Вест о смрти Митрополита Амфилохија дубоко је ожалостила свакога ко себе сматра православним хришћанином и Србином, и ко је икада имао прилику да упозна ову јединствену личност васељенске Православне Цркве.
Двери су имале ту огромну и историјску срећу да од оснивања Покрета сарађујемо са Митрополитом, да нам у много чему буде духовни учитељ и родитељ, да често будемо његови гости на Цетињу, а он наш гост на разним трибинама на Машинском факултету и у великој сали Дома синдиката у Београду. Посебно бисмо истакли његово учешће на две велике духовне академије поводом уврштавања у календар Светих СПЦ Светог Владике Николаја Охридског и Жичког 2003. и Преподобног Јустина Ћелијског 2004. године. Био је главни говорник и на великим академијама о страдању СПЦ и народа под комунизмом у Аранђеловцу 2005, затим у Дому синдиката на Сабору о Косову и Метохији 2005. и националној академији о ђенералу Дражи Михајловићу 2006, као и 24. марта 2009. године у Сава центру поводом 10-годишњице НАТО бомбардовања. Једноставно, увек и свуда је стизао да испоштује све велике духовне, историјске и националне догађаје и да у њима узме учешћа и беседи.
Са његовим благословом одржани су бројни сабори српске омладине у нашој организацији на којима је увек радо узимао учешћа, почевши од манастира Студенице 2003. године. Сећамо се посебно радосног сусрета омладине из свих српских земља и расејања са њим на историјском гумну испред Цетињског манастира 2004. године.
Пошто у Божијем свету нема случајности, његово упокојење уочи празника када се прославља Свети Петар Цетињски, представља недвосмислени симбол ко је и шта био Митрополит Амфилохије за српски народ и Црну Гору — други Петар Цетињски, човек високо моралног и духовног живота, сјајни теолог и беседник, велики родољуб и дивни свечовек, прави Црногорац и истински Србин. Дочекао је, а његове заслуге у свему томе су највеће, да пред крај живота доживи и политичко ослобођење Црне Горе после 75 година комунизма и посткомунизма, али све то не би било могуће без духовног устанка који је он повео ступивши на трон црногорских митрополита пре 30 година, од када је кренула велика духовна и национална обнова српског народа у Црној Гори. И оно што посебно обавезује јесте његов однос према Косову и Метохији, јер је једна од његових титула била и чувар пећког трона, у чему је увек показивао посебну ревност и бригу за очување Косова и Метохије у саставу Србији, као и опстанак нашега народа и светиња на распетом Косову и Метохији.
У име Српског покрета Двери изражавамо саучешће свом свештенству, монаштву и верном народу Митрополије Црногорско-приморске и читаве Црне Горе, Србије и расејања који је волео и поштовао Његово Високопреосвештенство архиепископа цетињског г. Амфилохија, најхрабријег и несаломивог исповедника и борца за вечне и непролазне вредности наше вере и националног идентитета. Нека му је вечна слава и хвала за све! Бог да му душу прости и насели у рајска насеља!