уз учешће националних уставних судова или других еквивалентних тела. Они се противе свим покушајима да се европске институције трансформишу у тела која имају примат над националним уставним институцијама: „Сукоби око надлежности који на тај начин настају решавају се бруталним наметањем воље политички јачих ентитета над слабијима. Тиме се уништава функционисање европске заједнице као заједнице слободних народа“.
Они потврђују да консензус мора остати основно средство за постизање заједничких ставова унутар Уније и критикују недавне покушаје заобилажења ове процедуре или јављање идеја које иду ка његовом укидању. Они не желе да ЕУ на тај начин буде трансформисана у одређени облик олигархије, што би довело до фактичког онеспособљавања националних уставних тела, укључујући владе и парламенте, који би били сведени на функцију пуког одобравања одлука које су други у Бриселу већ донели.
С обзиром да се овај нови манифест Европе нација обраћа свим партијама и групама које деле ова гледишта, као основом за заједнички културни и политички рад на реформисању ЕУ, Српски покрет Двери поздравља ову нову европску иницијативу и придружује јој се. Позивајући се на поклич из претходне „Париске декларације“ из 2017. да „бити Европљанин значи бити спреман да се политички и историјски делује“, као и да смо ми Европљани аутори наше заједничке судбине, стављамо и свој потпис на ову „Декларацију за будућност Европе“. Неће бити иста ЕУ на челу са садашњим европским технократама и бриселским бирократама, и Европа на челу са новим националним лидерима који се залажу за Европу нација и суверених држава. Садашња бриселска и антиевропска ЕУ нас не жели у свом саставу, што је за нас добро. Када се ЕУ редефинише и реформише треба размотрити чланство у тој новој Европи нација којој несумњиво припадамо.
Потребна нам је Европа у коју можемо да верујемо. Европски корени су хришћански корени. Национална држава је карактеристика Европе. Права Европа је заједница нација и Србија јесте и треба да буде њен део. Будућа Европа је незамислива без стратешког партнерства са Русијом, за шта се залаже велики број нових европских лидера. Србија треба да прати ова нова европска политичка кретања и да буде њихов део. За бриселски концепт ЕУ нисмо заинтересовани нити нас оваква ЕУ жели у својим редовима, али за једну нову Европу нација треба одмах да конкуришемо.
Противећи се Централном комитету из Брисела који би да одређује како ће се живети у независним европским државама, као и социјалном инжењерингу који поништава традиционалне породичне, националне и хришћанске вредности, ови политички субјекти који држе до слободе нација и традиција европских народа у Декларацији истичу да „сарадња између европских народа треба да буде заснована на традицији, на поштовању култура и историје европских нација, на поштовању јудео-хришћанског наслеђа Европе и заједничким вредностима које чине да се наше нације уједињавају, а не уништавају“.
У Декларацији се посебно наглашава „уверење да је породица основа наших нација“ и да „у време када се Европа суочава са озбиљном демографском кризом, са ниском стопом наталитета и старењем становништва, развијање породичне политике треба да буде адекватан одговор на кризу, пре него нека масовна имиграција“.
Када говоре о серији озбиљних криза које потресају ЕУ последњих десет година мисли се на осећање које се шири Европом „да европске нације полако бивају лишене права да врше своје легитимне суверене моћи“. То је разлог зашто се тражи једна дубока реформа ЕУ, јер ЕУ „уместо да штити Европу и њено наслеђе, уместо да омогући слободан развој европских нација, она сама постаје извор проблема, стрепње и неизвесности”. У даљем тексту Декларације се каже да „ЕУ постаје све више и више средство у рукама одређених радикалних снага које желе да изведу једну цивилизацијску трансформацију Европе, и коначно реализују једну конструкцију Европе без нација, а све желећи да створе једну европску супер-државу, уништавајући или поништавајући европске традиције, у намери да трансформишу основне друштвене институције и моралне принципе“. У том смислу ова Декларација постаје заједнички европски глас отпора: „Кориштење политичких структура и правних средстава за стварање једне европске супер-државе и нових форми социјалне структуре, манифестација су једног опасног и инвазивног социјалног инжењеринга прошлости, који захтева легитиман отпор”.
Супротстављајући се опасној тенденцији „наметања једног идеолошког монопола“, потписници сматрају да „истински суверени у Европи јесу и биће нације и народи Европе“. Инсистира се на томе да све надлежности које нису додељене Унији остају да припадају државама чланицама, уз поштовање принципа супсидијарности. Комесари ЕУ из Брисела већ деценијама узимају себи све више власти мимо воље европских народа из држава чланица ЕУ, а све на штету националних држава. Ова ситуација је неспојива са основним европским вредностима и доводи до неповерења европских народа и грађана у ове бриселске институције.
Зато се потписници залажу да се створи једна листа неприкосновених надлежности држава чланица Европске уније, као и одговарајући механизам њихове заштите уз учешће националних уставних судова или других еквивалентних тела. Они се противе свим покушајима да се европске институције трансформишу у тела која имају примат над националним уставним институцијама: „Сукоби око надлежности који на тај начин настају решавају се бруталним наметањем воље политички јачих ентитета над слабијима. Тиме се уништава функционисање европске заједнице као заједнице слободних народа“.
Они потврђују да консензус мора остати основно средство за постизање заједничких ставова унутар Уније и критикују недавне покушаје заобилажења ове процедуре или јављање идеја које иду ка његовом укидању. Они не желе да ЕУ на тај начин буде трансформисана у одређени облик олигархије, што би довело до фактичког онеспособљавања националних уставних тела, укључујући владе и парламенте, који би били сведени на функцију пуког одобравања одлука које су други у Бриселу већ донели.
С обзиром да се овај нови манифест Европе нација обраћа свим партијама и групама које деле ова гледишта, као основом за заједнички културни и политички рад на реформисању ЕУ, Српски покрет Двери поздравља ову нову европску иницијативу и придружује јој се. Позивајући се на поклич из претходне „Париске декларације“ из 2017. да „бити Европљанин значи бити спреман да се политички и историјски делује“, као и да смо ми Европљани аутори наше заједничке судбине, стављамо и свој потпис на ову „Декларацију за будућност Европе“. Неће бити иста ЕУ на челу са садашњим европским технократама и бриселским бирократама, и Европа на челу са новим националним лидерима који се залажу за Европу нација и суверених држава. Садашња бриселска и антиевропска ЕУ нас не жели у свом саставу, што је за нас добро. Када се ЕУ редефинише и реформише треба размотрити чланство у тој новој Европи нација којој несумњиво припадамо.
Потребна нам је Европа у коју можемо да верујемо. Европски корени су хришћански корени. Национална држава је карактеристика Европе. Права Европа је заједница нација и Србија јесте и треба да буде њен део. Будућа Европа је незамислива без стратешког партнерства са Русијом, за шта се залаже велики број нових европских лидера. Србија треба да прати ова нова европска политичка кретања и да буде њихов део. За бриселски концепт ЕУ нисмо заинтересовани нити нас оваква ЕУ жели у својим редовима, али за једну нову Европу нација треба одмах да конкуришемо.
Бошко Обрадовић
Председник Двери
*Извор: Интернет портал Директно.рс