Александар Вучић и Небојша Стефановић су два најмоћнија човека у држави: први зато што је аутократски председник Републике и највеће владајуће странке, а други зато што је шеф Бироа за координацију свих служби безбедности, што у преводу значи чувар свих тајни владајућег режима. Стаљинистичка чистка Стефановића у СНС путем јавних изјашњавања свих општинских и градских одбора у којима се тражи његова смена са свих страначких и државних функција не може бити случајна и јасно је да је покренута преко Извршног одбора СНС на основу налога председника странке.
Да ли било ко може да поверује да би тако нешто било могуће покренути из страначке базе а мимо воље врховног вође? Наравно да не, јер Стефановић је и до сада био предмет намештених јавних прозивки преко режимских медија, али је страначка база мировала. Зашто је сада наједанпут решено да се покрене комплетна страначка машинерија? Из два разлога: први је да би се Стефановићу одузела власт над градским одбором СНС у Београду и странка очистила од Стефановићевих кадрова уочи наступајућих локалних избора у престоници. Очито је да између два најмоћнија човека у држави више нема поверења и да Вучић не жели да се упусти у за њега веома важне београдске изборе а да странку у престоници води његов донедавно најближи сарадник за кога више није сигуран за кога ради. Друго, и још важније, обрачуном унутар странке избегава се обрачун у врху државе који би био много скупљи и опаснији по владајући режим. Овако ће власт све представити као смене унутар страначког руководства, и неће дозволити да се постави питање политичке и правне одговорности најближег председниковог сарадника и председника СНС лично за кадровску политику.
Јер, Небојша Стефановић није било ко већ други човек СНС, који је страховито напредао од првог бота СНС до координатора свих служби безбедности и шефа криминалног клана који се бави трговином оружјем, некретнинама и људима(мигрантима). Иако је знао да Стефановић никада није похађао факултет већ је купио факултетску диплому на Мегатренду – Александар Вучић га је поставио за председника Народне скупштине након доласка СНС на власт.
Иако је добро знао да је докторска дисертација Стефановића плагијат – Вучић га је поставио за министра полиције. Иако је одлично знао да се отац Небојше Стефановића бави трговином оружјем – Вучић га је поставио за секретара Савета за националну безбедност. Иако је у међувремену сазнао да је био предмет прислушкивања од стране Стефановићевих најближих сарадника на челу са Дијаном Хркаловић, за шта још увек нико није одговарао – Вучић га је поставио за министра одбране. Иако је ових дана Стефановић окачен на стуб срама у јавности а сви полтронски локални функционери пуштени да се иживљавају над њим, рачунајући и оне који су му били најближи сарадници у МУП-у и градском одбору СНС у Београду – Вучић га и даље не смењује са места секретара Савета за националну безбедност и координатора свих служби безбедности, што је искључиво у његовој ингеренцији и не треба му ни седница страначких органа ни Народне скупштине да би Стефановић био смењен. Зашто је то онда тако?
Вучић и Стефановић имају јак заједнички интерес да се њихов међусобни сукоб не заврши као медијски и политички земљотрес, јер ако би јавности рекли све оно што знају један о другом то би био крај СНС. Нити Вучић сме да ухапси Стефановића, нити Стефановић сме да прави нову странку и супротстави се Вучићу. Стефановић тренутно тргује и тражи задовољење за своје будуће ћутање о свему што зна о криминалу и корупцији у које је уплетено најближе Вучићево окружење. Разуме се да очекује много више него што је за то добио Томислав Николић који се задовољио државном вилом и материјалним обезбеђењем породице. Садашња Вучићева медијска хајка против Стефановића у редовима СНС има за циљ да му обори цену у преговорима и смањи уцењивачки капацитет. Оно што је сигурно, посебно након најновијег Стефановићевог саопштења у коме напада опозицију док његову оставку тражи комплетна странка чији је други човек, говори да преговори и трговина између њих двојице добро напредују.
Јер, Небојша Стефановић није било ко већ други човек СНС, који је страховито напредао од првог бота СНС до координатора свих служби безбедности и шефа криминалног клана који се бави трговином оружјем, некретнинама и људима(мигрантима). Иако је знао да Стефановић никада није похађао факултет већ је купио факултетску диплому на Мегатренду – Александар Вучић га је поставио за председника Народне скупштине након доласка СНС на власт.
Иако је добро знао да је докторска дисертација Стефановића плагијат – Вучић га је поставио за министра полиције. Иако је одлично знао да се отац Небојше Стефановића бави трговином оружјем – Вучић га је поставио за секретара Савета за националну безбедност. Иако је у међувремену сазнао да је био предмет прислушкивања од стране Стефановићевих најближих сарадника на челу са Дијаном Хркаловић, за шта још увек нико није одговарао – Вучић га је поставио за министра одбране. Иако је ових дана Стефановић окачен на стуб срама у јавности а сви полтронски локални функционери пуштени да се иживљавају над њим, рачунајући и оне који су му били најближи сарадници у МУП-у и градском одбору СНС у Београду – Вучић га и даље не смењује са места секретара Савета за националну безбедност и координатора свих служби безбедности, што је искључиво у његовој ингеренцији и не треба му ни седница страначких органа ни Народне скупштине да би Стефановић био смењен. Зашто је то онда тако?
Вучић и Стефановић имају јак заједнички интерес да се њихов међусобни сукоб не заврши као медијски и политички земљотрес, јер ако би јавности рекли све оно што знају један о другом то би био крај СНС. Нити Вучић сме да ухапси Стефановића, нити Стефановић сме да прави нову странку и супротстави се Вучићу. Стефановић тренутно тргује и тражи задовољење за своје будуће ћутање о свему што зна о криминалу и корупцији у које је уплетено најближе Вучићево окружење. Разуме се да очекује много више него што је за то добио Томислав Николић који се задовољио државном вилом и материјалним обезбеђењем породице. Садашња Вучићева медијска хајка против Стефановића у редовима СНС има за циљ да му обори цену у преговорима и смањи уцењивачки капацитет. Оно што је сигурно, посебно након најновијег Стефановићевог саопштења у коме напада опозицију док његову оставку тражи комплетна странка чији је други човек, говори да преговори и трговина између њих двојице добро напредују.
Обојица би да се извуку из криминалних послова за које су одговорни људи из њиховог најближег окружења који су – у то не може бити сумње – све радили са њиховим одобрењем или налогом. Зашто коначно мора доћи до њиховог помирења? Да јавност не би поставила оно најважније питање: зар Небојша Стефановић није био Вучићев најближи сарадник и где је у свему томе онда Вучићева одговорност?
Лично ме, као верујем и већину грађана Србије, не интересују сукоби између водећих људи СНС нити њихова партијска одговорност на страначким форумима. Кључ је у њиховој политичкој и правној одговорности за сав криминал и корупцију у којој су учествовали. Имам сатисфакцију у томе што се тренутни заплет одвија по садржају моје књиге „Криминални кругови – Бела књига о криминалу и корупцији у врху МУП-а Србије и актуелне власти СНС”, која почиње досијеима о Дијани Хркаловић, Горану Папићу, Небојши Стефановићу и његовом клану унутар СНС, а завршава са кривичним пријавама против Небојше Стефановић, Владимира Ребића, Загорке Доловац, Александра Вулина и Александра Вучића. Па нека се и даљи расплет одвија тим редом, до самог краја, док се коначно не обрачунамо са онима који стоје иза свих криминалних и коруптивних радњи у врху садашње власти.
Бошко Обрадовић
Председник Двери
*Извор: Интернет портал Директно.рс