Говор Гордане Маринковић Савовић, председника Савета Двери за образовање и науку, на конференцији за новинаре приликом представљања програма Двери о образовању и култури
Образовни систем у Србији је у дубокој кризи која се огледа у концепцијском, финансијском, организационом и кадровском плану, а за последицу има пад квалитета образовања на свим нивоима (од предшколског и основног, преко средњег, до високог).
Српски покрет Двери истиче да школа треба да буде место у које ученици радо долазе, у коме ће стицати знања потребна за живот, основне радне навике, мотивацију за учење и стално усавршавање, у коме ће надограђивати васпитање које су понели из родитељског дома. Желимо школу у којој ће ђаци учити да буду одговорни према себи и другима, у којој ће развијати способности критичког мишљења. Школа би требало да буде центар културног, образовног, васпитног и духовног развоја ученика, место где ће се подстицати њихова креативност, база која ће омогућити њихову даљу животну надградњу и ефикасно укључивање у системе друштва по завршетку школовања.
Програм нове просветне политике Српског покрета Двери пре свега мапира проблеме нашег образовања, али и даје низ дугорочних и краткоричних мера за отклањање сваког од њих, како би овај процес решавања нагомиланих проблема започеo и покренуo.
Тако се као основни проблеми основног и средњег образовања истичe кључних 20 тачака: 1) позиција просветног система у друштву; 2) статус учитеља и наставника у друштву; 3) права и обавезе ученика, дисциплина и безбедност у школи; 4) улога родитеља у образовном систему; 5) начин школовања и компетентност наставника; 6) осавремењивање наставних планова и програма, коришћење савремених метода у настави; 7) питање уџбеника; 8) стручно усавршавање и напредовање наставника; 9) рад са ученицима којима је потребна додатна подршка (инклузија); 10) проблем оцењивања, преоптерећеност наставника административним обавезама; 11) организација изборних предмета; 12) организација ваннаставних активности, екскурзија, школског спорта; 13) сложен образовни систем Србије; 14) реформа средњег стручног образовања; 15) рад школских управа; 16) управљање школама; 17) материјално-техничко стање школа; 18) материјални положај наставника; 19) струковно и синдикално организовање наставника; 20) школство на окупираном Косову и Метохији. Осим овога, данас се суочавамо и са политизацијом образовног система, нејасном и недоследно спроведеном Стратегијом образовања до 2020. године, дигиталним образовањем које је ушло на велика врата од почетка пандемије КОВИД-19 и питањем да ли постоји свест о значају образовања и снага да се издигнемо изнад дневнополитичких тема и о свему овоме размишљамо далекосежно.
Систем вредности који је данас доминантан и наметнут, скоро да је потпуно обесмислио образовање, крајње га маргинализовао, замењујући информацију са знањем, користећи се сада већ чувеном крилатицом – зашто бих учио, кад све има на Гуглу. Наши најбољи ученици освајају награде на међународним такмичењима, али ПИСА тестирања показују да су нам ђаци често функционално неписмени и затрпани непотребним информацијама. Уместо преобимних наставних садржаја и информација, ученике треба научити да одвајају важно од неважног, да критички размишљају и да сагледавају ширу слику света. Да бисмо ово превазишли, требало би да се покрене широка друштвена акција усмерена на популарисање знања као основне вредности и највећег капитала у животу, самим тим и школе у којој се стичу знања. Тренутно је међу младима често присутно мишљење да им знање није најпотребније и да новац може да се заради и без много труда. Таквом животном ставу највише доприносе негативни животни обрасци који се свакодневно медијски популаришу и немогућност младих да се упознају са правим животним узорима. Тако се формирају људи који се своде на бесловесну индивидуу која није спремна да размишља о крупним друштвеним питањима, на својеврсног робота чији су видици уски, чиме он постаје одличан материјал за манипулације.
Српски покрет Двери сматра да је активном државном политиком, популарисањем људи који су се остварили захваљујући знању, суштинском променом медијске политике, могуће постићи да младом човеку знање поново постане животни приоритет. С друге стране, да бисмо ово остварили треба да се врати ауторитет и социјални статус учитеља, наставника и професора и ослободи образовни систем од политике и партијских кадрова. Од закона, преко прописа и правилника омогућити људима од струке да уведу ред у образовање, преиспитујући низ донетих одлука као што је дуално образовање, превелика овлашћења директора школа, увођење платних разреда, као и низ других појединости на које се чека већ годинама, а чију реализацију обећава сваки нови министар на почетку свог мандата.
Нашем друштву је неопходан дугорочно стабилан образовни систем као темељ успешне државе и развоја друштва. Да бисмо то постигли, морамо вратити критеријуме и квалитет образовања на свим нивоима, одредити приоритете и стратегију развоја, имајући у виду целокупан друштвени контекст који је потребан за спровођење једне такве стратегије.
Сви актери укључени у образовни процес стицања знања ученика, треба да постану истински сарадници који имају заједнички циљ. У новонасталим условима због вируса Короне, показало се колико је ово заиста битно.
И за крај, само да најавим да ћемо се ми у оквиру Савета Двери за образовање и науку бавити овом темом и на једном од округлих столова које ћемо организовати, наравно ако нам то буде епидемиолошка ситуација дозволила, а баш на тему изазова образовања у време пандемије. Ово је и позив свим мојим колегама да се укључе тада у дискусију, али и да преко друштвених мрежа на званичним страницама Двери, као и на страницама чланова Председништва, председника Покрета и мојој страници, дају предлоге и сугестије, како да овај Програм којим сам вам данас у најкраћим цртама представила, можемо да побољшамо у смислу да одговори потребама образовања данас.
Гордана Маринковић Савовић
Председник Савета Двери за образовање и науку