То је добро питање: чиме се бавимо? Текст који следи је делимични покушај одговора. Политички савет Двери је ту да саветује и указује, а не да намеће и одлучује. Чланови Савета су људи остварени у својим струкама, трезвени и промишљени, који, не губећи идеале са обзорја свог мишљења, настоје да појаве у нас и у свету сагледавају реалистично. У њему има и чланова Двери, али и оних који то нису (попут потписника ових редова). Ту има и песимиста и оптимиста, али, хвала Богу, нема дефетиста: јер, и песимиста и оптимиста се боре, без обзира на своју оцену исхода битке, а дефетиста бежи.
РУКОВОДНО НАЧЕЛО
Руководно начело чланова Савета је, чини се, оно што је записао покојни Марко С. Марковић у свом тексту „Српска апокалипса по Ф.М. Достојевском“: „Онај који има уза се Истину и који њу брани никада се не бори узалудно, па макар остао сам на бојишту. А тој моралној дужности се морају покоравати и народи и појединци. Да Истина Христова не представља страшну силу, зар би синови лажи на Западу толики труд и новац уложили да угуше српски глас? Стога не смемо заборавити поруку Достојевског која је упућена свим хришћанима уопште, али се у овим судбоносним часовима односи на Србе посебно:„Пре свега, не плашите сами себе, не говорите: ‘сам човек на бојишту није ратник’ и др. Сваки ко искрено затражи истину већ је страшно моћан. Не подржавајте ни фразере који стално понављају, да би их чули: ‘Не дају нам да радимо, везују нам руке, увлаче нам у душу разочараност и очајање!’ итд. итд. Све су то фразери, јефтини песници, лењивци који сами себе сликају. Онај ко хоће да донесе корист, тај са везаним рукама у буквалном смислу може учинити бездан добра. Прави делатник, кад стане на пут, мора одмах пред собом видети толико дела, да му неће пасти на ум жалопојке да га спречавају у раду него ће наћи и успети да нешто уради. Сви прави делатници то знају“ („Пишчев дневник“, фебруар 1877).
Па да чујемо гласове са састанака Савета.
ДА ЛИ ЈЕ БОЈКОТ УСПЕО?
Јасно је да су, због бојкота лажних избора 2020, Двери изгубиле извесне материјалне позиције, али не треба жалити, јер је бојкот сасвим оголио лажи на нашој политичкој сцени. Такође, довео је и до карикатуралне Скупштине Србије без опозиције, чега је свестан и Вучић, па је ограничио рад парламента до пролећа 2022, када су и председнички и градски избори у Београду. Иако Савез за Србију није успео да се одржи, бојкот који је Савез покренуо јесте успео.
НА КОГА СЕ МОЖЕ РАЧУНАТИ?
Циљ је да се у наредном периоду осавремени рад Двери, и да се за Сабор покрета припреме нови документи који треба да дају координате за области економије, екологије, реформе изборног система, итд. Потребни су и нови људи. Треба настојати да се људи врате у политику, и да се што више ради на партиципативној демократији. Чињеница је да има много оних који себе сматрају патриотама, а не знају чиме се баве Двери. Чак 10% бирачког тела ван СНС-а је патриотски оријентисано. Зато је битно упознати бираче са политичким идејама и праксом покрета.
После бојкота треба испитати политичку ситуацију:
- Проценити реално снаге Двери.
- Поправити слику у јавности, јер је мржња према Дверима развијена захваљујући дејству режимских медија.
- С ким се може у опозиционој колони?
- „Ребрендирање“ политике Двери јесте потребно – међутим, увек се држати породичне политике као стега и знамења.
- Не заборављати екологију.
И, наравно, с обзиром да су слободни медији угушени, треба користити Интернет до крајњих могућности.
ДЕИДЕОЛОГИЗАЦИЈА ЕКОНОМИЈЕ
На састанку се чуло да Србија има проблем као и многе земље Латинске Америке, подвргнуте разбуцавању, како истиче Наоми Клајн, неолибералном економијом „доктрине шока“. Неопходна је деидеологизација економије и повратак класицима. Потребна је и институционална економија, какву је описао Франц Лист у књизи „Национални систем политичке економије“. Неопходно је, као у случају тзв. „азијских тигрова“ из друге половине 20. века, да држава улаже у стратешке пројекте, при чему их кредитира централна банка. Кад путеве у Србији граде туђини, постижу се само секундарни развојни ефекти. Кад страна фирма ради, профит иде туђину. Неопходно је извршити супституцију увоза, повезати индустрију и спољну трговину. Јужна Кореја је напредовала захваљујући државно-приватном партнерству. Треба се сетити развојних банака у СФРЈ: оне су финансирале пројекте у другим земљама, а наше фирме су изводиле радове. Тома Пикети је, у својој књизи о капиталу у 21. веку, уочио да је ситуација у свету као пред Први светски рат –капитал доноси више прихода него рад. Доминација финансијског сектора над реалном привредом све угрожава. Опасност је и у нестајању радних места, због развоја вештачке интелигенције. Јапан ће их, до 2030, изгубити преко милион. Двери свој економски програм треба да представе из угла права на рад и образовање, да би људи остали да живе у Србији.
Код нас је на снази, рече неко, не прави, него УДБАШКИ КАПИТАЛИЗАМ привилегованих државних криминалаца.
НАДИЋИ ПОДЕЛУ ДЕСНО – ЛЕВО
Кад је економија у питању, управо због сучељавања погледа на капитализам, који не морају бити непомирљиво противстављени, него се могу узајамно допуњавати, потребна је једна озбиљна трибина или округли сто. Треба се позабавити и другим питањима – од биоетике до тржишне социјалне привреде. Стално треба надилазити поделу десница – левица, а истицати да је конзервативизам динамичан, а не статичан. Да Двери и даље представљају изазов за систем, види се по томе што је мржња према њима обрнуто пропорционална њиховом утицају.
ЛАЖНИ ЛИБЕРАЛИЗАМ И СЛОБОДОЉУБЉЕ
Чуло се да је данас присутан ауторитарни либерализам – идеје су либералне, а власт тоталитарна. Мора се ревитализовати демократија да би се људи вратили у политику. Дебату треба усмеравати према локалним заједницама и референдумској демократији, јер гласачи све мање верују пукој представничкој демократији. Грађани морају да осете да одлучују о кључним темама које их се тичу. Потребна нам је партиципативна, учесничка демократија. Неопходан је нови урбанитет, наше ново право на град, а велику пажњу треба посветити очувању животне средине. Указати на правни патриотизам и светосавски Номоканон. Кад је у питању дијаспора, треба разумети њен нови контекст. Нема више носталгије у расејању, него је реч о двоструком присуству наших људи – и тамо и овде. Зато је дијаспоричност наших у свету пре свега предност, коју треба искористити.
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
Политички савет је, кад су Двери у питању, крајње слободан форум за размену мишљења, где свако, именом и презименом, стоји иза свог става, не намећући га. Ипак, као што се види, у својим новим програмским документима, покрет Двери није занемарио савете које је добио. Борба за Србију тражи, да тако кажемо, трезвени идеализам – а то је и становниште чланова Политичког савета. Треба се надати да ће градилачка сарадња Двери са онима који су, својим именом и делом, спремни да помогну обнову наше отаџбине, трајати и даље, на корист и задовољство свих којима је Србија у срцу и на уму.
др Владимир Димитријевић
в.д. председника Политичког савета Двери