Aутентичност Српског покрета Двери на нашој политичкој сцени, а што је и један од главних мотива за све људе који нам прилазе и који нам дају подршку, огледа се у нашој ПОРОДИЧНОЈ ПОЛИТИЦИ.
Та политика, са својим јасним програмом, располаже и низом конкретних мера које би будућа градска власт морала спровести. На првом месту јесте: оснивање новог секретаријата у Градској управи: Секретаријата за породичну политику. Циљеви рада секретаријата ће бити:
- оснивање фонда за пружање материјалне помоћи вишедетним породицама и породици уопште;
- подстицање запошљавања родитеља у породицама где ниједан супружник нема посао;
- промовисање традиционалних породичних вредности нарочито код школске деце кроз различите програме; подстицање и помагање реализације пројеката који се баве породичним вредностима;
- обављање превентивних активности у вези са актуелним проблемима деце, младих и породице уопште;
- сарадња са свим медицинским и образовним установама у циљу заштите репродуктивног здравља и пружања подршке трудницама приликом опредељивања за рађање новог живота.
Секретаријат ће у свом раду посебну пажњу посветити прикупљању података који ће помоћи да се боље и прецизније сагледају све потешкоће са којима се данас једна породица сусреће и створи основа за креирање нових образаца друштвеног деловања.
Веома битне теме на нивоу града Београда, којима се нужно мора посветити много већа пажња, јесу омладина и спорт. Циљ сваког човека који се бави политиком, мора бити донекле исти као и циљ сваког родитеља, а то је стварање здравог друштва, превасходно кроз усмеравање деце на позитивне вредности и здраве стилове живота. Са једне стране имамо школу, а са друге спорт. Али, да би родитељ своје дете склонио са улице и усмерио на то, да се поред доброг успеха у сфери образовања, бави и неким спортом, не били своје слободно време опет испунио неким позитивним активностима, данас мора бити у могућности да издвоји можда и до 100 евра месечно у те сврхе. Лично сам тренирао кошарку током основне школе и месечна чланарина, у тренутку када сам због повреде био приморан да престанем са бављењем спортом, износила је шест и по хиљада динара, а то је било пре десет, можда и нешто више година. Замислите у којој се ситуација тек данас онда налазе наши родитељи. Сви знамо да држава, а и град конкретно, могу много да помогну у том смислу, са различитим видовима помоћи школама, клубовима и генерално сваком родитељу који би своје дете усмерио на поменуте активности.
Такође, неке од конкретних ствари које ћемо урадити са нивоа града Београда, а које се тичу омладине јесу следеће:
- равномерно ћемо улагати у обнову и реконструкцију школа;
- обезбедићемо бесплатне уџбенике за сву децу;
- повећаћемо ниво безбедности у школама;
- градићемо нове вртиће и ширити постојеће капацитет за смештај деце, чиме ће се решити проблем листе чекања и омогућити упис деце у вртиће на својој општини;
- издвајаћемо више средстава за помоћ талентованој деци;
- направићемо већи фонд награда за ученике, професоре и школе за постигнуте резултате на државним и међународним такмичењима.
На крају, послао бих једну кратку поруку за све грађане Београда: Можемо ми и свој програм и своје идеје и сваки дан изнова понављати, па ако треба и нашим животима гарантовати за сваку нашу изнешену реч. Али уколико сви ми који живимо овде, следећи пут када тај тренутак дође, не покажемо барем ону исту енергију и снагу коју смо показали у јулу ове године, све ово што причамо, што би наш народ рекао: „можемо окачити мачку о реп“. Пустите Вучића, пустите Весића, ми смо ти који одлучујемо како ћемо живети у нашем граду.
Слобода је скупа ствар и ако је стварно желимо, мораћемо сами и да се изборимо за њу.
Иван Грбић
Члан Извршног одбора Двери за град Београд