Srpska napredna stranka sa svojom utabanom Gebelsovskom političkom filozofijom i Minhauzenovskim karakterom najbolji primer ima u svome šefu, koji se ne libi da za ubistvo novinara Ranka Panića bez ikakvog dokaza optuži, verovali ili ne, Boška Obradovića, koji nikad nije bio na vlasti, ni on ni Dveri.
Aleksandar Vučić i dalje po starom i oprobanom metodu uz pomoć Pinka, Informera, Kurira i ostalih njegovih medija, lažno optužuje i kleveće svoje političke protivnike bazirajući svoju politiku već 20 godina na najbezočnijom lažima.
Da li je zaboravio da su za vreme njegovog mandata ministra „dezinformisanja“ 1999. godine ubijeni Slavko Ćuruvija, bombardovana zgrada RTS-a i počinjena mnoga ubistva za koja se i dan danas ne znaju počionioci, a ni nalogodavci. I tada kao i danas je sve to rađeno uz pomoć režimskih medija, čiji je izvršilac u tom periodu bio sadašnji predsednik Srbije, a koji su i tada bili sve, samo ne javni i istiniti servisi građana.
Nadamo se da će doći dan kada će se pojaviti neko moralan i dosledan, pa da skine oznaku tajnosti sa mnogih poverljivih dokumenata u proteklih 30 godina, baš onako kako su uradili političari u skoro svim državama posle pada komunizma. Tek tada će narod Srbije napokon saznati da su nas od početka višestranačja pa do danas vodili političari, koji su zajedno sa svojim partijskim kolegama ogrezli do guše u kriminalnim radnjama, a sve na štetu imovine države Srbije i njenih građana.
Verni poklonik Angele Merkel i protestantske filozofije, iako se trudi da izuči najveće umove koji su iznikli sa tog prostora zapadne Evrope, izgleda da je jedino shvatio do tančina i prihvatio logiku Jozefa Gebelsa i Barona Minhauzena!