Велика ми је част и задовољство што вечерас могу да кажем неколико реченица о књизи нашег брата и пријатеља Бошка Обрадовића. Књига „Промена система” настајала је у врло сложеним и тешким околностима у којима се као народ и држава налазимо, како у политичком, економском, безбедносном, тако и у духовном, моралном и здравственом смислу. И управо у таквим околностима је дошла до изражаја Бошкова спремност да се у јавном дискурсу отворено суочи са нарастајућим проблемима наше државе и друштва и много пре других укаже на њих.
У својој књизи Бошко указује на потпуно обесмишљен политички живот у Србији, на заробљене институције државе и друштва, на обесмишњену Народну скупштину, нарочито после прошлогодишњих нелегитимних избора, на погубну економску политику, коју заговара актуелни режим Александра Вучића, оличеној у неолибералном концепту колонизације Србије распродајом предузећа страним инвеститорима и претварањем српског радника у обичног роба који ће радити за малу плату, непрекидно бринући да ли ће остати без посла, а предузеће престати са радом. Такође, наглашава да се треба борити не само за смену власти, већ и за промену комплетног корумпираног политичког система.
Посебно место у Бошковом политичком наступу и његовим текстовима има борба за очување КиМ у саставу Републике Србије. Небројено пута је говорио и писао да је то питање нашег идентитета, питање наше вере, историје, културе, питање наше прошлости, садашњости и будућности. Од момента самопроглашења лажне државе Косово и свих потоњих догађаја везаних за КиМ, увек је подржавао истинску борбу државе за очување КиМ у саставу Србије, без обзира на то који је режим био на власти у том тренутку. Увек је говорио да Двери нису опозиција држави и народу и да ће подржавати актуелну власт ако се истински бори за очување КиМ у саставу државе Србије. У том смислу се, пре неколико дана, и одазвао на разговоре са Александром Вучићем, желећи да чује шта председник државе, који потпуно неовлашћено преговара о КиМ, има да каже после толиких састанака и разговора са преговарачима из Приштине и посредницима из ЕУ. Али, ево, одмах се дигла хајка на Бошка Обрадовића и Двери да су лажна опозиција, да желе сарадњу са СНС и то од истих оних који су некада подржавали СНС или били њихови чланови, уз оне који не разумеју или не знају програмска опредељења Двери. Наравно да то није тачно. Двери и Бошко Обрадовић остају доследни политици очувања КиМ у саставу Србије и да, још једном понављам, Двери нису опозиција својој држави и народу, али јесу ненародној, штеточинској и издајничкој власти СНС.
У текстовима у којима се бави актуелном пандемијом и прошлогодишњим ванредним стањем које је било на снази у Србији од средина марта па до 7. маја 2020. године, Бошко прецизно уочава бројне проблеме, злоупотребе, недоследности, неправилности, указује на њих и изражава сумњу у могуће последице по сваког појединца, нацију и државу у целини. Без длаке на језику говори о неуставно уведеном ванредном стању само из Вучићеве потребе да остане, како Бошко каже, „шеф, отац и спаситељ нације”, да чак, и у ситуацији када је угрожено здравље становништва, нарцисоидно настави своју кампању и личну промоцију. Прозивао је тада Бошко и Кризни штаб због увођења бројних контрадикторних, непромишљених, нестручних противепидемијских мера које су народ више збуњивале и изазивале страх него што су постизале оно због чега се спроводе и да су се те мере уводиле или укидале према потребама актуелног режима, промоције једног човека и коначно у сврху спровођења нерегуларних и здравствено небезбедних избора. Позивао је у својим текстовима и на разум, јединство у сузбијању пандемије, солидарност. Испред Српског покрета Двери предлагао је и мере за што организованију и ефикаснију борбу против КОВИД-а. Опомињао да се током ванредног стања не смеју угрожавати уставом загарантована људска права и слободе, као што је слобода вероисповести што се дешавало у виду забране одласка на литургије у цркве током полицијског часа, нарочито током великог поста и Васкрса.
Али, оно што је Бошко увидео много пре других јесте и опасност да се на светском нивоу ова ванредна ситуација искористити за, како каже, „још радикалније облике угрожавања људских права и ширење тоталитаризма разних врста”. Такође, он сматра да поред тога што ова корона криза ,,може бити велики проблем по здравље становништва и економски опстанак, она може бити и велики наук и шанса”.
У том смислу Бошко каже: „Ова криза би уместо разулареног индивидуализма и материјализма могла да доведе до промене светске парадигме и успостављања новог система вредности у коме би на прво место поново дошле праве вредности попут одговорности, бриге о ближњем свом и солидарности, или био обновљен значај традиционалних заједница као што су брак, породица, верска заједница, нација, држава, економски патриотизам…”
Ако је Бошко у једној од претходних књига, држећи у руци и „овај камен земље Србије”, узвикивао припадницима актуелног режима „Где бежите?!”- у овој нас све опомиње да мало застанемо и запитамо се: „Где јуримо? Шта је најважније у животу? Шта су приоритети? И да те приоритете одредимо изнова и поставимо како треба.”
Хвала ти, Бошко на свим овим речима пуним истине и што нас свакодневно подсећаш како се достојанствено бори за свој народ и своју државу!
Др Милан Рогановић
Председник ГрО Двери Чачак