Delegacija Srpskog pokreta Dveri, koju su činili narodni poslanik Marija Janjušević, član IO Dveri Đorđe Nestorović i odbornik Dveri na Voždovcu Aleksandar Tomljanović sa svojim kolegama, posetili su Prihvatilište za stara i odrasla lica u Kumodraškoj ulici. Oni su uručili skromnu pomoć, namenjenu korisnicima usluga ove institucije i informisali se o stanju u instituciji.
Tom prilikom Marija Janjušević je izjavila: „Srpski pokret Dveri nikada nije prekinuo tradiciju organizovanja humanitarnih akcija, tokom svih 20 godina postojanja. Zvaničan ulazak Dveri u politiku nije prekinuo humanitarni rad, naprotiv, kao odgovorna parlamentarna stranka organizujemo u kontinuitetu humanitarne akcije u mnogim gradovima, trudeći se da pomoć uvek stigne tamo gde je najpotrebnija. Nama je drago što smo makar na kratko bili deo ove porodice, koja u tišini, daleko od očiju javnosti hrabro i uporno podnosi svoju sudbinu. “
Prihvatilište u Kumodraškoj je osnovao i više decenija vodio doskorašnji direktor, penzionisani Prvoslav Nikolić, voljen i poštovan zbog svoje predanosti. Kapacitet ovog doma je 104 osobe, što bi po sistematizaciji trebalo da servisira 54 zaposlenih. Stvarnost je međutim, daleko surovija: Prosek je oko 134 štićenika, uglavnom starih lica, od kojih je desetak potpuno nepokretno. Broj zaposlenih je nešto iznad 40, ne postoji obezbeđenje, pa vitalniji štićenici motre na otvorene kapije, kako bi sprečili da njihovi dementni sustanari odlutaju van dvorišta. Zbog opterećenosti kapaciteta, mnogi od njih dele krevet. Kreveti su raspoređeni i duž hodnika, a spavaone krcate krevetima na sprat i u njima je smešteno istovremeno i do 30 osoba. Zgrada je jednospratna i nema lift, pa nepokretne štićenike negovateljice prenose na rukama, u ćebetu. Higijena je na zadovoljavajućem nivou i hrane ima dovoljno, zahvaljujući ažurnosti i empatiji zaposlenih.
Beograd po nekim podacima ima oko 2.500 beskućnika, što znači da Kumodraška može da prihvati manje od 5%. Iako je bivši direktor Prvoslav Nikolić neumorno apelovao na odgovorne u Gradu Beogradu putem medija, obećanja o proširenju kapaciteta do sada se nisu ostvarila. Po pravilu bi štićenici usluge prihvatilišta mogli da koriste najduže šest meseci, ali mnogi od njih su tamo više godina. Tokom zime u prihvatilištu nikome nije uskraćeno utočište, bez obzira na višesturku preopterećenost kapaciteta. U ovoj instituciji su kraj svog života dočekale Megi, član slavne grupe EKV, kao i supruga velikog Petra Lubarde, koja je ovde dovedena navodno dok joj se ne nađe bolji smeštaj, kada joj je kuća oduzeta i pretvorena u Lubardin legat. Ona do smrti nije napustila ovaj objekat.
Dveri pozivaju sve građane koji su u mogućnosti, da Prihvatilištu za stara i odrasla lica u Kumodraškoj 226a (preko puta Soko Štarka) dostave odeću za odrasle, posteljinu, sredstva za higijenu, knjige i namirnice koje su upakovane fabrički i obeležene adekvatnom deklaracijom. Odeća, veš i posteljina ( jorgane i drugo što nije moguće prati u klasičnoj mašini za veš ne treba donostiti) ne mora biti čišćena u hemijskoj čistioni, ali je neophodno da bude uredna.
Dveri pored svih preuzetih obaveza nikada ne odustaju od porodične politike, koja predstavlja suštinski razlog za proširenje aktivnosti NVO Dveri, nastale pre dvadeset godina i na politički vid delovanja.
GrO Dveri Beograd
